Izvor: Vostok.rs, 18.Feb.2012, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lično ja ne volim novac
18.02.2012. -
Radim, znači postojim. Za mene je sasvim očigledno da samo rad obogaćuje, proširuje, organizuje svet i moju svest... – govorio je Sava Marozov. Danas se navršava 150 godina od rođenja ovog legendarnog moskovskog industrijalca i mecene. Tekstil njegovih fabrika istisnuo je engleske tkanine čak u Persiji i Kini. Ali najviše je ostao zapamćen kao velikodušni filantrop koji je davao novac za izgradnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << azila i bolnica. Takođe kao i tanani poštovalac umetnosti i književnosti. Morozov je sponzorisao izdavanje mnogih knjiga, finansirao delatnost čuvenog Moskovskog umetničkog teatra.
Budući preduzimač i slobodni mislilac vaspitan je u duhu religioznog asketizma, u izuzetnoj strogosti. U porodičnoj kapeli svakodnevno su služili sveštenici iz Rogoške saroverske opštine. Ipak Sava je žudeo za znanjima. Upisao se na fizičko-matematički fakultet Moskovskog univerzitata. Ozbiljno je proučavao filozofiju, posećivao predavanja iz istorije. Zatim je nastavio obrazovanje u Engleskoj. Studirao je hemiju na Kembridžu, radio na distertaciji i istovremeno se upoznavao sa tekstilnom industrijom. 1887. godine zbog očeve bolesti bio je primoran da se vrati u Rusiju i preuzme upravljanje poslom. Tada je Sava imao 25 godina. Uskoro je postigao mnogo zahvaljujući poslovnom talentu, ali najvažnije, zahvaljujući svojoj fantastičnoj marljivosti.
1898. godine Moskovski umetnički teatar postavio je predstavu Car Fjodor Ioanovič po drami Alekseja Tolstoja. Sava Marozov, svrativši uveče u pozorište, preživeo je duboki potres i od tada je postao vatreni poklonik scenske umetnosti. Ne samo da je velikodušno davao novac, već je formulisao i osnovne principe delatnosti pozorišta: sačuvati status opštedostupnog, ne povećavati cene karata i igrati komade od društvenog značaja.
Ali najneobičnije je što je veliki industrijalac podržavao stranke revolucionara. Na primer, od njegovog novca izdavao se list boljševika Novi život. Motivi koji su podstakli Morozova na tu delatnost sasvim su objašnjivi, smatra istoričar, akademik RAN Jurij Pivovarov.
Ruska buržoazija je odavno htela svoje učešće ne samo u razvoju ekonomije, već i u političkom upravljanju zemljom. A sistem to nije dopuštao. Ljudi koji su imali novac, ali nisu imali uticaja na političku situaciju, počeli su da pomažu revolucionarima, opozicionim snagama. Kako bi se to kasniej vratilo izvesnom liberalizacijom ekonomije, nekim novim mogućnostima, kako bi svojim naporima oni probili ove mogućnosti. Tačnije paradoks njega i drugih ruskih preduzimača je svetski paradoks ili fenomen, ako ćemo preciznije.
Prema revoluciji Morozov se odnosio kritički: Bogati Rus je gluplji nego bogati čovek, smatrao je on. Verovatno će biti tako da kada kod nas izbije revolucija, ona će zateći sve nespremne za nju i poprimiće karakter anarhije. A buržoazija neće naći snage da se suprotstavi i ima da je izbrišu kao smeće. Tako se i desilo u oktobru 1917. godine. Ali to Sava Morozov nije doživeo.
Na proleće 1905. godine Morozov je otputovao na lečenje u Kan. 26. maja bio je nađen u svojoj hotelskoj sobi mrtav, sa ranom od metka u grudima. Do danas nema jedinstvene verzije da li je to bilo samoubistvo ili je pao kao žrtva ubica. Sava Morozov je u ruskoj istoriji upečatljiva figura, protivrečna i u mnogome tajanstvena. Ali on je voleo svoj ruski narod. Lično ja ne volim novac, govorio je Morozov. Narod volim, kao što ponekad vole ljude iz porodice: braću, sestre. Talentovan je naš narod, ovaj neobičan talenat uvek nas je spasavao, spasava nas i spasiće nas.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
