Izvor: Politika, 07.Mar.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko se sem Srba ne gosti na groblju
Prezviter iz Čačka Vlade Kaplarević, koji je teologiju završio u Moskvi, svedoči da Rusi nikad ne iznose hranu na grobove predaka
Čačak – Iznošenje hrane na grobove predaka je svojstveno mnogobožačkim religijama, ne priliči pravoslavnim Srbima, niti to danas radi ijedan drugi narod na svetu. Sutra, na Zadušnice, na humke počivših valja poneti žito, vino, sveću, tamjan i molitve, a sve drugo nije u duhu pravoslavlja.
Ovu poruku, dan uoči >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << velikog pravoslavnog praznika, ponavlja i Vlade Kaplarević, prezviter na službi u Čačku, koji je teologiju studirao u Moskvi.
– Vernici u Srbiji akcenat stavljaju na običaje koji su u vezi sa odlaskom na groblje i, umesto o molitvi, razmišljaju o hrani, piću i cigaretama koje će izneti na grobove svojih upokojenih. Tako bacaju veliki novac na štetu, ne na korist predaka. Crkva i sveštenstvo SPC nebrojeno puta govorili su o ovom fenomenu u Srba, ali se još održao – kaže Vlade Kaplarević za „Politiku”.
Sveštenik podseća da tipik Jerusalimske crkve, kao najverodostojnije bogoslužbeno pravilo koje koristi većina pomesnih crkava, propisuje da se u određenim danima posebne službe pevaju u hramu, za pokoj, pomen i spasenje upokojenih predaka naših, svakako pravoslavnih vernika koji su pripadali zajednici crkve i učestvovali u njoj. Tako je ustanovljeno da se obavezno četiri puta godišnje ove službe obavljaju u hramovima, u jednu od subota pred svaki post. Izuzetak je veliki (vaskršnji) post kada se u drugu, treću i četvrtu subotu peva služba za upokojene. Suština ovih službi je zajednička molitva vernika koji su okupljeni na svetoj liturgiji i na parastosu i koji se mole za „pokoj, olakšanje, blaženu uspomenu i spasenje duša“ vernih koji su se upokojili pre nas, donoseći koljivo (kuvanu pšenicu) i paleći sveće.
Međutim, u našoj tradiciji to je zanemareno, a održao se paganski običaj iznošenja hrane i pića na grobove.
Kako se u sećanju na mrtve ophode drugi pravoslavni narodi? Kaplarević dobro poznaje prilike i navike među ruskim vernicima jer je teologiju, po blagoslovu episkopa žičkog Hrizostoma, kao moskovski student završio 2008. godine u Duhovnoj akademiji Prepodobnog Sergija Radonješkog. Zatim je upućen u Trojice –Sergijevu lavru u Sergijevom posadu i tu, ali i u Sretenjskom manastiru Presvete Majke Božije pored Kremlja, proučavao bogoslužbene osobenosti Ruske pravoslavne crkve, što danas koristi u priređivanju nekih bogoslužbenih knjiga SPC.
– Kod naše pravoslavne braće u Rusiji, najvećoj crkvi posle Jerusalima, Zadušnice se obeležavaju isključivo molitvom. Ljudi se sabiraju na liturgiji, donose imena svojih upokojenih da bi ih sveštenici pomenuli u molitvi i svi posle liturgije održavaju parastos i pale sveće u hramu, za pokoj duša i spasenje. Veoma je karakteristično da u gradovima ne posećuju groblja već se sabiraju u crkvama. Na groblja idu uglavnom vernici koji žive u selima ili manjim mestima – ističe Kaplarević.
Služe li se hrana i piće na humkama?
– Tamo niko ne iznosi hranu na groblja, čak ni kad su sahrane. To bi se u Rusiji smatralo kao veliko svetogrđe jer za nas hrišćane groblja su svetilišta. Hrana se može videti isključivo o Zadušnicama, i to posle parastosa koji se obavlja, ponavljam, u hramu. Nakon parastosa narod se okupi u trpezariji manastira ili crkve i svako donese ponešto od hrane, čime se posluže uz sećanje na bližnje koji su sada u milosti Gospodnjoj.
Sveštenik preporučuje i našim vernicima da sutra dođu u hram, upale sveće i donesu imena upokojenih predaka i koljivo koje će sveštenstvo osveštati na parastosu za pokoj duša, pa tek onda da odu na groblje. On savetuje da se hrana ostavi kod kuće a na grob donesu sveće, kadionica i tamjan. Ko je u prilici, može pozvati i sveštenika da očita pomen i prelije grob vinom.
– Sve ostalo je suvišno. Apsurdno je da se u 21. veku ponašamo kao da je učenje Crkve mit i da više verujemo u paganske običaje nego u spasenje duša naših srodnika i nas samih. Svedoci smo toga, nažalost nebrojeno puta, da se zadušni dan pretvori u pir neumesnih ljudi koji, zbog svojih slabosti, na groblju izgube strahopoštovanje prema ovom mestu pa na humkama, uz hranu i piće, pale cigarete pored sveća, zbijaju šale i neprimereno se ponašaju. To svakako nije na korist našim upokojenim precima a ponajmanje nama samima – naglašava prezviter iz Čačka.
G. Otašević
objavljeno: 08.03.2013.
