Izvor: Politika, 22.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ništa ne može da ugrozi Južni tok
Sergej Šmatko: Planirano je da kroz Srbiju prođe 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a mi smo veoma zainteresovani da se to poveća
Od našeg dopisnika
Moskva, 22. aprila – Na energetskom samitu u Sofiji, 24. i 25. aprila, neće biti potpisani sporazumi o izgradnji magistralnog gasovoda Južni tok. Iako je bilo planirano da u Bugarsku dođu najviši predstavnici gotovo sto zemalja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << danas je objavljeno da premijer Rusije ne dolazi. Kad se za to saznalo, dolazak je otkazao i predsednik Evropske komisije Barozo, a za njim su počeli da otkazuju i drugi premijeri i predsednici država, tako da se u ovom trenutku ne zna tačno ko će biti u Sofiji. Rusiju će predstavljati ministar za energetiku Sergej Šmatko, koji je pred odlazak razgovarao sa po jednim novinarom svih zemalja učesnica Južnog toka. Na pitanje dopisnika „Politike” da li odlaganje potpisivanja odlaže i izgradnju gasovoda, Šmatko je odgovorio:
– Južni tok je veoma značajan projekat za evropsku energetsku bezbednost i ključna stvar je da postoji ugovor o tome da njime mora da poteče gas do 2015. I to mora biti ostvareno. Drugo, što je veoma važno, jeste da taj gas postoji i da je to naš, ruski gas. Činjenica je da sa Bugarskom nisu usaglašeni svi detalji sporazumi koje je trebalo potpisati, pa se postavilo pitanje svrsishodnosti premijerovog putovanja. U svakom slučaju, smatram da je veoma bitno da smo u stalnom kontaktu sa bugarskom stranom i da je u ovom trenutku ostalo vrlo malo nerešenih pitanja. S obzirom da je ranije bio planiran dolazak bugarskog premijera u Moskvu krajem ove nedelje, verujem da će sporazum tada i biti potpisan.
U Srbiji je dugo bilo sporno pitanje energetskog sporazuma sa Rusijom. Mišljenja su se kretala od onog da je reč o političkom sporazumu koji Srbiji ekonomski ne odgovara, do toga da nam je Rusija time „učinila” uslugu. Koliko je u izboru trase odlučivao obostrani ekonomski interes, a koliko neki drugi?
Znam da je to kod vas veoma aktuelno pitanje. Rusiju i Srbiju vezuju vrlo čvrste i duge političke i ekonomske veze. Mene veoma raduje što su naše kompanije u poslednje vreme donele nekoliko važnih odluka o zbližavanju ekonomija dveju zemalja u energetskoj sferi. Odluka o kupovini NIS-a je, prema mom mišljenju, mudro, izbalansirano rešenje koje u budućnosti garantuje snabdevanje srpskog stanovništva energentima. Uzgred rečeno, koliko znam, posao tamo odlično ide, već je objavljen tender i počinje kupovina opreme...
Smatramo da je trasa novog gasovoda ekonomski osnovana i dobro je da sada u vezi sa Južnim tokom sa Srbijom nemamo nikakvih sporova. Već je, praktično, gotov i sporazum između naših nacionalnih kompanija koji će uskoro biti potpisan. Mi smo svesno izabrali maršrutu Južnog toka. Rade se analize koje uskoro treba da budu gotove i koje će pokazati mogućnost i neophodnost povećanja kapaciteta kroz Srbiju. Planirano je 10 milijardi kubnih metara godišnje, mi smo zaista zainteresovani da se to poveća i sada treba videti šta može da se uradi. Naravno postoje i ograničenja, to je veliki mnogonacionalni projekat i treba voditi računa da ničiji interesi ne budu ugroženi.
Često se čuje da se može dogoditi da Rusija odloži izgradnju gasovoda zbog ekonomske krize. Da li je to realno?
U ovom slučaju apsolutno nije. Problemi krize su problemi nastali usled pada potrošnje. Industrijska proizvodnja pada zato što se smanjuje potražnja. Takav problem sa Južnim tokom nemamo. Potražnja za gasom u tom pravcu se ne smanjuje. Reč je o poslovnim kriterijumima, svi naši ugovori za gas su dugoročni. Za gas koji će ići kroz novi gasovod imamo kupce, a sve naše analize pokazuju da će izgradnja u uslovima krize biti bar za 15 do 20 odsto jevtinija.
Evropa i Ukrajina su se dogovorile oproširenju kapaciteta ukrajinskog gasovoda.Ukoliko se to dogodi, neće biti potrebni novi gasovodi. Može li to da ugrozi Južni tok?
Zaboravljate da je reč o našem gasu. Mi nikad nećemo razmatrati mogućnost povećanja obima ruskog gasa preko Ukrajine, na štetu onih planova i ugovora koje smo potpisali za izgradnju Južnog i Severnog toka. Njih ne ugrožava ni „Nabuko”, ako ga bude. Mi smatramo da je tu reč samo o političkoj retorici. Mogu da kažem, imajući u vidu realne uslove u vezi sa „Nabukom” (izvore, transport), da mi uvek možemo da ponudimo bolju cenu od ostalih. A onda će se pojaviti pitanje – ko će plaćati razliku.
Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 23/04/2009]
.jpg)
