Izvor: Vostok.rs, 12.Maj.2014, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
«Moskva je odlučila Titovu sudbinu»
12.05.2014. -
Dvadeset trogodišnja ilegalka Herta Has, Slovenka austrijskog porekla, radila je u obaveštajnom centru Kominterne u Zagrebu i bila je jedan od najboljih stručnjaka za izradu lažnih dokumenata. U partijskoj karijeri nije napredovala samo zbog komunističkih ubeđenja i poznavanja marksističke ideologije, već i zbog umeća da u ilegali radi u uslovima potpune konspiracije.
Kako je sama govorila nedugo pred svoju smrt 2010. godine: «Umela sam da radim mnoge >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << stvari. U ovom odgovornom i važnom poslu trebalo je vešto bajati nad izradom važnih dokumenata u ljudskim životima. Jer, ovi ljudi su u zemlji i inostranstvu prevozili zabranjene i opasne materijale.»
Krajem 30-ih godina SSSR je trebalo da izabere između Josipa Broza Tita i Petka Miletića, u to vreme najuticajnijeg čoveka među jugoslovenskim komunistima. Josip Kopinič je učinio sve što je bilo moguće kako bi Tito došao na čelo CK Komunističke partije Jugoslavije.
Herta je pomagala Titu 1938. godine kad je pozvan u Moskvu, gde se odlučivala njegova sudbina. Hasova se tek 2008. godine osmelila da kaže nešto o tome kako je Tito došao do Moskve preko Istambula:
- Preko granice nisu puštali bez novca. A što je glavno, trebalo je dokazati legalnost ovih finansija. Predložila sam da se novac iz inostranstva prebaci na Titov lažni pasoš. Da ne bismo doveli u opasnost naš konspirativni stan odlučili smo da se smestimo na Jadranskoj obali Hrvatske nedaleko od gradića Crikvenica. Našla sam kurira i poslala sam ga u Italiju. Ali, nismo znali koliko vremena treba da stigne bankarska uplata, mislili smo dan-dva. Svaki dan smo išli u banku u mestašce Seljce i pitali smo službenike za svoj novac. To je trajalo dve nedelje. Tih dana nam se desilo nešto što nikad neću zaboraviti. Bilo je vrlo teško naći mesto u hotelu i smestili smo se u sobicu koja se nalazila pored kuhinje.
Herta i Tito su se našli u klopci, zato što su sva isparenja i teški mirisi iz kuhinje dospevali u njihovu sobu. Prozori se nisu otvarali, Tito je bio veoma nervozan i u jednom lepom trenutku je izgubio svest. Herta Has se sećala:
- Nisam znala šta da radim. Tada sam imala svega pedesetak kilograma. Kako sam mogla da podignem odraslog muškarca? U sobi smo imali samo flašu mlake vode. Izlila sam je na Tita, onda sam sišla dole i zamolila za još hladne vode. Ponovo sam ga poprskala i Tito je otvorio oči. Zatim je Josip Broz s teškom mukom došao do kreveta. Ne sećam se da je za vreme borbe protiv fašista drug Tito bilo kad pao u nesvest. Posebno u vreme kad sam radila u štabu. Svi su tačno znali da smo ovde mi, a tamo je naš protivnik s kojim treba da se borimo. Bilo je vrlo napeto raditi u ilegali.
Herta Has potvrđuje da je Josip Broz bio upravo onaj čovek koji se rodio u hrvatskom selu Kumrovecu. Kolale su mnoge legende o tome da je Kominterna Tita zamenila poljskim plemićem, da je Tito umro u Moskvi i da je Kominterna poslala u Jugoslaviju njegovog dvojnika. Herta Has se na kraju svog dugog života sećala:
- Tito je veoma dobro govorio ruski i nemački. A engleski jezik je učio u zatvoru. Neki su često pitali kako je Tito mogao da govori engleski, gde ga je učio. Još uvek čuvam mali rečnik engleskog. Kupila sam ga davno, kad smo Tito i ja tražili neke reči.
Herta je uništila mit o tome da je Tito ratovao u Španiji. Jer, u nekim knjigama se tvrdi da je Broz Tito učestvovao u likvidaciji trockista i da mu je to pomoglo da se izbavi suparnika u borbi za liderstvo u Komunističkoj partiji Jugoslavije.
(Nastavak sledi)
Konstantin Kačalin,
Izvor: Glas Rusije
