Izvor: BKTV News, 25.Jul.2017, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kongres "vezuje ruke" Donaldu Trampu
Novi predlog zakona o sankcijama protiv Rusije, koji je na dnevnom redu američkog Kongresa, predstavlja novu fazu u ekonomskom ratu koji Amerika vodi protiv zvanične Moskve, a koji se opravdava kao kaznena mera zbog ruskog vojnog mešanja u Ukrajini, kao i navodnog ruskog uticaja na predsedničke izbore u Americi.
Interesantno je da su ovaj predlog zakona podržali kongresmeni i demokratske i republikanske stranke >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << (čiji je zvanični kandidat na predsedničkim izborima bio upravo Donald Tramp), a koji u političkom smislu vezuje ruke američkom predsedniku Trampu kada su u pitanju sankcije prema Rusiji, jer bi za svaku odluku o ublažavanju sankcija on morao da traži odobrenje Kongresa. Takva odluka definitivno ograničava mogućnost američkom predsedniku da vodi nezavisnu spoljnu politiku, što je presedan koji nije skoro vidjen u američkoj političkoj istoriji.
Ovo je još jedan dokaz da je duboka država u Americi veoma jaka i da nastavlja da ograničava predsednika Trampa u njegovim namerama da ublaži veoma napete odnose sa zvaničnom Moskvom. S druge strane, nastavlja se sve veća antiruska histerija u visokim političkim krugovima u Vašingtonu, nezabeležena od sredine prošlog veka i duha makartizma.
Novi paket američkih sankcija prema Rusiji predstavlja kontinuitet ekonomskih pritisaka Amerike na Rusiju, sada drugačije intoniranih i postavljenih, koji imaju sličan cilj kao i ekonomski potezi Zapada koji su doveli do propasti SSSR-a.
Najnoviji paket sankcija izazvao je i veoma oštru reakciju EU, posebno Nemačke, s obzirom na činjenicu da će njima biti ozbiljno pogođene kompanije, posebno one evropske, koje su uključene u projekat izgradnje gasovoda Severni tok 2, koji je za Nemačku, ali i druge zemlje EU, od vitalnog energetskog značaja.
Očigledno je da na ovaj način SAD pokušava da se nametne i kao glavni snabdevač EU prirodnim gasom, iako činjenice na koje ukazuju energetski analitičari govore da Amerika ne može isporučiti dovoljne količine prirodnog gasa po povoljnim cenama u EU da bi mogli u potpunosti da nadomeste ruski gas.
Zbog činjenice da su novi paket sankcija prema Rusiji podržali i demokrate ali i njegovi republikanci, Donald Tramp se suočava s još jednom surovom istinom da su njegove mogućnosti da utiče na američku spoljnu politiku vrlo limitirane i da je famozna duboka država u SAD-u politički moćnija čak i od samog američkog predsednika. Čak i upotreba veta na ovaj zakon od strane predsednika ne izgleda realno, s obzirom na mogućnost da u Kongresu glasovima obe stranke bude obezbeđena dvotrećinska podrška za ovaj zakonski predlog. A neuspeli veto bi samo produbio politički sukob između predsednika Trampa i Kongresa i Senata, što Trampu u ovom trenutku sigurno nikako ne odgovara.
Nove sankcije u ovom modernom ekonomskom ratu koji Amerika vodi protiv Rusije, sigurno predstavljaju veliko ekonomsko opterećenje zvaničnoj Moskvi, jer direktno udaraju na izuzetno značajan energetski sektor. S druge strane, ima analitičara koji smatraju da se ovo uporno insistiranje na ekonomskim sankcijama prema Rusiji može kao bumerang vratiti SAD-u, jer faktički gura Rusiju u zagrljaj Kini, koja sve više postaje alternativni ekonomski partner Rusije, što sve više vodi i ka političkom približavanju dve super sile, koje nemaju dobre odnose s Amerikom. S još nekim nezadovoljnim zemljama – poput Irana, Turske pa i Indije, može biti napravljen vrlo ozbiljan strateški blok koji bi mogao predstavljati do sada najveći izazov globalnoj dominaciji SAD-a. Rusija sada ima respektabilnu ekonomsku alternativu, i to može biti problem za američke planove.
S druge strane, primena novih američkih sankcija značajno će pogoditi ekonomske interese zemalja EU, posebno u finansijskom i energetskom smislu, što bi moglo ozbiljno da poveća ionako velike gubitke evropskih ekonomija od sankcija prema Rusiji. I zato se sada očekuje odgovor najjačih EU ekonomija na novi paket američkih sankcija, posebno Nemačke, koji sada s interesovanjem očekuje i Moskva, jer bi u ovom slučaju posao mogle da završe i vodeće članice EU, bez direktne i neposredne akcije Moskve.
Politički interesi i savezništvo imaju i svoje granice, koje se pre svega manifestuju u ekonomskoj ceni. A najnoviji potez velikog saveznika iz Amerike upravo udara na EU tamo gde je najtanja, a to je energetska stabilnost, odnosno snabdevanje ruskim gasom.
Stiče se utisak da je globalni neoružani sukob velikih sila u toku, neka vrsta novog Hladnog rata. Ostaje strah i nelagoda da ova vrsta sukoba na pređe neke crvene linije.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
