Izvor: Vostok.rs, 24.Dec.2012, 16:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolaj Sklifosovski
24.12.2012. -
Elegantni general u besprekorno čistom šinjelu, koji bi se na prvi pogled čoveku mogao učiniti gotovo surovim i ponosnim, zapravo je bio topli, nežni, čak pomalo sentimentalan čovek. Lekar, koji je iz osećanja dužnosti prema svom pozivu bio u stanju da po nekoliko dana bez pauze radi za operacionim stolom. Takav je bio Nikolaj Vasiljević Sklifosovski 1880.godine, kada ga je Savet Moskovskog univerziteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << izabrao jednoglasno za dekana fakultetske hiruške klinike.
Nikolaj Sklifosovksi se rodio 25.marta 1836.godine, blizu grada Dobosari u Hersonskoj guberniji. On je bio 9.dete u porodici sa mnogo dece. Gimnaziju u Odesi je završio kao jedan od najboljih đaka i zbog toga se sa lakoćom i povlasticama upisao na Moskovski univerzitet. Sve svoje studentske dane je proveo u oskudici, živeći od svoje skromne stipendije koju je dobijao sa kašnjenjem.
1859. godine, kada mu je bilo 23 godine, Sklifosovski je počeo da radi na hiruškom odeljenju Odeske gradske bolnice i time je stekao profesionalnu samostalnost i materijalnu nezavisnost. 1836. godine je na Harkovskom univerzitetu odbranio doktorsku disertaciju i krenuo na dvogodišnje usavršavanje u inostranstvu. Tokom te dve godine, radio je u Francuskoj i Nemačkoj, putovao u Englesku kako bi video njihove medicinske škole. Upoznao se sa osnovama vojne hirurgije, uz dozvolu ruskog ambasadora učestvovao u Autrijsko - Pruskom ratu, aktivno učestvovao u radu bolnica i čak za svoje podvige bio odlikovan.
Njegovo je ime postalo poznato u svetu medicinara. 1870.godine, prema preporuci Pirogova, Sklifosovski je dobio poziv da zauzme radno mesto na hirurgiji Kijevskog univerziteta. No, on ovde nije dugo ostao, ponovo je krenuo u rat- Francusko- pruski, a po povratku 1871 .godine pozivaju ga na katedru hiruške patologije na Medicinsko- hiruškoj akademiji u Peterburgu. Ovde je u početku predavao hirušku patologiju i upravljao hiruškim odeljenjem u kliničkoj vojnoj bolnici. Objavio je brojne radove. 1876. godine Sklifosovki ponovo odlazi u rat, ovog puta u Crnu Goru, kao konsultant u oblasti hirurgije pri Crvenom Krstu. Rusko- turski rat koje se u međuvremenu rasplamsao pozvao ga je u pravu vojnu službu. Tokom ovog rata, radi svog posla bio je u stanju da zaboravi na sve, operisao je po nekoliko dana za redom, bez sna, bez hrane. Pri kontranapadima turske vojske, operisao je po 4 dana bez prestanka, bez sna, a sve to pod neprijateljskom paljbom. Izveštaji svedoče da je kroz vojnu bolnicu tada prošlo oko 10 hiljada ranjenih. U periodu između 1893-1900 on se vratio u Peterburg i postaje direktor Kliničkog Elepinskog instituta za usavršavanje lekara i šef jednog od hiruških odeljenjatog instituta. Ovde je on ostao do 1902.godine predavajući praktičnu hirurgiju lekare, koji na ovaj institut dolazili iz cele Rusije.
1902. godine zbog bolesti daje ostavku i posle nekog vremena je otišao na svoje imanje u Poltavsku guberniju. 30.novembra 1904.godine tokom noći nestao je Nikolaj Vasiljević Sklifosovki. Sahranili su ga namestu koje je važno za Rusiju, tako gde se održala Poltavksa bitka.
Izvor: Glas Rusije
