Izvor: Večernje novosti, 12.Nov.2015, 23:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mira Marković: Ne boli me kukavičluk drugova

MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA Najbolji dokaz da nekada najmoćniju ženu u Srbiji Miru Marković još mnogi pamte i žele da pročitaju i njeno viđenje burnih godina jeste rekordan broj prodatih knjiga, njenog životopisa, kojeg je objavila Kompanija "Novosti". Knjiga koju je napisala "žena sa cvetom u kosi" doživela je drugo izdanje i oborila rekord prodaje memoarskih štiva koje su razni političari u Srbiji objavili u poslednjoj deceniji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ta brojka je najbolji odgovor svima koji su zapeli da dokažu kako tobože Mirini memoari nikoga više ne zanimaju. I oni koji uživaju da čeprkaju po tuđoj intimi neće uzalud potrošiti novac kupujući memoare, jer će moći da pročitaju mnogo o odnosima u porodici Milošević. Zbog toga u ovom intervjuu nema pitanja o odnosima među Miloševićima. Iz memoara se može dobiti odgovor na pitanje o kojem se već godinama razgovara i polemiše u Srbiji, ali i šire: kakav je bio Mirin stvaran uticaj na supruga Slobodana, koji je ne samo obožavao, nego joj je bezrezervno verovao. U razgovoru koji smo ovih dana vodili u Moskvi, Mira nam je iskreno rekla da nikada nije volela šerpe, lonce i kuhinju. Ona je od rane mladosti postala "homo politikus", a taj gen je nasledila od roditelja. Sociologija kojom se profesionalno bavila, kao i razgovori o politici su joj bili i ostali miliji od najbolje srpske gibanice. Kuhinju je rano prepustila kućnim pomoćnicima jer je virus politike inficirao još u gimnaziji i od njega se nije izlečila do današnjih dana.OD PISANjA NISAM UMORNA * Šta planirate da u bližoj budućnosti stavite na papir? Ili ćete uzeti kraću pauzu posle zaista opsežnih memoara koje ste pisali rukom. - Knjigu "Bilo je to ovako" pisala sam od avgusta 2011. godine do zime 2013. godine. I nisam pisala svakog dana. Ponekad čitav mesec nisam radila ništa. U tom vremenu napisala sam i objavila tri knjige. "Destierrada e imperdida I" (2010), "Destierrada e imperdida II" (2011), "Destierrada e imperdida III" (2013). Već sam napisala pola "Destierrada e imperdida IV". A možda ću joj dati drugo ime. Od pisanja nisam umorna. Inače, osećam umor, naročito leti. Istoričari koji se budu bavili političkim kadrovskim piramidama u Srbiji iz kazivanja Mire Marković videće kako su mnogi ušli u političku vrtešku i približili se Slobodanu, zahvaljujući njegovoj ženi. Takvim "kanalom" je, na primer, do funkcije predsednika države stigao i Milan Milutinović. Ali, u knjizi je ostalo i ponešto nedorečenog. To je bio jedan od povoda za ovaj intervju. Hteli smo da doznamo više nego što je napisano u knjizi. Mira Marković nam je odgovorila na mnoga pitanja, ali na desetak nije htela, objašnjavajući kratko "što sam htela da kažem, napisala sam u knjizi", ili starim političkim klišeom "bila su takva vremena". * Jeste li očekivali veliki tiražni uspeh s obzirom na to da su vam dosadašnje knjige objavljene u Srbiji poslednjih godina bile ignorisane? - Nisam očekivala da će se prvo izdanje tako brzo prodati. Većinu od šest svojih knjiga i dve Slobodanove koje sam objavila odavde (iz Moskve), uglavnom je finansijski pomagao Milutin Mrkonjić. On je smatrao da je za te knjige najbolje da ih odnese u svoju kancelariju i poklanja svakome ko tamo dođe. I tako je i uradio. Mislim da se uopšte i nisu našle u knjižarama. Nisam na njegovu odluku mogla da utičem. A da budem iskrena, nisam se ni trudila. Zato ne bih rekla da se radi o ignorisanju, već o neodgovarajućoj lokaciji. Mada, ima razloga za mišljenje da je u pitanju i ignorisanje. Neko, ne baš organizovano, nego načelno, podrazumevano. * Onima koji nisu čitali vašu najnoviju knjigu, kako biste objasnili o čemu je ona i šta je vaša glavna poruka? - Ne bih rekla da su to memoari. To nije sećanje, nego istorijska i lična evidencija. Pominjem mnogo imena. Ona, naravno, nisu primarna. Služe kao ilustracija pojava i procesa o kojima sam pisala. Mogla sam i bez njih. Meni bi lično to više odgovaralo. Bilo bi, doduše, manje živopisno. Moj izbor je bio jedan sociološki i impresionistički opisan svet. Ove personalne ilustracije ga narušavaju. Taj ustupak nisam mogla da izbegnem ovaj put. Možda ću ga izbeći drugi put. * Dok je bio na slobodi, Slobodan je čitao sve vaše knjige još u rukopisu i davao primedbe i savete. Da je živ, šta mislite, da li bi bio zadovoljan s vašim memoarima? - Da. Možda bi mislio da sam ponekad bila neopravdano velikodušna prema "protagonistima" koristoljublja i kukavičluka. * Iako su svi memoari subjektivni, nesporno je da će vaši imati istorijsku težinu. Jeste li svima "vratili dug", ili će neki svoju "porciju" dobiti u nekom drugom izdanju? - Nisam imala ni najmanju nameru da se obračunavam ni sa kim. Da sam htela, to bi izgledalo drugačije.PONIŽAVAJUĆI RAZLAZ *U današnjoj vladajućoj garnituri ima nekoliko političara koji su nekada bili talenti u Slobodanovoj i vašoj partiji. Kako vam izgledaju bivši saborci u sasvim drugom političkom ambijentu koji je sada u Srbiji? - Politička i moralna elastičnost je znak u kome se odvijao naš život od 1990. godine do danas. Posle onog strašnog stampeda, kada su članovi Saveza komunista Jugoslavije pojurili na sve političke adrese za koje su mislili da su konjunkturne, verovala sam da će taj ponižavajući razlaz sa samima sobom dobiti s vremenom dostojanstveniju dinamiku. Ali, eto nije. I dalje se hrli u partiju na vlasti, i dalje je napuštaju kad istekne vreme vlasti. * U jednom delu životne sudbine vi ste veoma slični ženi oca perestrojke Mihaila Gorbačova? - Ne vidim nikakve sličnosti između sebe i supruge Mihaila Gorbačova. Ja sam bila politički i društveno angažovana čitavog svog života, od gimnazijskih dana u Požarevcu do danas. * Ne čini li vam se da ni "tradicionalna Srbija" nije bila spremna da Slobodanova supruga bude u prvom planu? - Razume se da sam u javnom životu bila prisutnija kada je Slobodan postao predsednik države. Ali, moja javna aktivnost nije počela tada, niti je trajala koliko i njegov mandat. * Pišete da je Slobodan molio rukovodioce gradskog komiteta da nađu način da se smanji euforija oko njegove ličnosti, koja je u to vreme vladala u Beogradu. Je li to on znao ili predosećao da je u našem narodu kratak put od obožavanja da mržnje? - On svoju političku i državnu aktivnost i svoju ulogu u zemlji nije doživljavao personalno. Bio je nacionalni lider i šef države u jedno gotovo biblijsko vreme, donosio je istorijske odluke, nosio odgovornost za vreme u kome smo živeli i za sutrašnji dan. Iz takvog odnosa prema onome što je radio isključen je svaki interes za sebe samog, a pogotovo trivijalnost - do kada će me i koliko voleti, i tako dalje. * Zamerali ste suprugu što nije reagovao na laži i izmišljotine nego je govorio da se ne treba osvrtati za tim jer "psi laju, a karavani prolaze"? - Naravno da je mnogo neistina i poluistina prošlo u javnosti kao istina. To je neizbežno. Laž ponovljena hiljadu puta na kraju prestaje da bude laž. Slobodan je dugo bio protiv reagovanja na neistine i poluistine. Nekoliko puta u Hagu mi je rekao da je možda pogrešio. Ali ipak, do kraja života je verovao da će "jednom sve doći na svoje mesto" i da će se "za laži jednog dana shvatiti da su laži". * Šta vas više boli: uvrede i vređanje bivše opozicije, ili izdaja i kukavičluk vaših bivših prijatelja? - Uvrede i vređanje bivše opozicije kako kažete, ne bole me ni najmanje. Ja sam znala od početka, a pre nekoliko godina je to potvrdio u svojoj knjizi i američki ambasador Montgomeri, da je opoziciju u Srbiji finansirala administracija SAD da destabilizuje vlast u Srbiji, u šta spada i njena kompromitacija, čiji su glavni instrumenti "uvrede i vređanje". Oni su radili posao za koji su plaćeni i na drugi način bili motivisani. Ja nisam imala emotivan odnos prema njihovoj aktivnosti, doživljavala sam je nacionalno i istorijski. Ta aktivnost je doprinela nacionalnoj degradaciji i istorijskom diskontinuitetu. * A šta je s nekadašnjim drugovima i izdajom? - Kukavičluk nekadašnjih drugova, koji su to prestali da budu 24. septembra 2000. godine, kada su saopšteni izborni rezultati, mene ne boli. Zašto bi me boleo tuđi kukavičluk? Neka boli njihove potomke, ako im u međuvremenu kukavičluk ne bude prikazan kao nužna i poštena pragmatičnost. A što se izdaje tiče, ona je i kada se radi o najbližim saradnicima, prijateljima, drugovima, prilično rasprostranjena pojava uopšte među ljudima, pa i u našem narodu, naravno, možda kod nas naročito. Kada naiđu teški dani, razbeže se od onoga ko se u tim teškim danima nađe u najvećoj nevolji, prave se da se sa njim nisu bogzna kako slagali, da su bili u zabludi da je bolji nego što jeste i tako dalje. U sva vremena je u teškim danima bilo mnogo takvih "moralnih gromada" i "junaka", ali je u teškim danima bilo i stvarnih moralnih gromada i junaka. Tako se razlikuju veliki ljudi od svog antipoda. Većina ljudi sa kojima smo se družili od kada je Slobodan postao "Sloba sloboda", kad su naišli ti teški dani, pretvorili su se u likove dobijene ukrštanjem zeca i hrčka. Bol za koji me vi pitate nije mi se izgleda dogodio. Bol je uzvišeno osećanje. Ne može da me boli izdaja generisana iz animalnog straha i dućandžijskog egoizma.

Nastavak na Večernje novosti...