Izvor: RuskaRec.ru, 11.Mar.2017, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muslimani u Moskvi: Predstavljaju li oni opasnost?
Kompleks „Dubrovka“ je jedan od skoro hiljadu i po moskovskih tržnih centara. Ima odličnu lokaciju – udaljen je 100 metara od stanice metroa i 5 km od Kremlja. „Jedno od najpopularnijih mesta gde Moskovljani idu u šoping“ – piše na reklamnom plakatu ispred ulaza. Međutim, ovaj kompleks je među Moskovljanima na lošem glasu. Oni ga zovu „muslimanski pijac“. Kada uđete unutra stičete utisak da niste u centru Moskve nego na periferiji >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << Pariza. Žene nose hidžab, muškarci brojanice, na sve strane su prodavnice halal hrane i odela za muslimane („pokrij se moderno“ – tako glasi kreativni natpis ispred jedne od njih. I sve je to smešteno na 80.000 kvadratnih metara. Žitelji okolnih zgrada su nezadovoljni. „Plašimo se da prođemo ulicom“, kaže žena koja živi preko puta kompleksa (predstavila se kao Ana Viktorovna). „Plašim se za ćerku. Ona se kasno vraća sa fakulteta. Nekoliko puta su je usput saletali migranti, a jednom je umalo nisu silovali. Svi imaju falsifikovane potvrde o boravku. Pored tržnog centra je neka firma koja im štampa te potvrde za 200 dolara po komadu“. Zaista, sa leve strane od „Dubrovke“, ispred nekih gvozdenih vrata, stoji veliki red u kome čekaju ljudi koji su očigledno došljaci. Upitah šta tu čekaju, a oni svi ćutke okrenuše glavu, ali čistačica na ulici u narandžastoj uniformi potvrdi reči Ane Viktorovne. Fotografija: Anton Belicki U gostima je lepo i svega ima, ali ipak nije dobro Murad je 26. godišnji mladić sa dugom crnom bradom. On u objektu „Dubrovke“ prodaje polovne mobilne telefone. Murad je tipičan predstavnik muslimana koji se doselio u Moskvu. Pre šest godina ostavio je svoje dagestansko selo Činar (1.590 km jugoistočno od Moskve) i krenuo bratovljevim i stričevim stopama. Oni zajedno žive u iznajmljenoj sobi na severu Moskve. Kaže da se doselio zato što kod kuće nema posla, a ovde 12 sati dnevno stoji u tržnom centru i zarađuje oko 40.000 rubalja mesečno (693,8 dolara). To je dovoljno da plati stan i da pošalje novac starim roditeljima. Murad ne pije, trenira borilačke veštine, komunicira samo sa braćom po veri, a izuzetak su Ruskinje za koje on smatra da su „najlepše posle Dagestanki“. I uz sve to, žali se na život u Moskvi: „Mene i moje rođake policajci zaustavljaju tri puta dnevno da provere dokumente samo zbog našeg izgleda. Ophode se sa nama drsko, kao sa kriminalcima“. Posebno se Muradu ne sviđa što u Moskvi ima malo džamija. „To vređa sve muslimane, a ne samo mene“, kaže on. „Sada u svakom rejonu ima pravoslavni hram, a mi imamo samo jednu džamiju za ceo sever Moskve. Kad je praznik ogromna je gužva, zagušljivo je i tesno. Čovek se oseća kao ovan u štali. Zašto nas ponižavaju?“ Fotografija: Anton Belicki Meka moć U Moskvi je zaista malo džamija. Ima ih samo osam. Gradske vlasti pod pritiskom muslimanskih verskih vođa peirodično pristaju na izgradnju novih džamija, ali svaki put nailaze na protivljenje lokalnog stanovništva i na kraju odustaju od te svoje odluke. Imam Šamilj Aljaudinov, koji 19 godina propoveda u memorijalnoj džamiji na Poklonoj gori (8 km od Kremlja), ne skriva nezadovoljstvo: „Da je sve što su nam činovnici obećali u poslednjih 15 godina ispunjeno, u Moskvi bi već bilo otvoreno 50 molitvenih objekata za muslimane. To bi odgovaralo i nama i vlastima jer je daleko bolje da došljaci idu u zvanične džamije nego da se mole po kućama i komuniciraju ko zna s kim“. Kada kaže „ko zna s kim“, imam očigledno ima u vidu teroriste koji vrbuju nove članove. Međutim, izvor iz Federalne službe bezbednosti Rusije koji se sastao sa mnom i zamolio da ga ne imenujem, smatra da su imamove reči spekulacija. „Džamija ’Jardjam’ na severoistoku Moskve je potpuno zvanična, ali to nije nimalo smetalo tamošnjem imamu da drži govore u kojima pruža podršku terorističkoj organizaciji ’Hizb ut Tahrir al Islami’“, kaže on. (Mahmud Velitov je uhapšen prošle godine zajedno sa još četvoricom muslimana koje istraga optužuje da su vrbovali vernike u zgradi džamije). „Istu tu džamiju posećivao je i organizator terorističkog napada u Volgogradu“. Fotografija: Anton Belicki „Digli bi Moskvu u vazduh za 5 minuta“ Posetio sam najveću moskovsku džamiju. Nalazi se na Prospektu Mira (3 km od Kremlja), ima pet spratova i ukupne je površine 19.000 kvadratnih metara. Može da primi 10.000 ljudi. Za nju zna svaki Moskovljanin, čak i onaj ko nema veze sa religijom, jer se svake godine tu obeležava muslimanski praznik Kurban-bajram i toga dana se oko džamije okupi 150.000 muslimana. Oni ne mogu da uđu u džamiju i zato bez dozvole vlasti zauzimaju ceo Prospekt Mira i okolne ulice moleći se direktno na asfaltu. To izaziva velike saobraćajne gužve u celom gradu i nezadovoljstvo ovdašnjih žitelja. U Moskvi otvorena velika Saborna džamija Danas je u džamiji običan molitveni dan. Unutra je samo nekoliko muslimana. Na izlasku pokušah da porazgovaram sa starijim sedim čovekom po imenu Šamilj, ali ga moje pitanje o njegovom odnosu prema „Islamskoj državi“ veoma uvredi. „Rusi nemaju pojma šta je to Koran, zbog toga se vi toliko plašite! Zamisli da mi nismo predstavnici mirne religije. Mi bismo onda celu Moskvu digli u vazduh za 5 minuta!“ Doduše, tokom 1990-ih je upravo tako i bilo. Od početka kontraterorističke operacije ruskih vlasti u Čečeniji (1993. godine) samo u Moskvi su izvršena 32 teroristička napada u kojima su poginule 542 osobe. Većina organizatora i izvršilaca tih napada ispovedali su ekstremne varijante islama. Učestalost terorističkih napada je smanjena otkako je u Čečeniji uspostavljena vlast Ramzana Kadirova, koji bezobzirno suzbija svako ispoljavanje separatizma, a od 2011. godine u glavnom gradu Rusije nije bilo eksplozija. Poslednja bomba, koja je odnela 37 života, eksplodirala je 24. januara na aerodromu „Domodedovo“. Istraga smatra da su to učinili predstavnici islamske terorističke organizacije „Imarat Kavkaz“, poreklom iz Čečenije. Posle toga je nastupilo zatišje. Fotografija: Anton Belicki Agenti FSB-a umesto imama Aleksandar Gusak, potpukovnik FSB-a u penziji, koji je krajem 1990-ih bio na čelu tajnog antiterorističkog odeljenja i još uvek je u vezi sa kolegama, objašnjava zatišje usrdnim radom svojih bivših kolega i činjenicom da je za razliku od Sirije, Iraka ili Avganistana verska kultura muslimana koji žive u Rusiji na višem nivou. „Daleko je manje verski neobrazovanih ljudi koji su pročitali par poglavlja iz Korana i odmah, bez razmišljanja, krenuli u džihad. Kod nas, ipak, žive drugačiji muslimani. Svi smo mi odrasli u istoj zemlji, u Sovjetskom Savezu. Nemoguće je porediti, recimo, Tatare ili Dagestance sa sirijskim salafitima“. Ali i FSB ne spava. Po Gusakovim rečima, tokom poslednjih godina je znatno proširena mreža agenata. „To je ono po čemu su bile čuvene sovjetske obaveštajne službe, tj. infiltriranje u bande“. Kao primer on navodi slučaj koji se dogodio pre dve godine kada su ispred džamije na Velikoj tatarskoj ulici muslimani bili nezadovoljni zbog hapšenja jednog od sabraće osumnjičenog za zločin, i sa uzvicima „Alahu akbar!“ napali su policijski autobus. „Ni imam nije mogao da ih zaustavi. Angažovana je specijalna jedinica OMON, a muslimani su sa svoje strane počeli da telefoniraju svojim poznanicima, kao što kod njih to biva, i za jedan sat se tu okupila velika gomila ljudi. Situacija je bila veoma napeta. Da je OMON primenio silu neredi bi mogli da se prošire po gradu. Ali tada su posao obavili infiltrirani agenti. Oni su ugušili konflikt. Posle toga se gomila razišla, a specijalci OMON-a su bez problema pohapsili inicijatore. Pojedini pripadnici FSB-a namerno primaju islam da bi pratili potencijalno opasne grupe unutar muslimanske zajednice. I naravno, tesno sarađuju sa verskim vođama“. Nevidljiva borba protiv „Islamske države” na teritoriji Rusije I pored toga, Gusak priznaje da je verovatnoća terorističkih napada ipak visoka. „Mnogo toga se ne pominje u javnosti da ne bi bilo panike. Uglavnom, ako se ozbiljna teroristička grupa nameri da izvrši napad, pre ili kasnije će ga izvršiti. Sve dok mi ne pobedimo naše glavne unutrašnje probleme, a to su mito i korupcija, tako nešto je moguće. Prošle godine u proleće moje kolege su sprečile teroristički napad u Moskvi. U jednoj zgradi u predgrađu pronađen je aluminijum u prahu i komponente za pravljenje eksplozivnih naprava. Svratio sam u tu zgradu jer se tamo većina stanova izdaje bez ikakve registracije. U svakom stanu živi po 10-15 migranata. Čim pozvoniš na vrata oni samo odškrinu vrata i guraju u ruke novac. Lokalna policija je od toga napravila sebi izvor dodatnih prihoda. Dobro je što smo mi stigli da odradimo posao. A šta bi bilo da nismo stigli?“
