Izvor: Politika, 06.Avg.2011, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neko je uplašio labudove
Sa jednim netipičnim baletskim programom, završena je 235. sezona u moskovskom Teatru Boljšoj
U starom moskovskom Teatru Boljšoj izgleda da su „zaplesali” i neki novi vetrovi. Lepo se to videlo baš na koncu upravo završene 235. sezone. Za kraj pripremljena su dva premijerna komada –„Chroma” Vejna Mekgregora i „Simfonija psalama” Jiržija Kilijana, i pridodani im čuveni Balanšinovi „Rubini” (kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i prethodni naslov, rađen na muziku Stravinskog), koje su igrači Boljšoja prvi put izveli u decembru.
Sve to dešavalo se pet večeri (od 21. do 25. jula), na takozvanoj Novoj sceni, pošto se još privodi kraju višegodišnje renoviranje staroga teatra. Pomenute tri baletske jednočinke od oktobra će biti na stalnom repertoaru, što tamošnja publika, navikla na izrazitu dominaciju klasične igre, možda doživljava i kao izvesno programsko renoviranje kuće.
Nesumnjivo je da je to veliko osveženje i za publiku i za igrače. Posebno ova najmlađa (i najsavremenija) „Chroma”, kojoj se, doduše, pojedinci iz stare igračke garde baš i nisu obradovali. U početku je, u ovoj kući labudova, prinčeva i vila, pokazivan izvestan otpor prema ultramodernosti te Mekgregorove koreografije. Nekima je zasmetalo što u igri koju kreira ovaj danas veoma uvaženi Britanac (41) vide „drhtava tela koja kao da su bez kostiju” i skoro su se uplašili od jedne takve njima sasvim strane plesne avanture. Sergej Filin, prvi čovek Baleta Boljšog teatra, priznao je da su od pojedinih igrača čak stizala i pisma sa porukama kako to nije predstava za njih.
Događaji, međutim, očigledno idu nekim drugim tokom. Postaje jasno da slavni moskovski teatar želi da svoju scenu otvori i za modernije plesne rukopise i zato je već duže vreme u kontaktima sa vrhunskim koreografima iz sveta savremene igre. Primetno je i da je ona sve prisutnija na ruskim pozornicama, ali pre svega kroz gostovanja prestižnih svetskih kompanija.
Inače, Mekgregorova „Chroma” nije predstava od juče. Svetsku premijeru imala je pre pet godina, u londonskom Kraljevskom baletu, a autoru je, pored ostalih, donela i vrednu nagradu „Lorens Olivije”. Kad su ga nedavno pitali za utiske o radu sa igračima iz Boljšoja rekao je: „Oni imaju stil, fenomenalne proporcije, divne linije i – znatiželju, što je za umetnika preko potrebno”. Taj istaknuti koreograf studirao je i eksperimentalnu psihologiju na Kembridžu i to svoje znanje koristi da pomogne igračima da lakše pomeraju ne samo svoje fizičke nego i psihičke granice. On im poručuje: „Svaka ćelija vašega tela mora da se odvoji i da se takva odvojena kontroliše iz mozga”.
A mi podsećamo da je taj „vetar” Mekgregorove igre i do nas dvaput stigao – sa njegovom londonskom kompanijom RandomDance. Ti igrači su, sa komadom „F.A.R.”, na sceni Madlenijanuma, proletos zatvorili Beogradski festival igre, a pre dve godine, u „Sava centru”, na istom festivalu odigrali su i njegov „Entitet”. I zaista – kao da su bez kostiju... Njihova tela svašta čine.
M. Šehović
-----------------------------------------------------------
Mekgregor i u Beogradu?
Uz podršku Britanskog saveta u Beogradu, ugovorena je saradnja dve igračke trupe: londonske RandomDance, na čijem je čelu Vejn Mekgregor, i beogradske Bitef dens kompanije. U Beogradu će gosti održati nekoliko radionica na temu „Nauka i telo igrača”, prva je u decembru, očekuje se da će ovde doći i poznati koreograf, a želja je da plod ove saradnje bude i jedna zajednička produkcija.
objavljeno: 07.08.2011
