Izvor: Večernje novosti, 04.Dec.2016, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kastro predlagao Hruščovu da krene u atomski rat
Sa sastanaka najvišeg sovjetskog rukovodstva otkrivaju kako su u Kremlju smirivali ratobornog revolucionara s Kube OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVA SVET će pamtiti Fidela Kastra kao vođu kubanske revolucije i lidera koji je, uprkos moćnim pritiscima i pretnjama Amerike, "inficirao virusom" antikolonijalizma Južnu Ameriku. Loši odnosi sa Amerikom rasplamsali su se maja 1961, kada je Kuba proglasila socijalističku >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << republiku, što je dovelo do zbližavanja Moskve i Havane. Uvrežilo se mišljenje da je Kastro mogao da prkosi Vašingtonu zato što je iza sebe imao veliki Sovjetski Savez. Ali stenografski zapisi sa sastanaka najvišeg rukovodstva u Kremlju pokazuju da su odnosi Hruščova, ali i drugih sovjetskih političara s Fidelom Kastrom bili prilično komplikovani. Kad su Sovjeti, zbog zategnutih odnosa Kube i SAD, u avgustu 1962. prebacili na "ostrvo slobode" rakete sa atomskim glavama, došlo je do velike Karipske krize. Svet je bio na ivici rata. Američki predsednik Džon Kenedi saopštio je 22. oktobra 1962. da je na Kubi smešteno sovjetsko atomsko oružje. Na sreću, pobedio je razum, a intenzivnim pregovorima, dve velesile ipak su došle do kompromisa i rukovodstvo SSSR-a se složilo da povuče rakete s Kube. Zauzvrat je Moskva dobila garancije da SAD neće napasti Kubu, kao i da će demontirati rakete u Turskoj i Italiji. SOVJETSKO vraćanje raketa se nije dopalo Kastru, i to se dobro vidi iz stenograma sačuvanog među dokumentima Politbiroa CK KPSS. U uskom krugu članova rukovodstva za vreme Karipske krize, 26. oktobra 1962, posle čitanja pisma kojim su Sovjeti odgovorili Kenediju, sovjetski lider Nikita Hruščov je kazao: "Čudan je čovek Kastro. Sinoć nam je poslao predlog da počnemo atomski rat i da će u novembru biti napad na Kubu..." Pred prisutnima, Hruščov je postavio pitanje: "Šta je to, pomračenje uma ili nedostatak pameti? Čitao sam izveštaj Ministarstva odbrane u kojem piše da nad Kubom nema letova. Očigledno je da su moju izjavu predsedniku SAD oni uvažili. Jednom rečju, tu operaciju smo završili i cilj koji smo postavili je dostignut. Iščupali smo od Amerike izjavu da neće da napada Kubu i da će druge suzdržavati da to ne naprave.""PRIDIKA" ČE GEVARE MOSKVI ZANIMLjIVO je da je i Ernesto Če Gevara u novembru 1964. za vreme posete Moskvi "održao predavanje" novom sovjetskom rukovodstvu o zaslugama Hruščova. U arhivama je sačuvan telegram sovjetskog ambasadora Aleksejeva koji je napisao da je u oktobru 1964. Če Gevara govorio o tome kako zna da u SSSR-u postoje ljudi koji nisu entuzijasti što se tiče kubanske revolucije, pošto je "Kuba ne samo ekonomski teret za SSSR nego i potencijalno žarište atomskog rata". Iako to javno nije izjavljivao, Kastro je bio ljut na sovjetsko rukovodstvo. Znatno iskusniji Hruščov mu nije zamerio, već je pokušavao da mu objasni da mora biti mudriji i pragmatičniji. Hruščovljev sin Sergej, koji već dvadeset godina živi u Americi gde je otišao kao profesor univerziteta, tvrdi da je njegovog oca Kastro podsećao na svoju revolucionarnu mladost, ocenjujući pritom da je u mnogo čemu Fidel još nezreo. - Moj otac je smatrao da Kastro još ne razume neke stvari koje se odnose na realnu politiku. Zbog toga se u vreme Karipske krize odnosio prema Kastru sa određenim oprezom, jer je smatrao da Fidel može i dugme da pritisne. Taj Kastrov temperament je bio razlog što su brzo bile povučene rakete s Kube - seća se Sergej Hruščov. Hruščov odmah posle revolucije nije smatrao Kubu prijateljskom zemljom. Ali kad je Kastro izjavio da se pridružuje sovjetskom bloku, pojavili su se uslovi zbog kojih je SSSR "morao" da štiti Kubu. - Mada mu je video nedostatke, moj otac je cenio Kastra kao lidera zemlje koja se suprotstavljala našem zajedničkom neprijatelju - kaže Sergej Hruščov. KASTROVA ljutnja zbog povlačenja raketa trajala je samo nekoliko meseci. U aprilu 1963. je ceo mesec proveo u SSSR-u. Putovanje je počeo sa severa, jer je u Severodvinsku hteo da vidi sovjetske atomske podmornice. Osim u Moskvi, Fidel Kastro je boravio i u sovjetskim azijatskim republikama. Hruščov je pokušao da mu objasni da, osim što se suprotstavlja Americi, mora da razvija ekonomiju, poljoprivredu, ribolov, industriju i energetiku. Što se tiče obrazovanja i medicine, Kuba je zaista postala primer u Južnoj Americi. Mnogo godina kasnije, za vreme pisanja biografske knjige "Moj život", Kastru je bilo postavljeno pitanje: Da li ste u nekom momentu računali na to da je vaša bezbednost bila garantovana vojnim potencijalom SSSR-a? Odgovorio je kratko: "Nikada!" - Mi smo u određenom momentu postali ubeđeni da u slučaju direktnog napada SAD na Kubu sovjetski ljudi nikada ne bi krenuli u rat zbog nas. Mi nismo mogli da ih za to molimo. Pri takvom razvoju savremenih tehnologija bilo bi naivno očekivati da će SSSR krenuti u rat protiv SAD ako oni uđu na ostvrce koje se nalazi samo 90 milja od američke teritorije. Osim toga, mi smo direktno pitali sovjetske ljude nekoliko godina pre raspada SSSR-a: Recite nam otvoreno, hoćete li nam pomoći? Odgovorili su nam: "Ne." Mi smo i znali da će nam tako odgovoriti. I posle toga smo još intenzivnije razvijali svoju koncepciju odbrane - izjavio je Kastro."VELIKO UVO" KOD HAVANE JOŠ za vreme Hruščova Sovjeti su nedaleko od Havane počeli da prave veliku radarsku stanicu kojom su mogli da prate lansiranje američkih raketa, ali i da prisluškuju jedan deo razgovora i poruka. Mada je ta stanica u Lurdesu počela da se gradi 1962, završena je i data u upotrebu tek 1967. Zbog besparice, ali i želje da Amerikancima pokažu da su za to da se okrene nova stranica u odnosima, Putin je naredio da se ona zatvori 2002. Tamo je nekada radilo i živelo oko 3.000 građana Rusije. Poslednjih godina više puta su ruski generali govorili da bi bilo dobro da se na Kubi napravi nova moderna radarska stanica, ali su drugi ubedili Putina da je satelitsko praćenje mnogo efikasnije, a i jeftinije. Kastro nije poverovao kad su zapadne agencije javile 1964. da je Hruščov smenjen. Telefonirao je u sovjetsku ambasadu i interesovao se za zdravlje sovjetskog lidera. Tadašnji ambasador u Havani Aleksandar Aleksejev poslao je Leonidu Brežnjevu šifrovani telegram 15. oktobra 1964. "Sastao sam se sa F. Kastrom... Kastro je i pre toga zvao kad su počele da javljaju zapadne agencije o promenama u sovjetskom rukovodstvu. On je smatrao da se radi o spekulacijama. Bio je zabrinut misleći da je Hruščov oboleo", napisao je ambasador Aleksejev. Pet dana kasnije ambasador Aleksejev dobija novi zadatak iz Moskve da Kastru objasni promene. Fidel je već bio pročitao uvodnik u "Pravdi" i kazao je sovjetskom ambasadoru da je Hruščov postao popularan na Kubi i da zbog toga ne može da objašnjava masama zašto je on smenjen. Zbog toga nije slao nikakve pozdravne telegrame novom rukovodstvu u Moskvi. SVOJE nezadovoljstvo politikom Kremlja Fidel je izražavao tako što je znao da "zaboravi" da pošalje pozdravni telegram ili bi za članove delegacije odabrao rukovodioce koji nisu bili u najvišem državnom vrhu, već manje uticajni ministri. Poseta Leonida Brežnjeva Kubi pripremala se i odlagala skoro deset godina. Doputovao je u Havanu 28. januara i u njoj se zadržao do 3. februara 1974. Obe zemlje su tu posetu doživele kao novu etapu razvoja međudržavnih odnosa, koji su se potom intenzivirali. Posle smrti Brežnjeva i dolaska na njegovo mesto Jurija Andropova, SSSR zapada u sve lošiju ekonomsku situaciju, pa je i pomoć Kubi bila sve manja. To je bio razlog zašto Kastro nije došao na savetovanje Saveta ekonomske uzajamne pomoći (SEV) održano u junu 1984. u Moskvi. U periodu od 1960. do 1980, SSSR i zemlje Varšavskog pakta bili su glavni ekonomski partneri Kube. Više od 80 odsto izvoza s Kube išlo je u te socijalističke zemlje, a iz njih je u Kubu stizalo 70 odsto potrebne robe. Pored toga, Kuba je od njih dobijala povoljne kredite.Početak Gorbačovljeve perestrojke, na Kubi su dočekali sa simpatijama i nadama, mada je Mihail Gorbačov u listu "Izvestija" priznao da je Kastro izražavao sumnju što se tiče rezultata perestrojke. Borisa Jeljcina je Kastro upoznao kada je bio sekretar partije grada Moskve. Nije napadao Jeljcina što je "zaboravio na Kubu", jer je znao u kakvoj je Rusija bila krizi za vreme vladavine tog predsednika koji će u istoriji biti zapamćen kao "otac gladne demokratije". - Posle raspada SSSR-a, doživeli smo strašan udar. Ostali smo sami, izgubili smo sva tržišta za šećer, prestali smo da dobijamo prehrambene proizvode, gorivo, pa čak i drvo za mrtvačke sanduke - ispričao je kasnije Fidel. TEK kad je Jevgenij Primakov postao ministar spoljnih poslova Rusije, u Moskvi su se setili starog saveznika. Tako je 1996. potpisana Deklaracija o principima uzajamnih odnosa, koja je i danas aktuelna. U decembru 2000. predsednik Vladimir Putin je prvi put posetio Havanu. Osam godina kasnije je i Dmitrij Medvedev, kao predsednik RF, bio na Kubi. Predsednik Kube Raul Kastro je dva puta bio u Moskvi - 2009. i 2012. U julu 2014, Putin je ponovo, kao predsednik, boravio na "ostrvu slobode". Rusi su krajem 2013. ipak "oprali obraz", jer je u Moskvi bio postignut dogovor da Rusija otpiše 32 milijarde dolara starog sovjetskog duga Kubi, a tri i po milijarde je Havana trebalo da otplati u narednih deset godina. JAČANjE KUBE U MIRU DA su u Havani od Moskve očekivali zaštitu od moćnog severnog suseda, vidi se i iz izveštaja Petra Mašerova, prvog sekretara CK KP Belorusije, koji je posetio Kubu u leto 1966. - Drug Kastro je postavio u toku razgovora pitanje o tome kakve mu mi dajemo garancije u slučaju agresije SAD. Oni smatraju da je Sovjetski Savez stavio "pod tepih" sovjetsko-kubanski dogovor koji je napravljen 1962, i ničim ga nije zamenio. Sovjetsko-kubanski dogovor o postavkama oružja tiče se ne obaveze SSSR-a da zaštiti Kubu u slučaju rata, nego da jača odbrambenu sposobnost Kube u miru - napisao je Petar Mašerov.
Nastavak na Večernje novosti...
