Izvor: Politika, 19.Mar.2014, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krimski Tatari između Moskve i Kijeva
Tatarska narodna skupština je još 1991. kao cilj svoje borbe istakla stvaranje nacionalne države
U slučaju vojnog sukoba između Rusije i Ukrajine oko Krimskog poluostrva, pobedu će odneti Moskva. Ovo je 2008. godine bila procena ekspertske korporacije RAND, američkog trusta mozgova čije savete pažljivo slušaju vlasti u Vašingtonu prilikom donošenja odluka. Američki analitičari istakli su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se u slučaju sukoba može očekivati da bi se Rusima suprotstavile i „snage otpora” krimskih Tatara, ali da bi njihov poraz bio neizbežan. Postavlja se i pitanje – ko su krimski Tatari, odakle su došli i kada.
Kao poseban etnos, nastali su krajem 15. veka. U prošlosti su imali i svoju državu na tlu Krima. Nakon mongolske srednjovekovne okupacije Rusije, ova enklava je preostala i, posle uništenja Zlatne horde, bila je u vazalskom odnosu prema Turskoj. Kao „nezavisna” tvorevina, postojala je od 1441. do 1783, kada je carska vojska Rusije nakon pobede u ratu sa Turskom preuzela Krim i iste godine osnovala Sevastopolj.
Po ulasku Krima u sastav Ruske imperije, tatarsko stanovništvo bavilo se zemljoradnjom i trgovinom i izgubili su dotadašnje privilegije. Pljačkaški pohodi na slovenske naseobine i odvođenje roblja, od čega su se vekovima izdržavali, više nisu bili mogući. Zato su u Hitlerovim trupama, koje su držale Krim pod okupacijom od novembra 1941. do maja 1944, videli „spasioce”, po uzoru na zapadnoukrajinske nacionaliste, koji su u junu 1941. proglasili „nezavisnu ukrajinsku državu”. Tatari su se masovno pridružili Nemačkoj, u svim oblicima kolaboracionističkog delovanja, uključujući i stvaranje posebne, krimsko-tatarske SS brigade, koja je likvidirana 31. decembra 1944.
Krim je oslobođen u vreme dok je na okolnim teritorijama i dalje besneo rat. Samo u jednom danu, 7. maja 1944, sovjetske trupe uhapsile su i zarobile 5.381 tatarskog kolaboracionistu, što je bio tek manji deo njihovih snaga. Staljin je doneo odluku o deportaciji i preseljenju dela tatarskog stanovništva u druge delove SSSR-a kako bi sprečio ponovno buđenje fašističkih „tatarskih nacionalnih komiteta”. Pomalo je apsurdno da su ove odluke dvojice Gruzina, Josifa Staljina i komesara unutrašnjih poslova Lavrentija Berije, dodatno pojačale mržnju Tatara prema – Rusima.
Povratak Tatara na Krim započeo je pre 35 godina i danas ih je oko 250.000, više nego što ih je ikad bilo. Od 1991, kada je odlukom tatarskog kurultaja (nacionalne skupštine) formiran, na čelu medžlisa nalazi se ukrajinski narodni poslanik Mustafa Džemiljev, poznat i po nadimku Kirimoglu („Sin Krima”). Džemiljev, otvoreni pristalica čečenskih separatista, povukao se sa čela medžlisa u novembru 2013, istovremeno kada je počela „ukrajinska revolucija”, a njegov naslednik je Refat Čubarov, zamenik predsednika Vrhovnog sovjeta Krima.
Tatarski kurultaj je još 1991. kao cilj svoje borbe istakao stvaranje nacionalne države krimskih Tatara i proglasio da „sva krimska zemlja, njene rude i voda pripadaju samo krimsko-tatarskom narodu”. Nakon formiranja medžlisa, počinju da primenjuju nasilne metode u osvajanju pozicija na Krimskom poluostrvu, koje su najviše uperene protiv većinskog stanovništva – Rusa. Zabeležni su mnogi slučajevi takozvanih „samozahvata” zemlje, uključujući i upotrebu oružja, čime potpuno nelegalno umnožavaju svoje posede. Srušili su 2002. pravoslavni krst nedaleko od Sudaka, uz tvrdnju da je „vređao verska osećanja muslimana”, a šest godina kasnije i spomenik apostolu Andreju Prvozvanom u Feodosiji.
Prema procenama ruskih eksperata, na poluostrvu deluje oko 30 vehabijskih grupa, koje su veoma dobro naoružane i regrutuju se upravo iz organizacione strukture medžlisa, to jest upravnog organa krimskih Tatara. Ovu instituciju nisu priznavale ukrajinske državne vlasti, ali je ona ipak neometano delovala kao paralelna vlada, kojoj se Tatari pokoravaju.
Međutim, Rustam Minihanov, predsednik Tatarstana, ruske republike istočno od Moskve, lično je uoči referenduma otišao na Krim i pozvao svoje sunarodnike da glasaju za pripajanje Rusiji i da žive sa svojim komšijama u miru. To i ne čudi, ako se zna da je tromilionski Tatarstan jedna od najprosperitetnijih sredina u Ruskoj Federaciji, sa godišnjim bruto proizvodom od preko 30 milijardi evra. Prema prvim objavljenim rezultatima, mnogi su ga i poslušali.
Bojan Bilbija
objavljeno: 19.03.2014.
Pogledaj vesti o: Vašington
