Izvor: Vostok.rs, 18.Avg.2015, 19:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Modeliranje, babuni i keksići
18.08.2015. -
Nedavno je ruski predsednik Putin dao intervju jednoj švajcarskoj medijskoj kući i na pitanje o rešavanju problema sa Mistralima, a vezano za tu problematiku i neizbežno potpitanje o kontaktima sa Olandom; ruski predsednik je odgovorio da će taj problem rešavati u budućim i izvesno sve rjeđim telefonskim razgovorima sa Obamom.
Prilično neverovatan odgovor. Pitanje namenske industrije jedne od najmoćnijih evropskih država, rešavaće se kroz kontakte >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << na relaciji Moskva-Vašington. Iz ovog proizilazi da je suverenitet Francuske podjednako snažan i upečatljiv kao suverenitet Gabona i Obale Slonovače. Čak i štene prve porodice iz Vašingona polaže više prava i dostojanstva od današnjeg De Golovog naslednika zbog koga se pomenuti rotira u sanduku. Naime, i štene ima sistem kazni i nagrađivanja. Kada gricne nameštaj u ovalnom kabinetu dobije po guzi, a kada izvede salto na travnjaku Bele kuće dobije keksić. Za Olanda nema keksića. Zadnjica mu je već babunski crvena. Prva šiba koja je Olandovu pozadinu metamorfozirala u babunovsku je bila Šarl Ebdo, kada se samo usudio da poluglasno promrmlja o štetnosti i besperspektivnosti sankcija spram ruske federacije.
Druga šiba su Mistrali. Mistrali su inače potpuno nepotrebna narudžba Francuskoj od strane Ruske Federacije, a svrha porudžbine je bila jačanje bilaterale na relaciji Moskva-Pariz i opipavanje francuskog pulsa prema nemilosrdnim atlantistima. Oland nije dobio keksić u smislu obeštećenja jer je Mistrale nemoguće utrapiti nekome iz NATO-a, budući da nisu po standardima alijanse. Jadni Oland. Nevoljeno štene. Namenska industrija Francuske je porušena kao kula od karata. Ko je dovoljno lud da nakon svega naruči makar i vojne podgaće ili zarđale kopče s gajki od Francuza ? Niko, naravno.
Evropa u bliskoj budućnosti ostaje bez namenske industrije i vezanih tržišta, a u vakuum se ubacuju Vašington i Moskva, sa perspektivom ulaska Kine i Indije u isti.
Kada se u sve ubaci ukrajinska jednačina sa preteranim brojem varijabli, stvari se još više kristališu u smislu pojednostavljenja priče prosečnom evropskom homosapijensu koji će u narednom periodu imati i te kakav imperativ da hronologiju storije barem šturije spozna.
Evropska birokratija srlja u neostaljinizam. Mantraju o evrointegracijama, u stanju su da drže monotone i poput panktljičare duge referate u Strazburgu i Briselu, a da pri tome ništa ne kažu. Vokabular im je prepun fraza o transparentnosti procesa, mapama puteva, neophodnosti kreiranja bezbrojnih komisija za bare srednje veličine i uticaju komaraca na faunu u jutrima bez magli. Čak su im i terminološki dodijeljeni komesari kao nosioci funkcija birokratske armade, koja se inače više plaši referenduma u nekoj od članica, nego što se Nosferatu plašio umivanja svetom vodicom.
Seire i seire, a sami su podelili EU na stare i nove, na jednake i manje jednake. Nove su produkt raspada Varšavskog ugovora i ta podela je omogućila Vašingtonu da zbog nekoherentnosti stare kurve, nove eksVaršavce besplatno i šapatom uzmu pod svoje koristeći bulumentu onih koje su same gazde terminološki odredile kao “usefull idiots”. Principom evropskih spojenih posuda napunjenih golom birokratijom su zacementirane i stare članice, pa su svi đuture i olako uvučeni u niskointenzitetni sukob sa Rusijom.
Mikromodel koji je predstavljala ekseseferjot se ipak pokazao korisnim za atlantiste.
Ako je Srbija bila mikromodel i odražavala mali statistički skup koji je trebao da prikaže osobine velikog skupa tj. Ruske Federacije, onda je dejtonska BiH bila mikromodel svežnja atributa Evropske Unije i modelirala je pravac nehumanog i naknadnog postupanja sa istom.
Danas EU ima visokog predstavnika. To je Džozef Bajden. Njegove aktivnosti spram papeta iz EU su ništa drugo nego precrtane aktivnosti pijanog maharadže Pedija Ešdauna u prokletoj avliji. Doduše Bajden je suptilniji. Biće da manje cuga.
Ne možeš jednom Orbanu brutalno oduzeti dokumenta i zabraniti mu službovanje u javnom sektoru, ali mu možeš natovariti imigrante i narandžaste kvazirevolucionare, te ga skrenuti sa južnog toka. Suptilnije da, ali ništa manje opasnije od ešdaunovske brutalnosti i i gubitka građanskih prava nesrećnih dejtonskih subjekata.
Kada je sistem akcije modeliran i konačno postavljen na noge, došlo je i vreme da se sistem unapredi i primeni na veliki skup. Tu na scenu stupa pomenuta ukrajinska jednačina. Prevashodno je lansirana u cilju osiromašenja Evrope, kako poslovno-finansijskog, tako i kulturološkog, istorijskog i na kraju duhovnog. Sankcije i kontrasankcije u odnosima sa Ruskom Federacijom su tek jedan par opanaka. Ono što je daleko opasnije je vađenje kostura iz ormara i povratak fašističkog legasija u maternicu stare kurve. Uporedo sa ukrajinskim buđenjem neofašizma, implementira se paralelna strategija sa ubrzanim i dodatnim upumpavanjem imigranata na kontinent i rasplamsavanje radikalne desnice i u restlu Evrope. Na snazi je mobilizacija evropskih fašista od strane Stejt Departmenta. Dok komesari seire o komarcima i njihovim uticajima na faunu u jutrima bez magle, dotle prekookenski bos priprema scenu najnovijeg danteovog kruga. Komesari su makar zabili glavu u pesak (oni ionako nisu direktno birani već su postavljeni od svojih Vlada), dok je direktno izabranim prvacima iz zemalja EU ista zabijena u prekookeansko prvo dupe Vašingtona, bez skorijih izgleda da odatle izvire, sem ukoliko Obama ne ode na kolonoskopiju ili se prebaci na prebranac i započne lansiranje svojih evropskih satelita.
Kulturološki, istorijski i duhovni aspekt ukrajinske jednačine je čist proizvod mikromodela ekseseferjota u većem obimu. Rusko kulturno nasleđe se prikazuje kao ukrajinsko. Otimaju se crkve, stvaraju nove, frizira se istorija. Nacija je odavno uspostavljena i sada se dodatno utvrđuje na bazi regionalnih različitosti. Jezik se skrnavi već viđenim novorijekom sa balkanskih prostora. Permutuju se žrtve i dželati iz Drugog svetskog rata. Kroz UN se pokušava provlačiti protiv Rusije ono što se radilo sa srpskim korpusom devedestih. Znajući da je Rusija stalna članica SB sa pravom veta koje će nesumnjivo koristiti, možda izgleda stupidno insistiranje na rezolucijama koje će biti blokirane. Insistiranje ne da nije glupav posao, već je veoma opasna rabota, jer će ugasiti ionako impotentni UN i napraviti debakl poput kraha Lige Naroda. Cilj je potpuno rušenje UN i samim tim i načela o nepovredivosti granica. Dokaz za to je da su atlantisti sa satelitima naprasno zakreštali kako nije u redu da se koristi veto u situacijama koje imaju jake izglede da prouzrokuju masovne zločine, pa bi najradije, da u datim situacijama udare veto na veto, zaboravljajući na Jugoslaviju, Irak, Afganistan, Libiju...Zato i nude rezolucije koje nisu prihvatljive. Otuda i pokušaji guranja rezolucija o Srebrenici, te o malezijskom avionu u Donbasu.
I zadnja paralela sa ekseseferjotom je ona o mirovnim sporazumima. Ako se setimo mirovnih sporazuma u BiH, od Lisabonskog, Kutiljerovog i Vens-Ovenovog, setićemo se da su svi propali. Svi su u startu bili koncipirani protiv Srba. Ukoliko Srbi i prihvate plan (poput Lisabonskog) tu je Alija da povuče već prethodno stavljen potpis na intervenciju Cimermana. Nijedan sporazum nije mogao proći do Dejtonskog. Isto je sa minskim sporazumima. Amerikanci huškaju Porošenka na nepoštovanje istih. Kada bi amerikanci pisali mirovni sporazum za Ukrajinu Krim bi maksimalno bio demobilisani entitet u sastavu Ukrajine. Novorusija ne bi postojala ni u ludilu. Mirovnog rešenja nema do potpunog poraza i raspada Ukrajine kao države. Otuda i nepriznavanje Novorusije od strane Rusije. Ako je priznaju u ovom momentu i u ovim granicama onda je gotovo sa teritorijalnom ekspanzijom Novorusije. Šta onda sa Harkovom, Odesom, Zaporožjem, Dnjeprpetrovskom, Marijupoljem, Slavjanskom...Gde su krajnje granice. Dnjepar ? Ušće Dunava ?
SAD pokušavaju uporno blickrigovima protiv Novorusije, poput oluje i RSK, a znaju dobro da je rat u Novorusiji rat ubitačne artiljerije, jer vazdušnog rata nema i neće ga biti. Znaju veoma dobro da u takvoj konstelaciji ne dobijaju, ali računaju na iscrpljivanje Rusije i dizanje ruku od novoruskog projekta. SAD čak fingira slabost svoje vojske – svako malo u pojedinim medijima daju komparacije svojih oružanih snaga sa ruskim i hvale ruske efektive. Čudno za jednu zemlju koja u holivudskim blokbasterima promoviše arijevsku nepobedivost i čiji je vojni budžet veći od svih ostalih zajedno.
Istovremeno Porošenku isporučuju čak i Abramse, sisteme Džavelin i mini dronove za izviđanje. Fingiraju valjda da bi se ruski korpus – tu ubrajam i Ukrajince i Ruse, bezbrižnije i natenane međusobno poklao. I to u idućih iscrpljujućih deset godina, ako može. Kad kažem bezbrižnije onda smatram da je to u smislu poruke – mi Amerikanci se nećemo miješati (ruski efektivi su moćniji od naših), a suverenoj Ukrajini u bankrotu ćemo kreditirati naoružanje. Dotle će “nesuvereni” Donbas biti pod lupom za svaki konvoj koji dolazi iz Ruske Federacije.
Zato će Novorusija na propast Minska 2 čvrsto odreagovati sve dok se Ukrajina potpuno ne raspadne. Čvrsta reakcija je ignorisanje bilo kakve ponude o pregovorima i teritorijalno guranje do maksimuma tamo gdje će lojalnost Novorusiji biti većinska.
Vladimir Čegar,
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
Pogledaj vesti o: Vašington
