Izvor: Politika, 11.Dec.2012, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj, ili novi početak – „hladnog rata“
Prema istraživanju ruske agencije za ispitivanje javnog mnjenja „Levada“, čak 39 odsto žitelja najveće države na svetu podržalo je odluku Senata SAD da usvoji novi zakon kojim se, posle40 godina, normalizuju trgovinski odnosi dve zemlje. Takođe, nisu imali ništa protiv što je pomenuti zakon usvojen u kontekstu i pod nazivom prilično nepovoljnim za rusku stranu. Reč je o „Zakonu Magnitskog“, kojim se rukovodstvo u Moskvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvoreno optužuje za nepoštovanje ljudskih prava, a pojedinim ruskim državljanima onemogućuje ulazak na američku teritoriju.
Koliko je verodostojno mišljenje ispitanih, i kakav sve efekat mogu da izazovu rezultati istraživanja govori podatak da, od ukupnog broja ispitanih, njih 33 odsto za Magnitskog nikada nisu ni čuli.
Takođe, koliko se i američki Senat u svom odlučivanju zaista rukovodio tragičnom sudbinom pokojnog advokata, teško je reći. Ali je sasvim sigurno da se rukovodio interesima američkih trgovaca i infrastrukturom koja prati njihovo delovanje. To je i navelo pojedine medije u SAD i svetu da izglasavanje „Zakona Magnitskog“ okarakterišu kao – početak novog „hladnog rata“.
Da pomenuta ocena ima osnova potvrđeno je još u petak u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova: „Naš odgovor biće u potpunosti simetričan: koliko Rusa oni budu uključili u svoj spisak, toliko ćemo i mi Amerikanaca u svoj. Ako nekoga dodaju naknadno, i mi ćemo. Ako im objave imena i finansijsko stanje, objavićemo i mi“, najavljuju.
Povodom odluke američkog Senata oglasio se i bivši ruski ambasador u SAD Jurij Ušakov. Po njemu, reč je o „ekstremno neprijateljskom potezu„. „Amerikanci su nam uoči Nove godine pokazali kako na Kapitol Hilu gledaju na Rusiju,” reko je Ušakov i dodao: „Najgore je što smo primorani da preduzmemo slične nekonstruktivne korake jer živimo u pragmatičnom svetu diplomatije i reciprociteta tako da treba da odgovorimo, i naravno da ćemo odgovoriti”.
„Izgleda da su u Vašingtonu zaboravili koja je sada godina, i još uvek veruju, da ‘hladni rat’nije okončan“, Prenosi londonski „Independent“ poruku sa „tviter“ stranice ruskog MIP-a, gde se cela priča o uvođenju trgovinskih sankcija poredi sa – „teatrom apsurda“.
Potvrda ovakvog stava stigla je svega dan po izglasavanju spornog zakona. Naime, nadležna inspekcijska služba u Rusiji zabranila je uvoz veće količine mesa iz SAD. Razlog: prisustvo u mesu određenih sastojaka koji su zabranjeni za ljudsku ishranu u Rusiji, ali i u celoj Evropskoj uniji i Kini.
Od strane Amerikanaca ovakva odluka odmah je ocenjena kao reakcija na izglasavanje „Zakona Magnitskog“, što samo potvrđuje stav da se Senat SAD pri odlučivanju manje vodio željom da zaštiti ljudska prava, a više željom da zaštiti američke trgovce. Reč je, naime, o poslu „teškom“ pola milijarde dolara. Činjenica da su Amerikanci pokušali Rusiji da utrape meso koje je u većem delu sveta zabranjeno za upotrebu govori da, kada je trgovina u pitanju, i ljudska prava imaju svoju cenu.
Ulazak Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), prošlog leta, a posle 18 godina pregovaranja, dočekan je kao veliki događaj. Time je poslovna saradnja ove zemlje sa ostatkom sveta, svakako, dobila na kvalitetu. Pravila po kojima funkcioniše STO postala su prihvatljiva i za ruske privrednike, a probudila su i nadu kod partnera da će saradnja biti olakšana samom činjenicom da svi moraju da poštuju iste norme.
Međutim, svetska privreda rukovodi se i nekim drugim činjenicama, a dinamika razvoja pojedinih zemalja i regiona nikako ne doprinosi smanjenju međusobnih antagonizama. U tom smislu, moguće je posmatrati i odluku američkog Senata. Teško je, naime, verovati da je u državi kao što su SAD, slučaj nesrećnog Magnitskog krunski dokaz da se u Rusiji, na ovaj ili onaj način, krše ljudska prava.
Takođe, nije bez značaja ni to što je zakon donet upravo na dan kada su vođeni razgovori između Lavrova i Klintonove. Jer tema njihovog susreta bila je situacija u Siriji, a povodom koje se stavovi Vašingtona i Moskve u potpunosti razilaze. U svakom slučaju, kako piše „Fajnenšel tajms“, američki Senat je svojom odlukom samo uneo novu jabuku razdora u odnose SAD i Rusije.
Zakon, u suštini, određuje standarde koji bi trebalo da budu primenjeni na globalnom nivou. Ipak, izglasana verzija jasno ukazuje da je njegova meta isključivo – Rusija, priznaje jedan američki zvaničnik. U Vašingtonu sada očekuju da njihovim stopama krenu i drugi, pre svih Kanada i zemlje Evropske unije. Da li će pomenuti, zaista, u svemu naći neki svoj interes, pokazaće vreme.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 10.12.2012.
