Izvor: Akter, 08.Maj.2015, 20:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mesić: Slavimo pobedu

Odlaskom na Paradu pobednika 9. maja u Moskvu ne slavi se ni jedan režim, već se proslavlja pobeda nad najvećim zlom u istoriji planete - fašizmom, izjavio je danas bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić u Beogradu na tribini povodom 70. godina od Drugog svetskog rata, na kojoj je ocenjeno da je doprinos Jugoslavije toj borbi bio veliki

Prvi predsednik Hrvatske i poslednji predsednik SFRJ je rekao da bi, da je danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << predsednik svoje države, išao u Moskvu na proslavu Dana pobede.

Fašizam je pobeđen u Drugom svetskom ratu, jedni to proslavljaju u Normadiji, drugi to žele da obeleže u Moskvi, a mislim da je u redu da se to proslavi na najvišem nivou, istakao je Mesić.

On je ukazao na opasnost od neofašizma koji se javlja u pojedinim delovima Evrope.

Na ovim našim prostorima ima dovoljno ljudi koji od pobednika žele napraviti poražene, a pobeđene da proglase za pobednike i da amnestiraju one koji su četiri godine ubijali, rekao je Mesić.

Neki nisu svesni da je tada pobeđeno najveće zlo u istoriji, jer istoriju žele da falsifikuju, zaključio je Mesić na Tribini u organizaciji nedeljnika Vreme i foruma ZFD u pres centru UNS.

Moramo se osloniti na činjenice i samo njih priznavati, poručio je Mesić, jer samo tako možemo očekivati bolju budućnost, a u suprotnom, ako se radikalni nacionalizm, koji je u naletu, otme kontroli, imaćemo ulice ratnih zločinaca.

On je naveo da je u Hrvatskoj srušeno 3.000 spomenika antifašističke borbe i naglasio da bi antifašizam danas trebalo da bude tema zastupljena širom bivše Jugoslavije, kako bi oni koji žele da revidiraju istoriju imali male šanse.

U čitankama za osnovnu školu u Hrvatskoj stoji slika Ante Pavelića, za koga piše samo - poglavnik NDH, a onda sličica Josipa Broza, za koga se navodi da su za njegovog vladanja počinjeni masovni zločini, naveo je Mesić.

Onda se čudimo zašto onaj ko uči iz tih čitanki na stadionima viče "ubij Srbina" ili ovde "ubij Hrvata, da Šiptar nema brata", izjavio je Mesić.

Upitan zašto za vreme svog mandata nije učinio više na tom planu, on je odgovorio da je želeo, ali da predsednička ovlašćenja nisu toliko široka.

Upitan da li je moguće da se Hrvatska i Srbija ujedine u proslavi antifašizma i na državnom nivou organizuju zajedničku proslavu Dana pobede, Mesić je zaključio: Bilo bi dobro, kada bi bilo moguće, ali je za sada neizvodljivo!

Profesor političkih nauka Dragoljub Mićunović je ukazao da se posle rata, kroz politiku, pokušava revizija istorije i da je ta zloupotreba bila vulgarna.

Smešno je danas od Dragoljuba Draže Mihailovića napraviti prvog borca pokreta otpora u Evropi, to nije moguće, ocenio je Mićunović.

Prema njegovim rečima, prvo su krenuli epovi, pa se kasnije napravio mit, a onda je od mitova napravljen politički program.

Onaj ko hoće od Mihailovića da napravi heroja, živi mitove primitivnih naroda, a nadam se da se to neće dogoditi, zaključio je Mićunović, uz ocenu da je kod nas problem stvaranje kritičke svesti.

Nemački istoričar Vokhard Knige, direktor Memorijalnog centra Buhenvald, rekao je da o zločinima iz prošlosti treba razgovarati, ali da Nemačka ne treba drugima da govori šta treba da rade, jer, kako je istakao, ogromna je razlika između Nemačke 8. maja 1945. i Jugoslavije.

Zlo koje je nanela Evropi, nateralo je Nemačku da se razračuna sa prošlošću, ali većina Nemaca onog vremena je stajala iza Hitlera i podržavala ga. Nemačka je želela Hitlera, klicala njegovoj ideologiji i profitirala od rata, rekao je Knige i predočio da postoji jak pokret koji negira zločine nacionalsocijalizma.

On je ocenio da bi sve države bivše Jugolsavije trebalo da slave Dan pobede kao zajednički praznik, jer je SFRJ mnogo doprinela slomu fašizma.

Istoričar Predrag Marković je rekao da je, ako gledamo brojčano, značaj Jugoslavije u antifašističkoj borbi bio ogroman.

Jugoslavija je bila 5. armija u atifašističkoj koaliciji na svetu, rekao je.

On je ukazao da je SFRJ zanemarila 9. maj, a potonje zbunjene države su ga odbacile, i preodčio da je problem antifašizma bio u tome što je morao da bude "crvene boje", a na tom prostoru je bilo raznih antifašista.

Pisac Ivan Ivanji ocenio je da se danas u nekim delovima sveta živi bolje, ali ne svuda, i naveo da i dalje postoje koncentracioni logori, navodeći primer američkog zatvora Gvantanamo na Kubi.

Od kraja Drugog svetskog rata ređa se rat za ratom - Koreja, Vijetnam, Afrika, Azija - a NATO je bombardovao i ove prostore, ni jednog trena nema mira, ukazao je on i naglasio da nije dobar svet koji se ostavlja novim generacijama da ga poprave.

Nastavak na Akter...