Izvor: Vostok.rs, 31.Dec.2016, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadomak Kremlja niče ogromno „Muzejsko naselje“
U Moskvi je počela izgradnja „Muzejskog naselja“, tj. proširenja teritorije jednog od najvećih ruskih muzeja – Državnog muzeja likovnih umetnosti „Aleksandar Puškin“. Prostor oko čuvenog muzeja preko puta Hrama Hrista Spasitelja do 2019. godine će dobiti potpuno novi izgled. Planirano je da jedan deo „muzejskog naselja“ bude pod zemljom.
„Puškinov muzej“ postoji već čitavo stoleće, i za to vreme se njegova kolekcija značajno uvećala. Prvobitno je zamišljen kao muzej odlivaka skulptura iz Kabineta lepe umetnosti i starina Moskovskog univerziteta, a postao je najveći ruski muzej zapadnoevropske umetnosti u kome se čuvaju platna Rembranta i Tijepola, kao i vrlo vredna i u svetu čuvena kolekcija impresionista.
Zbirka ovog muzeja se posebno počela širiti posle revolucije. Iz godine u godinu je u zdanju arhitekte Romana Klejna bilo sve manje mesta za eksponate. Zbog toga je dugogodišnja direktorka Puškinovog muzeja likovnih umetnosti Irina Antonova od 1980-ih počela da proširuje muzejski postor na obližnje objekte.
Univerzalna koncepcija
Tako je muzej dobio skoro 30 objekata sa ukupno 6 hektara prostora, gde su smeštene kolekcije različitih stilova i epoha, i pojavila se potreba za njihovim koncepcijskim ujedinjenjem u „Muzejsko naselje“. Bilo je planirano da se pomenuta ideja realizuje još tokom 1980-ih, ali iz određenih razloga je posao sve vreme odlagan.
Kada je arhitekta Norman Foster odustao od projekta organizovan je novi konkurs za arhitektonsko rešenje. Na njemu je 2014. godine pobedio Jurij Grigorjan i projektni biro „Meganom“. Njihov arhitektonski projekat predviđa ujedinjenje muzejskih zdanja od kojih su mnoga sama po sebi spomenici arhitekture. Sva ona će biti obuhvaćena jednim parkom i novim gradskim bulevarom na Volhonci, kao i zajedničkim podzemnim prostorom, gde će biti uređene zone za čuvanje eksponata sa otvorenim pristupom.
Izvor: Projektni biro „Meganom“
Koncepcijski opis „Muzejskog naselja“ sastavila je kompanija za konsalting Avesta, koja je pripremila programe za pariski centar „Žorž Pompidu“ i venecijanski muzej Punta della Dogana. Glavne karakteristike koncepcije su funkcionisanje muzeja u zavisnosti od godišnjeg doba, stvaranje novih pravaca „Puškin dizajn“ i „Puškin modern“, kao i pristupačno okruženje za sve posetioce.
Po rečima Ane Trapkove, zamenice direktorke muzeja, na prostoru između zdanja muzeja prikazivaće se dela „ulične umetnosti“ (public art) i održavati festivali i koncerti u letnjem periodu. U hladnijim mesecima će se takve akcije seliti u podzemni prostor. Tamo će se ispod glavnog zdanja pojaviti velika sala sa istim konturama kojom će biti spojeni glavni objekti. U tom prostoru će biti smeštene stalne ekspozicije i povremene izložbe, kao i zona usluga za posetioce, tj. kafei, prostor za odmor i prodavnice.
Izvor: Projektni biro „Meganom“
Autentični ambijenti
Svaki objekat će imati svoj autentični ambijent. Na primer, u zdanju Vjazemskog-Dolgorukova pojaviće se Galerija umetnosti starih majstora, a u zdanju Stulova će biti Dom teksta (biblioteka). U zdanje Golicina će biti premeštena umetnička dela impresionista i postimpresionista, a u Galeriji gde se ona sada nalaze pojaviće se ekspozicija dizajna.
Blokovi za čuvanje eksponata sa otvorenim pristupom u podzemnom prostoru biće tematski vezani za ekspozicije koje se prikazuju iznad njih. Radovi su već počeli. Gradi se i novo jedinstveno zdanje na teritoriji „Muzejskog naselja“. U pitanju je centar za pohranjivanje i restauraciju. Planirano je da i u njemu postoje zone za čuvanje eksponata sa otvorenim pristupom, kao i ateljei za restauraciju i izložbeni prostori. Kada se 2019. godine ti objekti otvore za posetioce, otpočeće radovi na restauraciji glavnog zdanja muzeja u ulici Volhonka, a u prostoru koji se oslobodi posle premeštanja kolekcija pojaviće se stalna ekspozicija vezana za Stari svet.
Izvor: Projektni biro „Meganom“
Sada muzejski prostor ima 49.000 kvadratnih metara, a po završetku radova će imati 105.000 kvadratnih metara. To znači da će moći da primi gotovo tri puta više posetilaca nego sada, tj. 3 miliona ljudi godišnje. Već sada se na sajtu „Muzejske četvrti“ može „zaviriti“ u budućnost i videti kako će sve izgledati na kraju. Prvi obrisi budućeg grandioznog kompleksa će se pojaviti već naredne godine, kada se u okviru uređenja prostora proširi pešačka zona i Volhonka postane bulevar sa drvoredima.
Svetlana Janikina,
Ruska reč
.jpg)
