Izvor: N1 televizija, 15.Jun.2018, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskovski triatlon
"Odakle si, iz Argentine", upitao me je čovek mojih godina između zalogaja ukusnog donera kod komšije Turčina. "Da brate, Leo Mesi, drago mi je, čudi me da me nisi prepoznao". Kako je on zaključio da sam iz Argentine, teško je reći a ni saznanje da sam iz Srbije nije mu mnogo značilo.
Goal Bonanza - sponzor mundijalskih dnevnika
Ali dobro, primetio je da sam došao zbog Svetskog prvenstva, pa je poželeo da popriča sa strancem. Posle doručka seo sam >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << u taksi i krenuo put Lužnjikija. Tamo sve počinje i završava se na ovom Svetskom prvenstvu. Taksista mi na siromašnom engleskom objašnjava kako ima hobi da skuplja različite valute od turista. Kaže da je pre mene vozio Saudijce i pokazao mi je 10 rijala. Da se bar Kuvajt plasirao na Mundijal, pa da se ovajdi. Ovako, ni od mene nije dobio ni srpske dinare, ostali su u stanu.
U trenutku kad je stao, Lužnjiki nisam ni mogao da vidim, jer je bi veoma daleko. Policija je zatvorila prilaze stadionu, kako bi navijači mogli lagano da prošetaju, ali samo oni koji imaju FAN ID oko vrata. Nisam bio jedan od njih, ali sa kamerom u rukama sam delovao kao da je prirodno da prolazim pa me nisu zaustavljali.
U međuvremenu sam dobio i ID. Saudijci su bili najveseliji uoči prvenstva. I u sredu ih je bilo mnogo u centru, a oko Lužnjikija su stvorili živopisnu atmosferu. Uz orijentalne zvukove pravili su svoju žurku. Uglavnom su to mladi navijači ali bilo je i onih starijih koji bi sve mogli da nas kupe.
Naravno, oko stadiona je ponovo bilo mnogo Peruanaca. Podsećaju me na poručnika Draguljčeta, uvek se neobjašnjivo pojavljuju na neočekivanim mestima. Iako je Rusija domaćin, njihovi navijači uopšte nisu dominantna grupa u Moskvi. Događaj kakvo je Svetsko prvenstvo učini čak i da ga Rusi ispoštuju, ali generalno nisu poznati po preterano vatrenoj podršci nacionalnim timovima.
Navijači Saudijske Arabije spremaju se za sudar sa domaćinom Rusijom ⚽️! • #fifaworldcup #sportklub
A post shared by Sport Klub (@sport.klub) on Jun 14, 2018 at 6:34am PDT
Pošto na samu utakmicu nisam išao, odlučio sam da se vratim u grad i da proverim kakva je atmosfera tokom samog meča. Međutim, oko samog stadiona je vladao pravi haos, a taksisti su testirali moju lakomislenost besmislenim licitacijama. Pokušao sam od policajca da saznam gde je metro i po ko zna koji put u ova dva dana se prisetio da je možda više trebalo da se posvetim časovima ruskog jezika u školi.
Međutim, ukazao se prevodilac. Ustanovili smo da je metro daleko i da je potrebno voziti se trolejbusom do prve stanice. Reče da idemo u istom pravcu i da ne brinem, da ćemo brzo stići na odredište. A u trolejbusu, kontrola. Prišli su mi značajno, već sam im gledao preko ramena da uočim komunalce. Samo su se nasmejali na moj FAN ID oko vrata i poželeli srećan put. Domaćinski.
Sada već stižemo do metro stanice i situacija je kritična. Ljudi su završili svoje radno vreme, utakmica počinje za manje od pola sata.
"Koliko Beograd ima stanovnika", upitao me je moj lični vodič.
Kad sam mu rekao da ima oko dva miliona samo je konstatovao da trenutno u moskovskom metrou ima otprilike toliko ljudi.
Mene je zanimalo gde mogu da nađem najbolje mesto za gledanje fudbala i eventualno ispijanje piva sa Rusima.
"Znaš, ja slabo pratim fudbal, a ni pivo ne pijem".
Trenutno je jedino zajedničko što imamo komunikaciju na engleskom i briga koliko će nam vremena biti potrebno da se domognemo pokretnih stepenica. Malo kad razmislim, nemam mnogo prijatelja koji ne vole ili pivo ili fudbal. Najcešće vole i jedno i drugo.
"Znaš, ja se bavim triatlonom i selektor sam ruske reprezentacije".
Selektor lično. Andrej Gudalov, ima ga i na Guglu, ja proverio. Biti selektor Rusije u bilo čemu je ozbiljno dostignuće. Morao sam da ga pitam zašto ne vozi bicikl ili trči već se vozi metroom, bilo bi previše da tražim od njega da pliva u Moskvi.
Kaže da često biciklom ide po gradu i stiže pre automobila. Nekako smo se domogli voza, sad je komunikacija već neformalna.
"Izvini, jesli ti ti iz Srbije? Ja sam Sergej i studiram srpski na univerzitetu u Moskvi".
Slučajnost jednaka sretanju Lotara Mateusa u jednom od verovatno milion restorana u Moskvi. Sergej i ja smo potrošili jednu stanicu moskovskog metroa u razgovoru na srpskom. Vidi se da je još u ranoj fazi učenja, ali valjda će biti uspešniji nego ja sa ruskim.
Ode Sergej svojim putem, a stigao je Robi Vilijams. Da, bio je prenos i u metrou. Taman kad sam pogledao u ekran, pokazao nam je srednji prst. Robi, daj nešto novo!
Selektor Andrej i ja smo se rastali, a da nije saznao koliko sam loš u disciplinama koje čine triatlon. Ulazim u jedan od pabova, ruski kolega probija zvučnike uoči početka utakmice, ali sve je prepuno i moram da idem dalje. Potrebno je i da se javim za vesti u regionu, a moram da izmislim i snimatelja, jer sam trenutno sam u Moskvi. Već sam bio blizu odustajanja, ali sam u jednom pabu napolju rešio da probam.
Tehnički je sve bilo u redu, još samo snimatelj. Rusi su u međuvremenu već poveli sa 1:0. Nasmejana Olga je tu bila sa suprugom, ali fudbal je nije previše zanimao, pa je pokušala da mi pomogne. Odlično se snašla u ulozi snimatelja. Međutim, ona je otišla, a ostalo je još posla. Tu se ukazao konobar, dakle mora da ima mirnu ruku. Odradio je solidnu smenu od nekih 45 minuta za kamerom. Pokazivao mi je da ga bole ruke, ali nije bilo nazad.
Kad je sve bilo gotovo, samo je skromno rekao da se zove Artur i da mu nije bilo teško da mi pomogne, jer su Rusi takvi, dobri domaćini. Čuj Artur, kralj Artur! Uz sve to, častio me je i pivom. Dobio je određenu finansijsku nadoknadu za svoju ljubaznost, ali je zaista bio u pravu, Rusi su izuzetni domaćini.
Dok smo se mi borili sa kadrovima i protokom interneta, Rusi su napunili mrežu Saudijske Arabije. Stvarno je dostignuće primiti pet golova od Rusije. To je ekipa koja je igrala ubedljivo najlošiji fudbal na prošlom Evropskom prvenstvu. Ipak, sada su kod kuće, pa je nešto drugačija prica.
Iako nisam stigao da vidim mnogo od same utakmice, mislim da je za rezultat više zaslužna Saudijska Arabija nego Rusija. Navijači u pabu su se najviše smejali kad je Vladimir Putin komunicirao sa saudijskim princom posle prvog gola, kao da mu se izvinjava. I jeste bilo smešno.
U povratku metroom bilo je prilično mirno. Moskva je toliko velika da istovremeno može da bude i euforična i mirna, zavisi gde se nalazite. Inače, za ćebe bratstva i jedinstva je ustanovljeno da nije ćebe već neka druga posteljina, tako da sam sinoć spavao u trenerci. Obim posla danas je bio takav da nisam stigao da kupim pravi pokrivač, a ume da udari hladnoća po nogama negde oko pet ujutro. Sad malo kad razmislim, selektor triatlonac bi bio ponosan na mene.
Prešao sam mnogo kilometara u punoj opremi za emitovanje programa. U petak počinje pravi mundijalski ritam, sa više utakmica dnevno. Biće zabavno.
Pozdrav iz Moskve!
Izvor: You Tube Sport Klub
