Izvor: B92, 30.Jan.2014, 18:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Moskva i Brisel teško oko Ukrajine

Brisel -- Nakon izjave Putina da EU svojim posredovanjem u Ukrajini podstiče sukobe u toj zemlji, jasno je da Brisel i Moskva neće naći zajednički jezik oko te krize.

Ako je uoči samita Rusije i EU postojala slabašna nada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da bi Brisel I Moskva mogli da nađu zajednički jezik oko krize u Ukrajini, ona je nestala kada je Putin neuvijeno optužio predstavnike EU da svojim pokušajima da posreduju u pregovorima vlasti i opozicije podstiču sukobe u toj zemlji.

U Briselu nije običaj da se na konferencijama za štampu koriste oštre reči, pa se umesto reči "problem" gotovo uvek koristi blaži termin "izazov", a prepirke se opisuju kao "otvorena i iskrena razmena mišljenja".

Zajedničcka konferencija za štampu predsednika Rusije Vladimira Putina i visokih funkcionera EU nakon samita koji je održan u utorak u Briselu počela je u skladu sa ovim nepisanim pravilom, ali je već posle desetak minuta postalo jasno da led na relaciji EU-Rusija nije otopljen i da su sva sporna pitanja ostala na stolu.

“Što više posrednika, više problema”, poručio je Putin sa govornice i glasno se zapitao na šta bi ličilo kad bi njegov šef diplomatije Sergej Lavrov počeo da se pojavljuje među antievropskim demonstracijama u Atini.

Ovo je bila jasna aluzija na visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i komesara za proširenje Štefana Filea, koji su prilikom posredničkih misija šetali sa demonstrantima na glavnom trgu u Kijevu.

Predsednici Evropske komisije Žose Manuel Barozo i Saveta Herman Van Rompej nisu direktno replicirali Putinu pred novinarima, ali su istog dana u Kijev poslali Ešton, koja se ne samo srela sa demonstrantima, već je u sredu izdala veoma oštro saopštenje u kome je vlasti optužila da uhapšene učesnike protesta koriste kao taoce.

Po istom receptu protekao je susret ministra Lavrova sa generalnim sekretarom NATO Andersom Fog Rasmusenom, posle koga nije bilo zajedničkih izjava, ali je Rasmusen nakon njega žetoko opleo po Rusiji zbog pritiska na Ukrajinu i prvi put posle mnogo vremena rekao da je stav Rusije prema širenju NATO “neprijateljski”.

Stvari se nisu pomerili ni za jotu ni kad je reč o energetskoj politici, drugom velikom “izazovu” u odnosima EU i Rusije.

Putin je na konferenciji za štampu rekao da istraga koju je EU pokrenula protiv ruskog gasnog giganta Gazprom zbog kršenja antimonopolskih zakona nefer i da je za Rusiju neprihvatljiv takozvani Treći energetski paket kojim se definišu pravila trgovine energentima u EU.

Iako je bilo medijskih izveštaja da je Evropska komisija odustala od stava da su bilateralni ugovori o izgradnju gasovoda Južni tok koje su potpisale šest zemalja članica EU i Srbija u suprotnosti sa TEP i da moraju biti revidirani, iz Brisela poručuju ostaju na ranijim pozicijama.

“Komisija i dalje smatra da međuvladini ugovori o Južnom toku nisu u skladu sa evropskim zakonima i da stoga moraju biti revidirani ili prilagođeni”, rekla je za Tanjug Sabine Berger, potparolka evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera.

Putin i njegovi briselski sagovornici su se, doduše, složili da na nivou ekspertskih grupa nastave razgovore o pobrojanim izazovima do sledećeg susreta na vrhu koji je zakazan za jun u Sočiju, a nema sumnje da će tom prilikom doći do još jedne “otvorene i iskrene razmene mišljenja”.

To možda i nije tako loše jer, kao što je Barozo nakog radnog ručka sa Putinom podsetio javnost, još je Dostojevski uočio da “mnogo više nesreće nastaje zbog onoga što ostaje nerečeno, nego onoga što se kaže.”

Nastavak na B92...