Izvor: Blic, 04.Nov.2013, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskva plaši Ukrajinu bankrotom
Ukoliko Rusija sledeće godine ne bude finansirala Ukrajinu obilnim kreditima za isporučeni gas i drugu robu, toj zemlji preti bankrot, navodi portal "Ekonomičeskie novosti", pozivajući se i na mišljenje ruskog premijera Dmitrija Medvedeva.
Isti izvor citira Medvedeva koji je predložio, u intervjuu Rojtersu, da nedostajuća sredstva za otplatu ruskog gasa Kijev potraži od EU, kao i upozorenje šefa ruske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlade da Ukrajina mora biti spremna na izmenu ranije zaključenih ugovora dve zemlje o finansijskoj saradnji i trgovini.
Prema oceni agencije za kreditni rejting Standard i Purs (S&P), Ukrajini je u grupi od 10 zemalja koje bi mogle, usled jako loše finansijske situacije, da bankrotiraju u periodu od idućih pet godina.
Medvedev je, u pomenutom intervjuu britanskoj agenciji upozorio da će, ukoliko Ukrajina bude dalje oklevala sa otplatom 900 miliona dolara duga "Gaspromu" za gas isporučen u avgustu, ruski gasni monopolista zahtevati i dodatne i vrlo visoke penale koji su predvidjeni ranijim gasnim sporazumom dve strane.
Avgustovski račun za ruski gas Ukrajina je trebalo da plati najkasnije 1. oktobra, a izvori EU u Briselu tvrde da bi Unija, ukoliko Rusija nastavi pritisak na Kijev zbog neplaćenog gasa, mogla da priskoči u pomoć i finansijski pomogne.
U EU pojačani pritisak na Ukrajinu od strane Rusije povezuju sa namerom vlasti u Kijevu da ovog meseca u Viljnusu potpišu ugovor o asocijaciji sa EU, zbog čega je Moskva već najavile oštre mere za kontrolu i ograničavanje ukrajinskog izvoza na rusko tržište.
Ruski premijer je bez uvijanja saopštio da "ukoliko Ukrajina potpiše ugovor o asocijaciji sa EU, mora biti spremna na promenu odnosa sa Rusijom koja će tada "na drugi način urediti svoje odnose sa Kijevom".
Takav stav Medvedeva je "sasvim logičan", smatra ruski politikolog Inokentij Adjasov, dok njegov ukrajinski kolega Oleg Soskin veruje da bi na duži rok Ukrajina imala velike koristi od bliskih veza sa EU i da bi time potpuno nadoknadila štetu izazvanu gubitkom na ruskom tržištu.
Analiza S&P pokazuje, inače, da će se samo dug ukrajinske vlade uvećati iduće godine na približno 40 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda zemlje i da je oko 52 odsto tih dugovanja u stranoj valuti zbog čega će Kijev najverovatnije biti prinudjen da stare dugove vraća novim zajmovima.
Koliko finansijska situacija Ukrajine postaje teška i neizvesna govori i činjenica da je odnos državnog duga i deviznih rezervi zemlje, koji je pre tri godine iznosio jedan prema jedan, na samom početku ove godine drastično pogrošan.
Glasila u Moskvi takodje navode i da je ukrajinska privreda već tri godine u stagnaciji, a da u minulih šest meseci praktično "stoji u mestu". Na osnovu toga eksperti u Kijevu kažu da bi rezerve zemlje mogle narednih godina da se smanje još brže nego što se to dogadja sada.
Savetnik ruskog predsednika za ekonomska pitanja Sergej Glazjev, koji je direktno nadležan i za privredne veze sa Ukrajinom, tvrdi da će Kijev sigurno osetiti negativne posledice asocijativnog članstva sa EU.
Ukrajina će svake godine samo u dvostranoj trgovini biti na gubitku za oko pet milijardi dolara, jer će u novoj situaciji Rusija na uvoz iz te zemlje uvesti dodatne uvozne carine, ističe Glazjev.
Ranije ove godine, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da bi Ukrajina, u slučaju priključenja za sada trostranom carinskom savezu mogla računati na dobit od desetak milijardi dolara godišnje, na ime niže cene za ruskih gas i svih drugih povlastica.
Predsednik opozicione grupacije "Ukrajinski izbor" Viktor Medvedčuk takodje smatra da će njegova zemalja "loše proći" ako potpiše ugovor o slobodnoj trgovini sa EU, a potpredsednik ukrajinskog Instituta Goršenin Aleks Leščenko ističe da EU njegovu zemlju smatra, pre svega, kao dobro tržište za svoju robu, tako da će zbog toga "udar po ukrajinskim preduzećima biti snažan".
U budućnosti, za nekoliko godina, sve bi moglo da se promeni u pozitivnu stranu, kaže, medjutim, Leščenko, dok ruski mediji pišu da takva tvrdnja nema realnu osnovu, navodeći da je udeo ukrajinskih preduzeća na domaćem tržištu opao na 58 odsto, sa 67 procenata pre tri godine i da će se takav trend još brže nastaviti posle potpisivanja ugovora o slobodnoj trgovini sa Unijom.
Najčitanije SADA:
