Izvor: Vostok.rs, 25.Maj.2014, 14:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MSTO: Forma bez sadržaja
25.05.2014. -
Međunarodni sporazum o trgovini oružjem (MSTO) Moskva za sada neće potpisivati.
MSTO je prvi pravno obavezujući dokument koji utvrđuje pravila tržišta naoružanja. Njega je usvojila Generalna skupština UN prošle godine. Protiv usvajanja tog dokumenta tada su istupili samo KNDR, Iran i Sirija. Rusija koja zauzima drugo mesto posle SAD po izvozu naoružanja, kao i Kina, našle su se među >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << 23 zemalje koje su se uzdržale. Niz velikih uvoznika noružanja (Indija, Saudijska Arabija) takođe nisu potpisali sporazum. Rusko MIP tada je izjavilo da će Moskva odrediti svoj stav posle brižljivog proučavanja dokumenta uz učešće stručnjaka iz raznih resora. Sada su ga izučili i rešili da je sporazum nedorađen i nesadržajan, ističe profesor Akademije vojnih nauka Vadim Kozjulin.
- Sporazum je zamišljen kao skup pravila civilizovane trgovine naoružanjem. Problem je u tome što ona nisu obavezujuća. To je pre spisak preporuka koji potpisnici preuzimaju na sebe u slučaju da se pridruže sporazumu. Za sada u sporazumu nisu čak ni predviđene kazne za kršenje tih pravila. Pošto sporazum nema obavezujuću pravnu snagu, ne ćelimo da mu se pridružimo.
Autori dokumenta su ubeđeni da zahvaljujući MSTO oružje će prestati da dospeva u ruke terorista i u nestabilne regione. Ipak ruski eksperti ne vide osnove za ovakav optimizam. Radi se o tome što je Rusija od početka tražila da se pooštri stav o reeksportu oružja, kao i da se uključi u tekst sporazuma tačka o zabrani isporuka oružja ”nedržavnim subjektima”. Ipak predloi Moskve nisu uzeti u obzir. Na kraju dokument ograničava legalnu prodaju oružja problematičnim (uglavnom s tačke gledišta Zapada) rećimima. Istovremeno, sporazum neće postaviti prepreke na putu naoružanoj opoziciji koja ratuje protiv vlada svojih zemalja, podvlači glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčenko.
- Sporazum nosi po nizu stavova diskriminacioni karakter prema našoj zemlji — s tačke gledišta njene mogućnosti da isporučuje oružje pojedinim državama koje SAD i Zapad mogu da izjednače sa ”terorističkim režimima”. Kako bi se izbegle takve nijanse, mi ne planiramo da potpisujemo dati sporazum. Rusija isporučuje oružje rukovodeći se sopstvenim predstavama o tome kome, kuda i zašto to oružje prodajemo. Danas se nalazimo na drugom mestu u svetu po obimu isporuka oružja, čitav izvoz naoružanja se nalazi pod strogom kontrolom. I zemlja koja kupuje naše oružje podnosi sertifikat konačnog korisnika — to je garancija da neće biti reeksporta ili isporuka našeg oružja u ruke trećih država.
Nije oduševljena sporazumom ni Evropa. Bez obzira na to što je Brisel ubedljivo preporučio svim zemljama EU da ratifikuju dokument, za sada nisu sve države poštovale njegov savet. SAD su potpisale sporazum, ali ne žure da ga ratifikuju.
Postoji u sporazumu i tačka koja izaziva opaske eksperata. MSTO predviđa mogućnost unošenja u njega strogih popravki u roku od 6 godina. Smatra se da to može da liši ruske proizvođače nekih tržišta naoružanja. A pored toga, da ograniči isporuke naoružanja iz zemalja potpisnica sporazuma u Rusiju, tačnije da vremenom pretvori MSTO u analog KOKOM-a. Koordinacioni komitet za izvoznu kontrolu (KOKOM) formirale su zapadne zemlje 1949. godine za ograničavanje isporuka ”strateške” robe i tehnologija u SSSR. On je ukinut tek 1994. godine.
Tačku na pitanje potpisivanja MSTO Moskva za sada ne stavlja. Postoji nada da će njegovi autori uzeti u obzir opravdane primedbe ruskih učesnika. Za sada čitava priča o sporazumu više liči na još jedan pokušaj da se ”pritisne” Rusija i istisne sa njenih tradicionalnih tržišta.
Izvor: Glas Rusije
Pogledaj vesti o: Sirija
