Izvor: Vostok.rs, 01.Feb.2011, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maršutama junaka Mihaila Bulgakova
01.02.2011. -
U maju će Rusija obeležavati 120-godišnjicu od rođenja pisca i dramaturga Mihaila Bulgakova – ruskog klasika 20. veka, za života zabranjenog, a sada najčitanijeg.
Za predstojeći datum u kulturnom životu Rusije već danas su vezani zanimljivi događaji i projekti. Tako u Ruskom dramskom pozorištu u prestonici republike Tatarstan, Kazanju, punom parom teku pripreme za premijeru mjuzikla Sudbinska jaja, koju je po istoimenoj fantazmogoričnoj pripoveci >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Bulgakova komponovao poznati moskovski kompozitor Vladimir Daškevič. A peterburški režiser Sergej Snežkin, kako se kaže, završava ekranizaciju Bulgakovljevog romana Bela garda u osam epizoda, čije snimanje je završeno krajem januara. Delo je posvećeno tragičnim događajima 1918-20., kada se posle boljševičke revolucije u Rusiji razbuktao građanski rat. Ipak pre Bele garde na ekrane će izaći film Majstor i Margarita, po najpoznatijem, skoro kultnom delu Mihaila Bulgakova.
Premijera ove ekranizacije, koju je snimio ruski režiser Jurij Kara, trebalo je da se održi još pre 17 godina! Ali umešali su se naslednici i udovica pisca. I sudbina filma, kako je rekao Jurij Kara u intervjuu za Glas Rusije, počela je da liči na sudbinu samog romana. Roman Majstor i Margarita svojevremeno proglašen za antisovjetski, takođe nije mogao dugo da se probije do čitaoca, kaže režiser – ipak stigao je do njega, pri tome na svetskom nivou.
Mihail Bulgakov nije dočekao izlazak knjige – ona je bila izdata tek 25 godina posle njegove smrti, ali ni tada, kada je izdata prvi put, ni sada, nije izgubila svoju aktualnost, kaže Jurij Kara. To što je roman Majstor i Margarita bio proglašen za jedan od najboljih u ruskoj književnosti 20. veka, i to što on ima dug život uliva nadu da će i naš film proživeti tako dugo. Naravno, veoma nam je žao što film nije izašao na vreme, nastavlja režiser, pošto je bila planirana njegova međunarodna sudbina: film su stigli da pogledaju predstavnici festivala u Kanu, a najveća američka distributerska kompanija Miramaks veoma je želela da ga kupi. Meni se čini da film nije zastareo, sačekavši na kraju svoj trenutak za izazak na ekrane.
Junaci dela Bulgakova prešli su na pozorišnu scenu i filmski ekran ne samo u Rusiji, već na primer u Poljskoj i Nemačkoj, Mađarskoj i Italiji, Velikoj Britaniji i Izraelu. Oni nadahnjuju umetnike. U Moskvi ovih dana dešavaju se dve izložbe: jedna od njih predstavlja likove Bulgakova u crtežima neobično talentovane slikarke Nade Rusševe, koja je, nažalost, sa 17 godina preminula druga je sastavljena od radova 52-godišnjeg Sergeja Gonkova, i postavljena je u spomen-muzeju pisca.
Uopšte Mihail Bulgakov rođen je u Kijevu 1891. godine. Ukrajina je tada bila deo Ruske imperije. Ali Moskvu, gde je proživeo skoro polovinu svog života do same smrti 1940, Bulgakov je voleo isto toliko koliko i rodni grad. Pisac je poznavao bukvalno svaki kutak prestonice, ili, kako je sam govorio, utabao ju je uzduž i poreko i u šali je priznavao: U buduće, kada u Moskvu počnu da dolaze čuveni stranci, ja imam u rezervi posao vodiča. A danas je Moskva Bulgakova jedna od najtraženijih maršruta za ekskurzije u ruskoj prestonici, napravljena tragom junaka mnoštva dela Mihaila Bulgakova.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
.jpg)
