Izvor: Vostok.rs, 23.Apr.2011, 11:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskva Srbiji: nova knjiga o večnim vrednostima
23.04.2011. - Zadatak istoričara je popularizacija rusko-srpskih veza
Danas vam predstavljamo ruskog istoričara Vladimira Kozlova. On je autor niza istraživanja o istoriji slovenskih naroda. Jedno od njih, Moskva Srbiji, posvetio je srpskoj emigraciji u Moskvi. Pre nego što je započeo razgovor o ovoj knjizi, Vladimir Kozlov istakao je važnost Moskve kao simbola slovenstva.
Moskva je bila centar >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ne samo Moskovske Rusije, govori Vladimir Kozlov. Čak u Ruskoj imperiji, kada je u Moskvi živelo mnogo nacija, pravoslavni Rusi su činili 95% grada. Moskovski slavenofili su proučavali tradicije u kulturu slovenskih naroda, trudili se da privuku pažnju društva na položaj pravoslavne braće na Balkanu. Čak bih rekao da je na Moskvu bila položena određena misija očuvanja slovenskih naroda. Meni lično uvek je bio zanimljiv odnos moskovljana prem adrugim slovenima koji su se nalazili hiljadama kilometara od granice Rusije. Posebno mene kao istoričara privlačili su Srbi. Kada sam radio u glavnom arhivu Moskve, zanimalo me je kako je Moskva pomagala Srbiji. Bilo mi je važno da saznam za rusko-srpske veze.
Iz knjige Moskva Srbiji čitalac saznaje za dolazak srpskih majstora u Rusiju, pomoć moskovljana u očuvanju velikih srpskih manastira, dolazak monaha iz Hilandara, iz Visokih Dečana i Peći. Postoji period koji je Vladimir Kozlov posebno zapamtio.
Kako mi se čini, kaže Vladimir Kozlov, neuspešni krimski pohod kneza Vasilija Golicina bio je izazvan upravo time što su Srbi koji su se spasavali od Turaka molili da ih oslobode. A evo drugog primera: ustanak Mađara 1848. godine. Tada je ruski car Nikolaj Prvi pomogao da se on uguši. Ali ovaj tragični događaj odrazio se žalosno na sudbinu Srbije. Mađari su srušili 150 pravoslavnih crkava. Tada se moskovski general-gubernator obratio moskovljanima sa pozivom da pomognu obnovi razorenih svetinja. Po čitavoj Moskvi su sakupljane crkvene odore, ikone, crkveni predmeti, predmeti za bogosluženje. U Državnom arhivu Moskve našao sam mnogo dokumenata koji svedoče o činjenici prve pomoći moskovljana Srbima.
Vladimir Kozlov nije zaobišao ni Srpsko Podvorje, odakle su u Rusko-Turski i Prvi Svetski rat odlazili dobrovoljci i milosrdne sestre, odvozile se pokretne bolnice i lekovi. Posle pobede u rusko-turskom ratu u Moskvi je živelo nekoliko desetina Srba. U prvom redu to su bili studenti Moskovskog državnog univerziteta, Moskovske Duhovne Akademije. Srpska deca siročad živela su u Aleksejevskom i Strasnom manastiru u Moskvi. U 19. veku Moskva je stvarala sve uslove za obrazovanje srpskog stanovništva. Vladimir Kozlov nije zaboravio da pomene ni to kakvu pomoć je pružila Srbija ruskim emigrantima koji su bežali od Oktobarske revolucije.
Prijateljstvo naših naroda sačuvano je za vreme SSSR i socijalističke Jugoslavije. Ipak, podvlači Vladimir Kozlov, mnogo je važnije drugo.
Posle revolucije Rusija je izgubila Srpsko podvorje, crkvu su srušili, kao što su srušili spomenike Aleksandru Drugom i generalu Skobeljevu, koji su bili sećanje na Rusko-Turski rat, kaže Vladimir Kozlov. Sa Jugoslavijom SSSR je vezivalo mnogo toga. Ali u to vreme nije bilo više memorijalnih mesta vezanih za Srbiju. I sada zadatak istoričara vidim u popularizaciji rusko-srpskih veza. Već ulažemo u to sve napore: organizujemo ekskurzije po memorijalnim mestima, prirešujemo seminare za studente. Lično sam učestovao u sastvljanju knjige Monogonacionalna Moskva, koja sadrži članke o predstavnicima raznih nacionalnosti koji žive sada u ruskoj prestonici. I jedan za mene najznačajniji napisao sam o Srbima.
Pred našim mikrofonom je bio ruski istoričar, stručnjak za istoriju slovenskih naroda Vladimir Kozlov.
Izvor: Golos Rossii
