Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Jan.2022, 17:35

Ko danas pravi, a ko kupuje opanke?

U oba Balkanska i kroz ceo Prvi svetski rat srpski vojnici proveli su u opancima. Opančarski zanat danas je na rubu opstanka, a tim zanimanjem u Vojvodini bave se samo dva opančara, od kojih jedan živi u Novom Sadu. Kada su se opanci pojavili kod nas? Koliko vremena je potrebno da se oni naprave i ko su danas njihovi kupci?

Milan Ilin iz Novog Sada obućarstvom i opančarstvom bavi se više od 20 godina. U tom poslu mu pomaže supruga, sa kojom je na poziv Ministarstva kulture >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Ruske Federacije pre par meseci otputovao na etno-forum u Moskvi, gde su svetu predstavili naše tradicionalne zanatske proizvode.

 Milan Ilin, opančar kaže:

"Ideja je bila da se svako predstavi sa svojim zanatom, sa proizvodnjom odeće, obuće, s tim što je bio naglasak na tome da se povuku ono što je nacionalno is staro i etno, da se provuče kroz neki moderan oblik proizvodnje koji se danas radi."

Da bi se napravio jedan kvalitetan par opanaka neophodne su nedelje rada, iskusne ruke, posebne alatke i kvalitetna kozija, goveđa ili svinjska koža. Ali kada su se prvi put opanci pojavili kod nas?

"Prema spisima Konstantina VII Porfirogenita prvi opanci pojavili su se u 10. veku, međutim tadašnji opanci se dosta razlikuju od ovih koje danas poznajemo. Pre svega po načinu izrade i kvalitetu kože."

Nakon Drugog svetskog rata ovaj zanat je gotovo potpuno nestao sa ovih prostora, tome je najviše doprinela industrijalizacija u proizvodnji obuće. Danas opanke najčešće kupuju turisti i kulturno-umetnička društva.

 Milan Ilin, opančar ističe:

"Ja sam se iznenadio kad sam počeo da radim jer sam mislio da samo kulturno-umetnička društva kupuju opanke koje i jesu najbolje mušterije, ali ima puno ljudi koji ih kupuju kao suvenir ili da ih nose po gradu, na farmerke, na haljine, pogotovoljudi koji su u dijaspori i koje vezuje eto takav neki moment za rodnom grudom, za kraj, koji su tu odrasli i nosili ih nekad. E oni isto tako kupuju opanke svojoj deci koji opanke nose u inostranstvu."

Živimo u vremenu gde mnogi zanati umiru, a vredne majstorske ruke zamenjuju mašine. Opanak danas predstavlja deo tradicionalne srpske nošnje i jedan od simbola srpskog naroda, a opančarski zanat se od 2019. nalazi na UNESKO-voj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...