Izvor: B92, 26.Mar.2013, 16:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko će Kipar koštati Ruse?
Moskva -- Nakon burnih i oštrih reagovanja na prvobitni plan za finansijsko spasavanje Kipra, zvaničnici u Moskvi su novi plan prihvatili relativno mirno.
Osim premijera Rusije Dmitrija Medvedeva, kome situacija na Kipru izgleda kao "pljačka opljačkanog", drugi zvaničnici izrazili su spremnost da obnove pregovore sa Kiprom, doduše za sada samo o već odobrenom kreditu.
Zvanična >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Moskva ponovo je spremna da razgovara sa zvaničnom Nikozijom o restrukturiranju kredita u visini od 2,5 milijadri dolara, koji je Rusija odobrila Kipru 2011.godine.
Kiparski predlog bio je da se rok za otplatu sa 2016. godine pomeri na 2021.godinu, a da se kamata snizi sa 4,5 odsto na 2 do 2,5 odsto godišnje.
Da Moskvi sada to odgovara, govori izjava ministra finanasija Antona Siluanova da bi time Rusija Kipru praktično otpisala 10 posto duga, što, kako kaže, "nije loša finansijska pomoć" Nikoziji.
Istovremeno je zamenik ruskog premijera Igor Šuvalov obnarodovao ne samo da bi bilo nepravedno da se na Rusku komercijalnu banku primene mere iz kriznog paketa, već i da je to jasno predočeno kiparskoj delegaciji prošle nedelje tokom neuspelih pregovora. Ruska komercijalna banka je ćerka ruske VTB banke, treća je po veličini na Kipru sa aktivom od 14 milijardi dolara.
Predstavnici VTB banke bili su uključeni u dvodnevne pregovore sa Kiprom prošle nedelje kada su, usred pregovora, demantovali informacije iz ruskih medija da su zainteresovani za aktive na Kipru.
Dok su ruski analitičari i zvaničnici burno reagovali na ideju da se svi depoziti u svim kiparskim bankama veći od 100.000 evra jednokratno oporezuju sa 9,9 odsto, ističući da bi time ruske kompanije i građani izgubili najmanje 1,9 milijardi dolara, a evrozona upala u još veću krizu, sada nakon novog rešenja gubici se procenjuju kao minimalni i, čini se, da su reagovali pomirljivo.
Sve ruske kompanije čiji su računi blokrani već 10 dana, u najmanju ruku će pretpeti štetu u onoj meri u kojoj zbog blokade računa nisu bili u mogućnosti da servisiraju svoje ugovorene obaveze i redovne troškove. Šteta se, prema procenama ovdašnjih analitičara i zvaničnika, za sada meri u desetinama miliona evra. Zvanično, međutim, nijedna ruska kompanija nije objavila da su joj sredstva blokirana na Kipru.
Zamenik premijera Igor Šuvalov rekao je novinarima da Ruska komercijalan banka neće stradati zbog krize i da će njeni gubici, ako ih bude, biti minimalni. Šuvalov je ocenio da je banka zdrava i stabilna.
A kao što se nije znalo koliko to tačno ruskog novca ima na Kipru, pa su se brojke kretale od 19 do više od 60 milijardi dolara uključujući investicije i kreditiranja, i sada se ne zna koliko će novo rešenje za Kipar da košta rusku ekonomiju.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev naložio je da se ispita situacija i da se sračuna kolika će biti šteta za rusku ekonomiju zbog kiparske krize.
Kompanije koje imaju depozite ili tekuće račune u Laiki banci i Banci Kipra izgubiće mnogo više novaca nego da je primenjen prvobitni porez na depozite od 9,9 odosto za uloge veće od 100.000 evra.
Sve ruske kompanije čiji su računi blokrani već 10 dana, u najmanju ruku će pretpeti štetu u onoj meri u kojoj zbog blokade računa nisu bili u mogućnosti da servisiraju svoje ugovorene obaveze i redovne troškove. Šteta se, prema procenama ovdašnjih analitičara i zvaničnika, za sada meri u desetinama miliona evra. Zvanično, međutim, nijedna ruska kompanija nije objavila da su joj sredstva blokirana na Kipru.
Ipak, prema rečima zamenika premijera Šuvalova, Vlada Rusije "dobijala je signale" od ruskih kompanija čija su sredstva blokirana na Kipru, iako nijedna od tih kompanija, za sada, nije molila Vladu da se umeša.
Radi se, kaže Šuvalov, o kompanijama koje imaju tekuće račune na ostravu i koje su tamo prebacivale novac za potrebe planiranih kupoprodaja. Većina ruskih analitičara smatra da je Kipar završio svoj život kao poželjna of šor zona samom najavom jednokratnog oporezivanja svih depozita, i predviđa "beg kapitala" sa ostrva.
Dok se pojedini članovi Vlade, poput Šuvalova ili ministra finasija Antona Siluanova, javno nadaju da bi kapital mogao da se prebaci u Rusiju, analitičari i biznismeni poput Igora Nikolajeva iz konsultantske firme FBK kažu da bi pre toga morala da se promeni poreska politika u Rusiji.
Ideja Medvedeva da se u samoj Rusiji formira of šor zona, na primer na Kurilskim ostrvima ili na Sahalinu, uglavnom je kritikovana kao nerealna ili kao finansijska besmislica, ali je podstakla oligarha i jednog od predsedničkih kandidata na poslednjim izborima Mihaila Prohorova da predloži da se na Kurilskim ostrvima, umesto of šor zone, stvori, zajedno sa Japanom, slobodna ekonomska zona.
