Izvor: Politika, 23.Feb.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Licemerstvo Istoka i Zapada
Posle nedelja nemira, protesti u Kijevu pretvorili su se u nezapamćeno krvoproliće koje je, posle blizu 80 žrtava među civilima i policajcima, obustavljeno novim primirjem. Trajnim?
Niko se više ne usuđuje da tvrdi da će tako biti jer su događaji dobili ubrzanje koje bi moglo da zemlju udalji od Moskve i približi Zapadu iako je na granici bankrota i ozbiljno zavisi od ruske pomoći da bi isplatila dugove.
Teško da bi do primirja došlo da nije bilo posredovanja između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usijanih glava na obe strane. Predsednik Viktor Janukovič je od lidera opozicije zahtevao da povuku liniju između sebe i radikalnih snaga, naoružao policiju punom vojnom opremom i zapretio da će, u suprotnom, „razgovor biti druge vrste”. Njegovi protivnici takođe su dovukli specijalce iz zapadnog grada Lavova i zapretili oružanim napadom na predsednikovo sedište, što su juče i učinili.
Dok Zapad i Rusija nastavljaju da razmenjuju optužbe o mešanju u unutrašnje stvari Ukrajine i odgovornosti za pogibije, EU je preuzela diplomatsku inicijativu šaljući trojicu šefova diplomatije u Kijev koji su uspeli da ubede vlast i opoziciju da potpišu sporazum koji bi trebalo da garantuje primirje.
Rusija do sada nije slala izaslanika – Ukrajinci su dolazili u Moskvu – ali kada se situacija dovoljno zakuvala i Vladimir Putin je poslao svog čoveka za Kijev. To što je njegov potpis izostao na dogovoru jasno ukazuje da Rusi nisu zadovoljni.
Ono što se događa je komplikovani mozaik različitih faktora: istorije Ukrajine kao mahom nesrećne komponente Sovjetskog Saveza, demografskih i verskih podela, većinskog osećaja kulturne privrženosti Zapadu, ozbiljnih ekonomskih problema, opšteg nezadovoljstva korupcijom, uticajem dvadesetak oligarha koji kontrolišu 85 odsto bruto proizvoda, dve decenije podeljene politike, nezadovoljstva što je Janukovič odabrao Putina… Onda je usledila eksplozija.
Evropska unija deluje uzbuđeno, pokušava da se predstavi kao zaštitnik, ali članstvo u Uniji nikada nije bilo, sumnjam i da će biti, ozbiljna ponuda Ukrajini. Ipak, EU se iz petnih žila upinje da privuče Ukrajince. O finansijskoj pomoći se ćuti.
Sa Zapada smo slušali davno ispisana skripta po kojima se prodemokratski demonstranti sukobljavaju sa autoritarnom vlašću. Traže da budu deo Evropske unije a Janukovič ih je okrenuo Putinu koji je stavio veto na slobode.
Zato se tako retko čulo za jednu od važnih opozicionih stranaka: ultranacionalističku, antisemitsku „Svobodu” koja je predvodila paljevine na državne institucije i koja je, gotovo sam siguran, odgovorna za pogibije tolikog broja policajaca. Ta partija danas upravlja Lavovom.
S druge strane je Moskva. Teško je osporiti strah u Kremlju da se Ukrajina otme i krene ka EU, što bi onda moglo da vodi i članstvu u NATO-u – pravo u bezbednosni trbuh Rusije. Putin je u novembru uspeo da svog ukrajinskog kolegu odvrati od sporazuma sa EU spasilačkim paketom od 15 milijardi dolara i ozbiljnim smanjenjem cene ruskog gasa.
Ako je licemerno da EU pokušava da „spase” Ukrajinu samo praznim obećanjima neke prosperitetne budućnosti, ne manje je licemerno rusko pakovanje „bratske pomoći” susedu koji Moskva po svaku cenu želi da zadrži u svojoj sferi uticaja.
Jedni o slobodama, drugi o bratstvu, a u suštini i jedni i drugi su, prateći sopstvene interese, odgovorni za haos u zemlji koja je i oko evropskih integracija i oko krvavih protesta danas duboko podeljena.
Mahom duž starih granica istoka i njegovog dominantno pravoslavnog i ruskog govornog stanovništva (gde Komunistička partija ima značajnu podršku), i tradicionalno nacionalističkog, katoličkog zapada koji govori ukrajinski.
Ovu istorijsku liniju podela pokušavaju sada da eksploatišu i Istok i Zapad. Da li je Ukrajina onda poligon nekog novog hladnog rata koji bi mogao da vodi podeli zemlje? Ima elemenata za takav zaključak.
Većina Ukrajinaca nije dovodila u pitanje nezavisnost. Zemlja je mnogo više izmešana nego što se to čini na prvi pogled. Istraživanja su pokazivala da Ukrajinci ne pokazuju simptome secesionizma, još manje povratka pod rusku vlast.
Stvari se menjaju. U Lavovu su opozicionari bliski Poljskoj i Nemačkoj proglasili „političku autonomiju”. Iako Rusija nije zainteresovana za komadanje Ukrajine jer bi to mogao da bude primer i za druge postsovjetske zemlje, u Autonomnoj Republici Krim na jugu Ukrajine, gde Rusi čine dve trećine stanovništva, čuju se glasovi o izdvajanju ukoliko u Kijevu na vlast dođu „fašisti”.
Konflikt je u međuvremenu prevazišao uzroke zbog kojih je izbio: Janukovičevu odluku da prihvati pomoć Rusije i otkaže sporazum sa EU. Sukob između dve sučeljene vizije budućnosti – na Istok ili na Zapad – prerastao je u ova tri meseca u unutrašnju borbu protiv korupcije, lošeg upravljanja, nejednakosti. To više nisu pozivi Janukoviču da se promeni, već da se povuče.
Unutrašnji sukobi su najveća trenutna opasnost. Novo primirje jeste potpisano. Parlament je suspendovao Ustav i vratio stari iz 2004. čime su ograničena predsednička ovlašćenja, oslobođena je bivša premijerka Julija Timošenko, zakazani su predsednički izbori. Ali, demonstranti nemaju strpljenja da čekaju do decembra, već traže izbore u maju.
„Svoboda” odmah. Janukovič na sud, odmah, uzvikuju demonstranti koji već zvižde i liderima opozicije.
Preti da situacija izmakne kontroli i EU i Rusije, što ne znači da Brisel i Moskva neće koristiti svaku mogućnost uticanja. Mogle bi, ali pod jednim uslovom: da odustanu od maksimalističkih, ucenjivačkih zahteva koji sada diktiraju njihovu politiku prema Kijevu: Evropa ili Rusija, sad ili nikad, sve ili ništa. Takav pristup ukida svaki manevarski prostor bilo kojoj ukrajinskoj vlasti.
Pritisak EU da se konflikt instant reši, pregovorno i bez nasilja, samo ohrabruje ukrajinske evro-entuzijaste da nastave da demonstriraju u strahu da će im dogovori s Janukovičem „ukrasti” priliku koju imaju, da će se vođe opozicije pridružiti plejadi korumpiranih političara.
Odluka Kremlja da do daljeg obustavi tranše novčane pomoći dodatno će iritirati proruski nastrojene Ukrajince koji će smatrati da ostaju bez toliko željenog keša samo zbog rivala s kijevskog Majdana.
Konflikt se time razbuktava, linije razgraničenja produbljuju, omraza uvlači među 46 miliona ljudi delikatne etničke i verske strukture.
Iako Rusiji ne odgovaraju neredi u susedstvu, Putin bi, možda paradoksalno, mogao da bude sasvim redak dobitnik ukrajinskog haosa. Pogledajte šta se događa kada se umeša Zapad, glasi argument ruskog predsednika koga Zapad optužuje za autoritarnu vlast. Time pred sopstvenim narodom stiče ozbiljan kredit.
Boško Jakšić
objavljeno: 23.02.2014.
