Izvor: Vostok.rs, 04.Feb.2011, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskovski pozorišni studio srpskog glumca Srđana Simića
04.02.2011. -
Na jednom od međunarodnih pozorišnih foruma „Zlatni Vitez" srpski glumac Srđan Simić je prikazao monodramu po knjizi ruskog sovjetskog pisca 20. veka Venedikta Jerofejeva „Moskva-Petuški". Junaku dela, jurodivom alkoholičaru Venjički, mali grad Petuški, u kojem ga čeka voljena, izgleda kao raj na Zemlji. U samoj knjizi autor razmišlja na apstraktne teme. I naravno, žudi za tim da što pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << stigne u Petuški.
Režiserski i glumački rad Srđana Simića ostavio je snažan utisak na festivalu. U toj meri da je glumcu ponuđeno da se preseli u Moskvu i da ovde otvori svoj dramski studio. I skoro godinu dana Srđan živi i radi u Moskvi. Osim časova u pozorišnoj radionici on predaje srpski jezik. Razgovarali smo s glumcem prošle nedelje, na dan prikazivanja monodrame „Moskva-Petuški" u njegovoj pozorišnoj radionici. Srđan Simić – o moskovskom životu.
Svakodnevni život je ovde prilično težak i tmuran. Tako da ima vezu sa predstavom. Tj, Venja nije ništa izmislio. Stvarno je teško. Na festivalu je bilo jako lepo. Kad sam prvi put stigao, bio sam oduševljen: „Prvi put u Rusiji, u Moskvi, Ura!" A posle toga, kad sam došao da živim ovde, to je već druga priča. Moraš da se snalaziš, sve je jako skupo. Ali navikao sam se. Spasava me to, što vodim ovaj dramski studio i što se bavim umetnošću. I pošto sam ja pravoslavac, meni se sviđa to, da ovde hramovi i manastiri na sve strane. I plus ruski ljudi su super. Tako da se družeći sa ljudima, uspevam da se snađem za sada. Tako da iza sve te muke čovek tu ostaje „blag i svetao", što kaže Venička.
Srđan Simić – o razlici između moskovskog života i života u Srbiji.
To je jednaka ludost i ovde i tamo. Tj, ljudi se time bave i posvećeni su svom poslu i ovde i tamo. Tako da tu nema neke velike razlike. E sad razlika je u organizaciji. Meni se čini da je ovde ipak malo bolja organizacija, nego u Srbiji. I kao drugo, ovde je mnogo veća sredina, više ljudi, ali je mnogo veći grad. I onda niko se ne gura: „Ko je sad ovaj Srđan Simić? Šta on hoće sada?„ Toga ima u Srbiji, zato što je mala sredina, i ljudi se guraju. Ja to ne volim. I zato mi se ovde više sviđa.
Srđan Simić je skoro odmah naišao na razumevanje moskovskog umetnika, vajara i pisca Igora Johansona, suvlasnika galerije „Spajdermaus", u kojoj se sad i nalazi Srđanov dramski studio.
Svidelo mi se što to nije klasična umetost, već završena monodrama, u kojoj glumac otkriva svoje viđenje, posmatra delo, koje izuzetno volim sa svoje tačke gledišta. Tim pre što sam poznavao samog autora i njegovu porodicu i što su sećanja na njega veoma lepa.
Uzgred budi rečeno, Igor Johanson je potomak švedskog majstora brodogradnje Karla Johansona, kojeg jeu Rusiju pozvao Petar I. Njegov deda, Boris Johanson, u sovjetsko vreme je bio utemeljivač socrealizma u likovnoj umetnosti, a Andrej Johanson je smislio etiketu za votku „Stoličnaja", koja je poznata u celom svetu. Sam Igor Johanson teži ka svim oblicima savremene umetnosti. Danas su se, po rečima umetnika, mnogi prezasitili komercijalne umetnosti i počinju da ponovo razmatraju svoje poglede. U Moskvi sad zaista ima mnogo nekomercijalnih projekata. Galerija „Spajdermaus" je jedan od njih. Ovaj umetnički prostor, po rečima Igora Johansona, postoji za one, koji žele da izraze sopstvenu konceptualnu ideju. Umetnik tvrdi da se u galeriji pojavljuje sve više jarkih, samosvojnih umetnika. Srđan Simić je među njima zauzeo vrlo poštovano mesto. Sama monodrama „Moskva-Petuški" u njegovom izvođenju naišla je na živ odjek i među moskovskim pozorišnim pregaocima. Među njima ima ljudi, kojima je bliska srpska kultura. Na primer, koautor rusko-srpskog internet-portala senica.ru Natalija Burkova.
Pošteno govoreći, predstava je prevazišla sva moja očekivanja, - kaže Natalija Burkova. – Nisam mogla da zamislim kako može da je uradi jedan glumac. Naizgled, slika je čisto sovjetska, ali sam ipak videla pogled Srbina na rusku dušu. Prijatno me je začudilo što je glumac uspeo da sve uradi za tako kratko vreme, 45 minuta. Mnogima je teško da ne odugovlače svoje predstave. Međutim, Srđanu je to pošlo za rukom.
Dakle, prva pozorišna predstava Srđana Simića u Moskvi je već naišla na razumevanje publike. Sad glumac zajedno sa studentima svog dramskog studija radi na novom projektu – predstavi „Mali princ". Nadamo se da će njegov rad u Moskvi uroditi plodom.
Izvor: Golos Rossii
