Izvor: B92, 20.Sep.2011, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga Natalije Vagapove o Bitefu
Ruska knjiga "Međunarodne pozorišne sezone u Beogradu Bitef 1967 - 2007", autorke Natalije Vagapove u izdanju čuvenog Gitisa, pri Pozorišnoj akademiji u Moskvi, predstavljena je danas u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, u pratećem programu 45. Bitefa
"Za mene projekat Bitef znači pozorišnu avanturu i kulturnu utopiju. Napraviti u Beogradu pozorišnu laboratoriju cele Evrope i sačuvati kontinuitet kroz sve turbulencije u društvu, to je jedinstven slučaj", izjavila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je slavista, prevodilac i teatrolog Vagapova, koja decenijama prati ovaj festival.
Ona je rekla da je njen put do ove knjige bio težak, ali da joj je doneo puno zadovoljstva. Podsetila je da je davno došla prvi put da proučava pozorišni život u Beogradu, fascinirana gostovanjem Ateljea 212 u Rusiji krajem 60-ih godina 20. veka sa kultnim predstavama "Kralj Ibi", "Razvojni put Bore Šnajdera"...
"Jugoslavija je tada bila najfestivalskija zemlja u istočnoj Evropi, sa Sterjinim pozorjem, Dubrovačkim letnjim igrama, MEŠ-om u Sarajevu..., ali ništa me nije tako ''zakačilo'' kao Bitef, mada u početku u Rusiji nisam mogla mnogo da pišem o njemu", izjavila je Vagapova koja je ipak dolazila na Bitef često, a od vremena perestrojke redovno.
Njena studija o Bitefu u jednoj skromnijoj varijanti izašla je 1998. u Moskvi, zatim je lane objavljena na srpskom u luksuznom izdanju sa čak 900 fotografija.
Sada je u Rusiji izašla nova, izmenjena i dopunjena verzija koja je istovremeno istorijska studija o Bitefu i priručnik za studente umetničkih akademija i teatrologije.
"Biće mi drago ako osete atmosferu tih godina kada je gotovo sve bilo zabranjeno, a ipak se živelo i prkosno i veselo. To osećanje su naši pozorišni ljudi tada donosili iz Beograda i svako ozbiljno pozorište se staralo da pokaže svoju produkciju Jovanu Ćirilovu kad je on, kao stručnjak za istočni pravac Bitefa, dolazio kod nas", zabeležila je u svojoj knjizi Vagapova.
Kroz hronološki postavljena poglavlja ona je obradila politički teatar, pozorište otvorenog protesta, mitološku dramu, postavke klasike sa puno aluzija i druge forme društvenog angažmana u scenskoj umetnosti, postmodernu i klasiku na nov način, koreodramu, novi "teatar surovosti", prefinjeni post-postmodernizam...
Knjiga sadrži i sinhrone tablice, pomoću kojih se Bitef smešta u kontekst svetskih kulturnih i političkih događaja određene sezone, uključujući i burnu istoriju Balkana.
O ovom vrednom izdanju na promociji su, pored autorke, govorili umetnički direktor i selektor Bitefa Jovan Ćirilov i direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Ksenija Radulović.
