Izvor: Politika, 30.Apr.2010, 02:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Motociklisti – opasnost u saobraćaju
U nezgodama na prestoničkim ulicama koje su se dogodile za prva tri meseca ove godine, prema podacima Uprave saobraćajne policije, učestvovalo je 68 motocikala
Nesnosna buka dvotaktnih mašina koje upola noći razbijaju san žitelja Ulice Jurija Gagarina na Novom Beogradu, „dizanje” na zadnji točak na semaforu kod „Moskve” u Kralja Milana, „zavoj” oko Slavije brzinom od 100 kilometara na sat i „potpisivanje” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << niz Ustaničku, samo su deo vratolomnog opusa razuzdanih vlasnika dvotočkaša koji, osim o drakonskim kaznama novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju, više ne brinu ni o sopstvenoj glavi.
Statistika ih odavno svrstava u grupu „najugroženijih učesnika u saobraćaju” jer uz „danak” sopstvenoj nepažnji, visoku cenu po pravilu plaćaju i u nesrećama koje izazivaju drugi vozači. To ih, međutim, ne sprečava da na „Fejsbuku” formiraju grupe poput „Za one koji vole divljanje motorima”, kao ni zabrinute posmatrače da se pitaju ima li novi Zakon uopšte svrhe.
U nezgodama na prestoničkim ulicama koje su se dogodile za prva tri meseca ove godine, prema podacima Uprave saobraćajne policije, učestvovalo je 68 motocikala, 20 mopeda (bicikala sa motorom) i 12 bicikala. U njima je stradalo šest osoba, a teško je povređeno 15 vozača i osam putnika. Lake povrede zadobio je 41 vozač i 13 putnika.
Dragan Bogosavac, načelnik Uprave saobraćajne policije PU za grad Beograd, kaže da novi propisi posle četiri meseca primene izazivaju trenutni i memorijski efekat, što znači da vozači tek kada vide policajca uspore, ili tek na mestima gde pretpostavljaju da će biti saobraćajna policija smanje brzinu. Propisi će, prema njegovim rečima, u potpunosti biti svrsishodni tek kada budu promenili svest vozača.
– Očekujemo da svi shvate da zakon treba poštovati zbog bezbednosti a ne samo iz straha od kazne. To moraju da shvate oni koji nisu ni svesni da saobraćajke odnose više života nego bolesti srca. Zato upućujemo policajce da razgovaraju sa vozačima kada ih zaustave, naročito sa mlađim motociklistima, jer ih najviše nastrada u dobi od 20 do 25 godina – istakao je Bogosavac.
Naročito rizikuju oni koji motocikle ne shvataju kao prevozno sredstvo već kao statusni simbol.
– Malo je sugrađana koji motociklom idu na posao, on većini služi za vozikanje. Prošle godine smo apelima na vozače uticali da mnogi počnu da nose zaštitne kacige. Teško je nekoga ubediti da misli na ostale učesnike u saobraćaju i brine o tuđoj bezbednosti, ako ne vodi računa o sebi. Zato, kazne nisu nikada dovoljno oštre. Po mom mišljenju, i ove nove su niske, jer saobraćajnim prekršajima neće vozači nauditi samo sebi – kaže Bogosavac napominjući da je, ipak,
dobro što je u poslednje tri godine zapaženo smanjenje broja stradalih motociklista u celoj zemlji.
Vladimir Jevtić, koordinator za bezbednost dvotočkaša u Srpskom komitetu za bezbednost saobraćaja, kaže da je novi zakon doneo promene ali one nisu suštinske.
– Novi zakon propisuje obavezu nošenja kacige – vozač i suvozač moraju imati zakopčanu zaštitnu kacigu na glavi, na način koji je propisan deklaracijom proizvođača. I u starom zakonu je postojala obaveza vozača na dva točka (osim bicikala) da koriste zaštitnu kacigu. Termin „moraju da nose zaštitnu kacigu” često je tumačen na nepravilan način, pa se dešavalo da je imaju na ruci ili u prtljažniku. Neki su nosili kacige, ali su to bili najobičniji plastični šlemovi. U slučaju nesreća mogli su teže da se povrede ili da čak stradaju. Povećana je i starosna granica za dobijanje dozvole za vožnju motocikla do 125 kubika sa 14 na 16 godina – objašnjava Jevtić.
Propusti novog zakona su nepostojanje pravog pristupa problemu bezbednosti dvotočkaša u saobraćaju, a tiču se pre svega obrazovanja.
– I dalje je nejasan konkretan način edukacije i obuke vozača koji je, bar do sada, bio jedan od najlošijih u Evropi, a nažalost nastavio je da se primenjuje i u 2010. godini. Vozači dvotočkaša su i dalje bez ikakve kontrole nadležnih, koristeći tablicu „L” u trajanju od 15 dana (to znači da mogu da voze dok su još na obuci), a posle toga polažu teorijski deo o bezbednom učestvovanju u saobraćaju, koji ni približno nije prilagođen ovoj kategoriji vozača. Posle položenog teorijskog dela sledi praktični deo polaganja na poligonu i vožnja u saobraćaju, koji su do te mere uprošćeni da je iluzorno tvrditi da je vozač spreman za bezbedno upravljanje dvotočkašem u saobraćaju. Novim zakonom još nije definisano ko treba da obučava vozače dvotočkaša, kako i koja znanja treba da im pruži, kako se i gde prenosi praktični deo obuke koji ni izbliza ne podrazumeva realne uslove saobraćaja koji očekuju vozače dvotočkaša – kaže Jevtić.
I pored novina, vozači motocikala i dalje su ostali marginalizovana grupa u saobraćaju.
B. Vasiljević
[objavljeno: 30/04/2010]
