Izvor: Vostok.rs, 03.Sep.2012, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuda plovi srpski brod?
03.09.2012. - Strateški srpski brod je bolje okretati sporo, ali sigurno, u pravcu mnogo jače i intenzivnije saradnje sa Ruskom Federacijom
U rusko-srpskim odnosima, izgleda, na pomolu je nova etapa. Jasno je da je takve reči lako primiti kao dežurne fraze, jer, izgovaraju ih svaki put kada na vlast u zemlji dolaze novi ljudi, ali hajde da pogledamo činjenice.
Poseta prvog potpredsednka vlade i ministra odbrane Srbije Aleksandra Vučića Rusiji otkriva relane >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << perspektive saradnje u vojnoj sferi. Moskva može da pomogne Beogradu da izbije na solidna svetska tržišta. Ambasador RF u Srbiji Aleksandar Konuzin kaže da Beograd može da računa na dodatnu pomoć kredita. Paralelno sa tim fukcioniše rusko-sprski humanitarni centar, koji postaje ne vojna baza, kako je iz nekog razloga smatrao Zapad, već realni poligon za pružanje pomoći zemljama Balkanskog regiona, na primer, kako su pokazali nedavni događaji – prilikom šumskih požara.
Na kraju krajeva, početkom septembra već po drugi put za pola godine sastaće se predsednici dve zemlje – Vladimir Putin i Tomislav Nikolić. U rezidenciji u Sočiju šefovi države planiraju između ostalog razmatranje dokumenta o strateškom partnerstvu, koji su, da kažemo uzgred, bile zamrzle prethodne vlasti. I po najnovijim informacijama, ruski predsednik može da dođe u Beograd u decembru – upravo na početak radova na srpskoj deonici Južnog toka.
Kao rezime svemu navedenom, citiraćemo jedan fragmenat iz Politike: „Ovakva koncentracija informacija o rusko-srpskoj saradnji navela je neke da se zapitaju da li to nova srpska vlast polako, ali sigurno „brod“ okreće ka Rusiji“.
Tema našeg današnjeg okruglog stola je – Kuda plovi srpski brod? Predstavljamo učesnike diskusije: doktor političkih nauka, profesor MGIMO Jelena Ponomarjova i predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić.
Da li verujete u mogućnost promene spoljnopolitičkog kursa Srbije ili bar njegove tranformacije? Nije tajna da se za vreme Borisa Tadića o važnosti Moskve i Pekinga više govorilo, ali ipak je pažnja bila koncentrisana na sasvim druge centre.
- Strateška orijentacija Srbije je prethodnih godina bila jednosmerna - govori Aleksandar Mitić, - Srpski strateški brod se stalno kretao u pravcu Brisela, ka Zapadu, iako su se, kada god je bilo reči o Kosovu, SOS signali stalno kretali ka Istoku, pre svega ka Rusiji. Dakle, išlo se ka Zapadu, a kada zagusti, tražila se pomoć u Rusiji. Takva politika nije iskrena i nije donela mnogo toga dobrog Srbiji. Vreme je za promene. Rusija je, prema svim analizama, odigrala važnu ulogu u postizbornom periodu u Srbiji, po prvi put je razbila monopol uticaja koji je Zapad imao u Srbiji prilikom formiranja vladajućih koalicija. To se vidi i po intenzivnim kontaktima koji postoje između Beograda i Moskve u prethodnih nekoliko nedelja – od humanitarnih, preko pitanja odbrane, pronalaženja strateških partnera u srpskoj energetici, pa do političkih pitanja. Dakle, promene su već u toku, ali one neće biti dramatične. možda i ne treba da budu. Strateški srpski brod je bolje okretati sporo, ali sigurno, u pravcu mnogo jače, intenzivnije saradnje sa Ruskom Federacijom. Ta saradnja bi bila još intenzivnija, i njena perspektiva bolja, da je u vlasti i Demokratska stranka Srbije. Međutim, ona nije ušla u vlast jer se protivi strateškom opredeljenju za članstvo u EU. I upravo tu leži jedan od osnovnih problema za budućnost srpsko-ruskih odnosa. Da li je moguće pomiriti snažne ekonomsko-političke odnose između Srbije i Rusije sa članstvom u EU ? Ja lično mislim da će to biti veoma teško i pripadam onima koji smatraju da bi za Srbiju bilo mnogo važnije da umesto članstva u EU sebi stvara strateške alternative.
- U promenu kursa, kao i u njegovu ozbiljnu transformaciju ja ne verujem, govori Jelena Ponomarjova. Pre se može govoriti o manjoj korekciji. Evropski činovnici danas diktiraju Srbiji dnevni red. Posle inauguracije presednik Nikolić je razgovarao sa komesarom EU za proširenje Fileom, i razgovor je tekao u konstruktivnom ključu: šta treba Srbija da uradi da se EU prema njoj pažljivo i brižno odnosi. Ranije u toku pregovora sa Ešton Nikolić je bukvalno izjavio da Srbija nema drugu budućnost, osim Evropske unije. Vlada Srbije je formirana nedavno – da vidim kako će ona raditi u tom pravcu. Još jedan momenat koji nas navodi da se zamislimo: glavni politički savetnik naprednjaka Nikolića u toku predizborne kampanje bio je bivši ambasador SAD u Srbiji Montgomeri. Šta više, kada je tekao proces formiranja vlade Srbije, aktivno učešće u njemu je preduzimala američka strana. Početkom jula bio je u poseti zamenik državnog sekretara SAD za pitanja Evrope i Evroazije Filip Gordon, koji se sastao sa svim ključnim figurama srpske političke scene. Sve to govori o tome da Zapad lobira svoje interese u ovom regionu. Meni se čini da je Rusija trebalo aktivnije da radi u sprskom pravcu pre nego što je bila formirana vlada – obično se ozbiljni sporazumi sklapaju pre nego što ljudi sednu u fotelje. Sa tim je povezan moj pesimizam u pogledu ozbiljne promene spoljnopolitičkog vektora. Uporedo sa tim, ne možemo da poričemo da je Srbija bila i ostaje važan istorijski saveznik Rusije. U tom smislu Srbija od Rusije ne može da odstupi, kao ni Rusija od Srbije. Mislim da Beograd pokušava da sprovodi, kako se danas obično kaže, polivektornu politiku. I ruski vektor je jedan od glavnih. Naravno, Beograd će se truditi da gradi dobre odnose sa Moskvom, ali reč „dobri“ prilično je klizava, iza nje treba da stoje konkretni koraci.
Niz ekonomista smatra da su glavni uzrok povećanje pažnje Srbije prema Rusiji trenutno finansijske potrebe Beograda. U svakom slučaju, odnos Zapada prema ovoj balkanskoj zemlji zavisi od njene kosovske politike, a zemlja je u dugovima, potrebna joj je modernizacija, investitori sa Zapada dolaze nerado. Da li se slažete sa takvom „pragmatičnom“ tačkom gledišta?
Interes za intenzivniju saradnju Srbije sa Rusijom je konstanta i apsolutni prioritet za nacionalno orijentisane stranke u Srbiji- govori Aleksandar Mitić, - Stranke, poput Demokratske stranke Srbije, zbog politike bliže saradnje sa Rusijom, su i pod stalnom izolacijom od strane Zapada. Međutim, sigurno je da je za određene političke strukture u Srbiji, pa i neke od onih koje su u vlasti, pitanje odnosa Srbije i Rusije jeste vezano za novac, odnosno činjenicu da Srbija u vreme krize u evrozoni novac za obnovu svoje razorene ekonomije može da pronađe uglavnom u Rusiji. Ipak, svesti saradnju Srbije i Rusije samo na novac i ekonomski interes bi bilo ponižavajuće za ovaj odnos koji je izuzetno dug, sveobuhvatan i od fundamentalnog značaja za ključna nacionalna pitanja u Srbiji, a naročito za pitanje Kosova.
- Ako se setimo kredita koji je Rusija spremna da pruži Srbiji, to je naravno kap u moru finansijskih problema Srbije – smatra Jelena Ponomarjova. Vlasti žele da normalizuju ekonomsko stanje u zemlji, ali kreditima i novčanim ulaganjima to pitanje se ne može rešiti. A šta nudi EU? Ništa novo, uzimajući u obzir da je EU u krizi, i primanje još jedne slabe države neće ni do čega dovesti. Šta više, ne verujem da će u skorije vreme Srbiju primiti u EU: to je šargarepa na kanapu kojom mame Beograd. Tako da EU može da ponudi opet kreditni sistem, kako bi konačno i neopozivo navukla zemlju na finansijsku iglu. Kako je pisao u knjizi Strac i more Hemingvej: „Prvo moliš na zajam, a zatim moliš milostinju“. Tako Srbija, ako krene putem EU, pretvoriće se u zemlju koja će večito tražiti milostinju.
Neophodno je kompleksno razvijati rusko-srpsku saradnju u ekonomskoj sferi, ovde je reč o formiranju nove platforme. To može da postane Južni tok, projekat koji je važan kako za Beograd, tako i za značajni deo Evrope. Uhvativši se za Južni tok, Rusija bi mogla da ponudi sasvim novi program ekonomskog partnerstva, na primer, otvaranje radnih mesta u pratećim preduzećima i u ćerkama-firmama. Pri tome bila bi uključena i kulturna sfera – za rad u firmama-ćerkama i pratećim preduzećima potrebno je učenje ruskog. Srbi su spremni i žele da ga uče, ja znam to pouzdano, ali praktično nemaju mogućnosti. Rusija bi mogla da napravi čitavu mrežu nekih kurseva ruskog, koji bi mogli da pruže ljudima mogućnost da rade u mešovitim preduzećima. Treba da postoji kompleksan paket ekonomskih mera: kada bi se povezale vojna, ekonomska, kulturna sfera, mogla bi da se reše nasušna pitanja. To nije brzi proces, ali neki pomak bi se desio.
Južni tok je sigurno najvažniji energetsko-ekonomski projekat na Balkanu u poslednjih 20 godina, odnosno od raspada socijalističke Jugoslavije - smatra Aleksandar Mitić. On već sada jača srpsko-srpsku saradnju, odnosno saradnju između Srbije i Republike Srpske, ali će takođe uključiti i ostatak Bosne i Hercegovine, Hrvatsku i Sloveniju. Samim tim, pored energetskog i ekonomskog, imaće i veliki politički efekat.
Jovana Vukotić, Timofej Aleksejev,
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Aleksandar Konuzin
