Izvor: Glas javnosti, 30.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovski model za celu Evroaziju
Ruska diplomatija nastavlja da dosledno kopira kosovski model u svemu što čini povodom Abhazije i Južne Osetije. Od početka petodnevnog rata, Moskva je koristila ceo ideološki arsenal SAD i njihovih saveznika da bi legitimisala vojnu operaciju „prisiljavanja Gruzije na mir“. Stoga ne iznenađuje što je rukovodstvo Rusije svoje delovanje motivisalo tvrdnjom da je njime osujetilo „genocid osetinskog naroda“, što je takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << formulacija pozajmljena iz „zapadnog kosovskog vokabulara“.
Kada je stvar došla do priznavanja nezavisnosti dve bivše gruzijske autonomije, ruski diplomati su još naglašenije tvrdili da je „posle prakse genocida zajednički život Osetina i Gruzina, kao i Gruzina i Abhaza, nemoguć u istoj državi“. Da podsetimo, upravo teza o nemogućnosti zajedničkog življenja Srba i Albanaca u istoj državi - bila je odlučujuća u procesu donošenja odluka o priznavanju Kosova.
Sledeći logičan korak Moskve bio je isticanje u prvi plan teze o „unikalnosti slučajeva Abhazije i Južne Osetije na postsovjetskom prostoru“. Istupajući u Gornjem domu parlamenta, ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je 18. septembra 2008. izjavio da priznanje iz Moskve nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije neće biti presedan za Pridnjestrovlje i Nagorni Karabah. To je sada već oficijelna linija Moskve.
Demokratski internacionalizam
I u slučaju Kosova i Abhazije i Južne Osetije, na delu je tzv. etnopolitičko samoopredeljenje. Šta je „egoizam“ SAD pokazan u rešavanju „kosovskog pitanja“?
To nije bio pragmatični, već ideološki egoizam koji se bazira na primatu teze da su „mali nacionalizmi“ manje zlo nego nacionalizam velikih etničkih grupa. Kako su srpsko-albanske protivrečnosti direktno uticale na SAD? Nikako. Tu nema ni zajedničke granice, ni zavisnosti američke ekonomije od količine „etničkih očišćenih“ Srba ili Albanaca. Na prvom mestu su se našli razlozi „demokratskog internacionalizma“ (kada se male i proameričke grupe predstavljaju kao demokratskije).
Orijentacija na SAD sve u svemu, uzeta je kao kriterijum demokratičnosti. Priznajući Kosovo, američka administracija je nastojala da učvrsti sledeće pravilo: priznanje nezavisnosti demokratske tvorevine (naravno, po kriterijumima Vašingtona) važnija je od svačijeg suvereniteta i teritorijalne celovitosti.
Pragmatični „egoizam“
„Egoizam“ EU povodom Kosova bio je već druge prirode. To je bio praktični i pragmatični „egoizam“. Evropske političke nije tangirale apstraktne vrednosti, već blizine bivše srpske pokrajine osnovnim evropskim prestonicama. Evropski političari i diplomati rešili su, izgleda, da ubrzaju priznavanje Kosova da ono ne bi podsticalo procese formiranja „mini-država u državi“ unutar same Unije. Ciničan pristup, ali pristup koji funkcioniše.
Pristup Rusije Kavkazu bazira se takođe na pragmatizmu, mada nije odbrambeni kao u slučaju Kosova i EU. Dizanje ruku od Južne Osetije i Abhazije značilo bi demonstraciju slabosti Rusije - kako unutar bivšeg SSSR, tako i u samoj Rusiji.
Posle petodnevnog rata Moskva i nije imala preveliki izbor. Prva varijanta je bila: pohod na Tbilisi, okupacija Gruzije, uplitanje u unutrašnje stvari neprijateljski raspoložene države, plus ozbiljan konflikt i sa Zapadom. Finale bi bio katastrofalan poraz, uporediv sa Krimskim ratom 1854-1855. godina. Zato je Moskva izabrala priznanje nezavisnosti dve bivše autonomije Gruzije po „kosovskom modelu“.
(Autor je analitičar moskovskog Instituta za vojno-političke analize)
Nije dobro prevoditi na srpski internet adrese. Tacna adresa je :
www.politCom.ru
Ma kakv sukob sa zapadom da su okupirsali Tbilisi i celu Gruziju, pa bilo bi isto kao i sada SAD bi bespomocno dizale nos, a zapadna Evropa bi samo verbalno osudila. Kakav Krimski rat, neko mozda hoce da kaze da bi Zapad (ma sta god to znacilo) usao u otvoreni rat sa Rusijom hahaha ZBOG GRUZIJE svasta. Ima i jedna mala razlika, Rusija u 19 veku nije imala 16000 nuklearnih glava.
