Izvor: RTS, 06.Jul.2012, 15:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavlja se teško vreme za medije
Teško vreme za medije se nastavlja usled ekonomske krize, ocenila je direktorka agencije Tanjug Branka Đukić na svetskom samitu medija u Moskvi. Posledice toga su gašenja medija, otpuštanje novinara i sve više komercijalnog sadržaja, ističe Đukićeva.
Direktorka agencije Tanjug Branka Đukić rekla je na svetskom samitu medija u Moskvi da se za medije u svetu, a pogotovo za zemlje u tranziciji, poput Srbije, nastavlja teško vreme.
Posledice >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << takvog stanja nisu samo gašenje medija i otpuštanja novinara, već i sve veće prisustvo sadržaja koji se dobro prodaju, na štetu intelektualnog, duhovnog i kulturološkog horizonta generacija koje dolaze.
Navodeći da je ekonomska kriza koja je pogodila sve medije i medijsku industriju u svetu poljuljala i stabilnost medija u Srbiji, Đukićeva je rekla da su novine, televizije, radio stanice, novinske agencije i u Srbiji dovedene u situaciju da se bore za opstanak i da pokušaju da obezbede prihode za rad, a da pri tom ne iznevere suštinu svoje delatnosti.
Đukićeva je rekla da u Srbiji trenutno postoji oko 1.000 medijskih kuća u kojima zaposleno oko 10.000 ljudi, od kojih većina u desetak ključnih, ostalo su uglavnom manje lokalne radio i televizijske stanice, poneki regionalni i opštinski list i tabloidi.
"Preciznih podataka o broju otpuštenih iz medijskih kuća i broju ugašenih glasila nema, ali sindikati operišu sa brojkom od oko 4.000 ljudi, koji su ostali bez posla od početka privatizacije medija", rekla je Đukićeva.
Govoreći o novinskim agencijama, Đukićeva je ukazala da se na njih preliva kriza štampanih medija i TV stanica, kao kupaca agencijskih servisa. Korisnici Tanjugovih servisa, sve češće ne izmiruju redovno svoje obaveze, često traže odlaganja, dodatno spuštanje cena.
U takvoj situaciji, mediji se snalaze tako što pokušavaju da što manje troše.
"Kako je novinarstvo 'skupa zabava', na gubitku je, naravno, novinarstvo. Jer, štednja konkretno znači smanjenje broja novinara i redakcija, smanjenje izveštačkih putovanja, manjak atraktivnih medijskih priča", ocenila je Đukićeva.
Prema njenim rečima, tendencija je stvaranje univerzalnog novinara, osposobljenog da podjednako informiše i o ekonomiji, politici o kriminalu, da se služi sajtovima, agencijama, da fotografiše, snima, izveštava, a mreža dopisnika se radikalno racionalizuje.
Direktorka Tanjuga je rekla i da se agencije snalaze i tako što traže sponzore za slanje specijalnih izveštača na neke važne događaje, sa drugim agencijama razmenjuju informacije, štampu u svetu prate na on-lajn izdanjima i pri tom izveštavaju uglavnom samo o ključnim svetskim događajima.
"U takvoj situaciji, polako umire i novinarska ekskluzivnost, kao i sam pojam šta je to ekskluzivno", ocenila je Đukićeva.
Drugi učesnici samita, takođe, su govorili o izazovima ekonomske krize za medije, o transformaciji tradicionalnih medija, društvenim mrežama i Internetu kao sredstvima masovne manipulacije ili integrisanja društva i drugim temama koje nameću tehnološke i promene na tržištu informacija.
Pogledaj vesti o: Moskva
