Izvor: Blic, 06.Jul.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medvedev želi dogovor o štitu
Medvedev očekuje da će Obama pokazati
uzržanost i sposobnost za kompromis
Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije, izrazio je uoči dolaska Baraka Obame, američkog lidera, u Moskvu očekivanje da će na samitu biti postignuti opipljivi rezultati. On je takođe ocenio da je aktuelna administracija u Vašingtonu spremna da razgovara o raspoređivanju američkog antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj.
„U poslednje vreme u nekoliko navrata sam naglasio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se Rusija protivi razmeštanju elemenata antiraketnog sistema u Poljskoj i Češkoj. Dok je bivša američka administracija zauzimala vrlo tvrdoglav stav po ovom pitanju, sadašnja vlada je spremna na razgovor", kazao je Medvedev italijanskim medijima. Obama je u intervjuu ruskom listu „Novaja gazeta" kazao da je svestan ruske osetljivosti kada je u pitanju američki štit u Evropi, ali je jasno naznačio da neće prihvatiti bilo kakav pokušaj Moskve da razgovore o kontroli naoružanja poveže sa pitanjem štita. On je ponovio stav Amerike da je cilj antiraketnog sistema zaštita od pretnji iz Irana, a ne Rusije, kao i da se nada da će ubediti Moskvu da se pridruži projektu. Obama je poručio da, ukoliko bi se sprečio razvoj iranskog nuklearnog programa, ne bi ni bilo potrebe za štitom, sugerišući time Rusiji da iskoristi uticaj koji ima na Teheran.
Ruski predsednik je izrazio uverenje da su dve strane i te kako sposobne da nađu razumno rešenje problema. „Dovoljno je da se pokaže uzdržanost i sposobnost za kompromis", poručio je Medvedev.
Obama će tokom dvodnevne posete Rusiji danas razgovarati s Medvedevom, koji će za njega uveče u porodičnom krugu prirediti večeru. Sutra će američki lider imati radni doručak s Vladimirom Putinom, ruskim premijerom, a zatim i susret s Mihailom Gorbačovom, poslednjim liderom SSSR.
U ruskoj prestonici su uoči dolaska Obame preduzete najjače mere bezbednosti u kojima je angažovano 10.000 ljudi. Prethodnica američkog predsednika dopremila je čuveni „obamobil", kadilak opremljen najsavremenijim dostignućima tehnike, čija je cena 435.000 dolara.
Soba s pogledom na Kremlj
Premda ni Kremlj ni Bela kuća nisu otkrili gde će bračni par Obama provesti dve noći u Moskvi, ruski mediji tvrde da će za razliku od Klintonovih i Bušovih, koji su odsedali u hotelu „Meriot grand", aktuelni američki predsednik imati na raspolaganju raskošan predsednički apartman hotela „Ric-Karlton" s pogledom na Kremlj, Crveni trg i crkvu Vasilija Blaženog. Petosobni apartman površine 237 kvadrata ima trpezariju, kabinet s bibliotekom, garderobu, kupatilo u mermeru, posebnu saunu, kao i sobu s blindiranim staklima i vratima i autonomnim sistemom snabdevanja struje i telekomunikacijama.
Apartman u ovom hotelu otvorenom 2007. i omiljenom među poslanicima obližnje Državne dume Rusije, košta 430.000 rubalja.
Lideri dve sile krojili istoriju
Otkad su Mihail Gorbačov i Ronald Regan 1985. počeli radikalno restrukturisanje bilateralnih i globalnih odnosa, lideri Vašingtona i Moskve sastajali su se 56 puta, a na nekim od ovih samita donete su ključne odluke za ukupne međunarodne odnose.
Ronald Regan i Mihail Gorbačov
Na prvom susretu 1985. u Ženevi nasamo su dva dana razmatrali pitanja poput ljudskih prava, sovjetskih trupa u Avganistanu, regionalnih sukoba, kontrole naoružanja. Nakon razočaravajućeg samitu Rejkjaviku na Islandu 1986, u Vašingtonu 1987. potpisuju sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa, o uklanjanju nuklearnih raketa kratkog i srednjeg dometa.
Džrodž Buš stariji i Mihail Gorbačov
Na samitu u Helsinkiju u Finskoj 1990. izrazili su solidarnost u protivljenju iračkoj invaziji na Kuvajt i spremnost da sarađuju na okončanju krize u Persijskom zalivu. U Na susretu u Moskvi 1991,
neposredno pred raspad SSSR, potpisali su sporazum o ograničenju strateškog naoružanja.
Sporazum je ostao na snazi i posle raspada SSSR.
Džrodž Buš stariji i Boris Jeljcin
U januaru 1993. u Moskvi finalizovali sporazum START II o uklanjanju
interkontinentalnih balističkih raketa sa višestrukim bojevim glavama i
smanjenju strateških bojevih glava do 2003. godine.
Jeljcin izražava želju da se s narednim predsednikom SAD sastane na „neutralnom mestu".
Bil Klinton i Boris Jeljcin
U aprilu 1993. u Vankuveru potpisali Vankuversku deklaraciju, koja potvrđuje saradnju dve zemlje na unapređenju demokratije, bezbednosti i mira.
SAD obećale 1,6 milijardi dolara za humanitarne svrhe, demokratiju i razvoj privatnog sektora u Rusiji.
Bil Klintoni Vladimir Putin
U poslednjoj godini svog mandata Klinton se u Moskvi sastaje sa novoizabranim predsednikom Putinom i tom prilikom ponavlja neslaganje sa ruskom politikom u Čečeniji i naglašava potrebu za vladavinom prava u Rusiji. Lideri se dogovaraju da razmenjuju upozorenja na lansiranje raketa I kosmička lansiranja. Svaka zemlja obećava da će uništiti 34 tone plutonijuma pogodnog za oružje.
Džordž Buš mlađi i Vladimir Putin
Od prvog susreta na Brdu kod Krajna, u Sloveniji, kada je Buš rekao da je pogledao u Putinove oči i video mu dušu, dvojica predsednika uspostavila su prijateljske odnose, koji su, posebno na početku, doneli poboljšanje na političkom planu. Putin je prvi telefonirao Bušu posle terorističkih napada 11. septembra 2001. da izrazi saučešće, a u novembru iste godine na sastanku u Vašingtonu objavljuju saradnju u borbi protiv terorizma. Kao predsednici su se sreli 28 puta, poslednji put u Sočiju, kada su potpisali stratešku okvirnu deklaraciju, koja priznaje razlike između dve zemlje, ali i opredeljenje za dalju saradnju.Izvor: www.america.gov
