Izvor: Politika, 27.Mar.2013, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskva čeka stav Beograda
Rusija ne može da spreči secesiju Kosova ukoliko se sa tim saglasi Srbija, izjavio za „Politiku” ruski politikolog i istoričar Modest Aleksejevič Kolerov
„Rusija ne može da spreči secesiju Kosova od Srbije ukoliko se sa tim saglasi Srbija”, izjavio je juče za „Politiku” ruski politikolog i istoričar Modest Aleksejevič Kolerov.
On je na marginama tribine „Spoljna politika savremene Rusije i Rusi van Rusije”, održane u organizaciji Centra za studije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekao da su iz Moskve u Beograd u nekoliko navrata stizali zahtevi da se situacija na terenu podrobno objasni, da se iznesu činjenice i da se jasno saopšti koji su konačni interesi koje Beograd zastupa u ovom slučaju.
Objektivno, Rusija će svoj stav u vezi sa južnom pokrajinom moći da definiše tek onda kada je Srbija pozove da istupi u ulozi garanta takvog rešenja.
Rusija ne može da nastupa u ime Srbije, objašnjava Kolerov. „Očekivati drugačije ne bi bilo korektno. Ovo ne znači da mi ne bismo mogli da definišemo svoju poziciju i u ovakvim okolnostima. Ali bez jasnog srpskog stava i bez poziva Beograda na uključivanje u celu priču, nama su ruke vezane”, dodaje on.
„Ipak, gledano iz ruske perspektive, mislim da bi najbolje rešenje bilo kantonizacija ili neka vrsta podele Kosova” smatra Kolerov koji je državni savetnik Ruske Federacije prvog ranga i izdavač i vlasnik više medija.
Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je skori dolazak u Srbiju. Šta je moguće očekivati od njegove posete?
Mislim da bi predsednik trebalo, pre svega, da proveri kako se sprovode dogovori koje je u ranijim susretima zaključio sa bivšim srpskim predsednikom Borisom Tadićem. Tek na osnovu tih saznanja moguće je odrediti kojim pravcem bi dalje mogla da se razvija saradnja naših dveju zemalja.
Ekonomska i politička moć SAD na međunarodnom planu opada. To bi moglo da izazove krize u mnogim delovima sveta. Šta je Rusija dužna da učini kako bi se adaptirala tim novim okolnostima?
Glavni prioriteti današnje Rusije svakako su bezbednost i zaštita od terorizma s juga. Rusija se naoružava, i to je njen glavi put adaptiranja na aktuelne okolnosti. Istovremeno, Rusija je već duže vreme sve ozbiljniji partner Kine koja nas ni na koji način ne ugrožava, ni ekonomski ni politički ni vojno. Naše dve zemlje upućene su jedna na drugu i kao veliki potrošač (Kina) i veliki izvoznik (Rusija) energenata. Mogućnosti za saradnju zaista su velike.
Finansijsku krizu na Kipru mnogi vide, pre svega, kao obračun između Rusije i Nemačke. Koliko je istine u tome i koliko će sve što se dešava u vezi sa Kiprom uticati na odnose Rusije i EU?
Mnogi Kipar danas vide, pre svega, kao mesto na kojem se čuvaju ruske pare, a čiji osnovni izvor je – korupcija. Ipak glavna stvar u celoj ovoj priči jeste to što Nemačka nastoji da novonastalu situaciju, a tu se misli i na nevolje koje su zadesile Portugaliju, Španiju, Italiju, Grčku... iskoristi za sebe. Dakle, nemačke aktivnosti nisu toliko usmerene protiv Rusije, koliko su u funkciji jačanja nove, vodeće uloge koju ova zemlja nastoji sebi da obezbedi u okvirima Evropske unije.
U svakom slučaju, ukoliko EU odobri najavljenu komunističku konfiskacionu reformu na Kipru, znatno će narušiti odnose kakve sada ima sa Rusijom.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 27.03.2013.
Pogledaj vesti o: Moskva, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
