Izvor: Politika, 11.Dec.2014, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koje probleme Putin rešava u Indiji
„Privilegovano strateško partnerstvo” između Nju Delhija i Moskve ipak nije bez bora koje treba ispeglati
Predsednik Rusije danas je u jednodnevnoj poseti Indiji u kojoj ni sa stanovišta protokola ni političkog sadržaja naizgled nema ničeg vanrednog: redovni godišnji samiti između Moskve i Nju Delhija institucionalizovani su još 2000. (na Putinovu inicijativu). Pa ipak, današnje geopolitičke realnosti njegovom susretu sa premijerom Narendrom Modijem daju posebnu važnost.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
U okolnostima zapadnih sankcija u kontekstu ukrajinske krize, Putin, samo 10 dana od posete Turskoj (sa iznenađujućim rezultatom: odustajanje od Južnog toka i preusmeravanje gasovoda ka tursko-grčkoj granici), ponovo pokazuje da u svetu ima dovoljno značajnih prijatelja.
U javnim izjavama svojih funkcionera, Rusija Indiju opisuje kao „najbližeg prijatelja i strateškog partnera”. Putin to partnerstvo karakteriše i kao „privilegovano”, za šta ima osnova: tokom hladnog rata Indija je bila bliža Sovjetskom Savezu nego SAD – odande je nabavljala glavninu svog oružja, „migovi” su po licenci pravljeni i u indijskim fabrikama, a sem toga postkolonijalna ideologija Indijskog nacionalnog kongresa, partije Džavaharlala Nehrua i Indire Gandi, bila je „socijalistički model razvoja” u kojem je vodeću ulogu imao javni (državni) sektor.
Ta vremena su prošla: tokom devedesetih godina prošlog veka Indija je započela radikalnu reformu koja je oslobodila tržišne mehanizme i omogućila da njen tromi ekonomski slon potrči. U poslednje dve decenije postala je važna članica G-20 i BRIKS-a, društva najbrže rastućih ekonomija (Brazil, Rusija, Indija Kina i Južna Afrika). Šesti je po veličini globalni izvoznik usluga (informatičkih pre svega – 617 milijardi dolara u 2013).
Putinov domaćin je Narendra Modi, političar sa imidžom „hindu nacionaliste” iz zapadne države Gudžarat, koji je najzaslužniji za trijumf svoje Baratija džanata partije nad Kongresnom strankom u maju ove godine. Postao je i svetska politička zvezda. Njih dvojica su se već dva puta sreli, na samitima u Brazilu i Australiji. Današnja poseta je radna – očekuje se potpisivanje više od deset međudržavnih sporazuma – ali glavni Putinov zadatak biće da ispegla neke bore koje su se pojavile na „privilegovanom strateškom partnerstvu”.
Ono što najviše žulja Indijce jeste nedavni (iz novembra) pakt o vojnoj saradnji koji je Rusija potpisala sa njenim arhineprijateljem (vodili su tri rata) Pakistanom, koji podrazumeva i isporuku helikoptera „Mi-35” (zvanično za borbu protiv terorizma). Sa druge strane, Rusija svakako nije srećna što se Indija opredelila za francuske borbene avione u programu modernizacije svog ratnog vazduhoplovstva (i američke helikoptere – posao od 20 milijardi dolara), iako je na tenderskom stolu bila i ponuda iz Moskve. „Ne možemo sva jaja da stavimo u rusku korpu”, prokomentarisao je ovo jedan indijski zvaničnik, obrazlažući i uspostavljanje vojne saradnje sa Izraelom. Indijsko-ruske vojne veze uprkos tome ostaju važna oblast bilateralne saradnje: od 1963, kada su isporučeni prvi „migovi”, Rusija je Indiji prodala oružja u vrednosti od oko 40 milijardi dolara.
U ovoj oblasti učestale su indijske žalbe na kvalitet „migova” i „suhoja” koje već poseduje, na šta iz Rusije odgovaraju da je problem u tome što Indijci kupuju nekvalitetne delove za njihovo održavanje: u Izraelu, Bugarskoj i drugde, dok neka rušenja pripisuju greškama indijskih pilota.
Putinov današnji boravak u Nju Delhiju trebalo bi međutim da otvori novu oblast saradnje: u civilnoj avijaciji. Reč je o ideji da se zajednički proizvode putnički avioni, koji Indiji, posle ukidanja državnog monopola u ovoj oblasti, trebaju naveliko. Prošle godine samo u unutrašnjem saobraćaju prevezeno je 169 miliona putnika, s tim što se očekuje da u sledećih pet godina to naraste na 400 miliona.
Ruski OAK (Objedinjena avio-strojiteljnaja korporacija) već je potpisao ugovore sa tri indijske kompanija vredne 400 miliona dolara za isporuku osam aviona („suhoj superdžet 100” i MS-21), s tim što je u planu da se do 2030. proda 100 letelica, čime bi Rusija u ovom segmentu zauzela 10 odsto indijskog tržišta. Zajednički projekti tek treba da se razrade.
S obzirom na to da su energenti, nafta i gas, stalni pratioci Putinovih državničkih poseta, kao i na novu strategiju Rusije da postane „pouzdani snabdevač Azije”, gde je tu Indija, čije energetske potrebe takođe stalno rastu? To će ovoga puta biti u drugom planu: direktnom povezivanju dve zemlje u ovom pogledu isprečuje se geografija. Postoje neke ideje o gasovodu od Sibira do Indije, preko Kine, (koji bi koštao 40 milijardi), ali je Delhiju zasad isplativije da kupuje utečnjeni gas. Pošto Indija uvozom podmiruje čak 80 odsto svojih potreba za naftom, i naftovod bi bio privlačan, ali tako nešto još nije ni na pregovaračkom, a pogotovo ne na projektnom stolu.
Ono što jeste, to je ruska ponuda da izgradi čak 24 nuklearne centrale u Indiji sa najnovijom („post-Fukušima”) bezbednosnom tehnologijom, o čemu tek treba detaljno da se pregovara.
Na dnevnom redu su i mere da se pospeši stagnirajuća bilateralna trgovina (sadašnji obim je oko 10 milijardi dolara), pri čemu još nema saglasnosti oko sporazuma o njenoj liberalizaciji.
Indija se inače nije priključila zapadnim sankcijama protiv Rusije, uprkos većoj toplini u vezama Nju Delhija i Vašingtona otkako je Modi postao premijer. Posle Putina, koji je inače odbio ponudu da se obrati indijskom parlamentu, pravdajući to zauzetošću, sledeći visoki posetilac Indije biće Barak Obama, u januaru. On će tom prilikom biti i počasni gost na tradicionalnoj vojnoj paradi za indijski Dan republike.
Pošto su i Putin i Modi poznati kao državnici koji su skloni da objavljuju velike vizije, bez obzira na to koliko su one blizu (ili daleko) od realizacije, nije isključeno da i ovoga puta prirede neko iznenađenje te vrste.
Rusija otpisala Uzbekistanu 860 miliona dolara duga
Taškent – Rusija i Uzbekistan su potpisali sporazum o regulisanju međusobnih finansijskih potraživanja i obaveza, kojim je Moskva otpisala Taškentu više od 860 miliona dolara duga. Dokument je potpisan u prisustvu predsednika Rusije i Uzbekistana, Vladimira Putina i Islama Karimova, preneo je Tas.
U prisustvu šefova dve države, takođe su potpisani međudržavni sporazumi o osnovnim pravcima razvoja i produbljivanja ekonomske saradnje od 2015. do 2019. godine.
To podrazumeva povećanje robne razmene, podršku zajedničkim projektima u planiranoj saradnji u oblasti agrara, transporta, finansijskoj i bankarskoj sferi.
Pored toga, Moskva i Taškent nameravaju da podrže zajedničke projekte u oblasti nafte i gasa, mašinogradnje, telekomunikacija i druge, navodi se u dokumentu.
Iz Taškenta ruski predsednik Vladimir Putin odlazi u posetu Indiji. Tanjug
Milan Mišić
objavljeno: 11.12.2014.
.jpg)
