Izvor: B92, 02.Avg.2015, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je vešti neurohirurg prouzrokovao Napoleonov pad
Kada su vojne snage čuvenog vojskovođe Napoleona Bonaparte počele da napreduju ka Moskvi u jesen 1812. godine, ruski general Mihail Kutuzov spalio je sopstveni grad, povukao se ka istoku i ostavio grad na milost i nemilost osvajača.
Foto: Duke One/Flickr.com
Ali, ispostavilo se da je potez, koji bi mnogi smatrali umobolnim, zapravo bio vizionarski – Napoleonova vojska, koja nije mogla da izdrži ranu i surovu rusku zimu, ubrzo je napustila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Moskvu i povukla se ka Parizu, piše "Newser".
Kutuzovljeva odluka da se povuče, umesto da ostane i pruži otpor neprijatelju, u konačnom je spasila Rusiju, a naučnici su nedavno odlučili da istraže koja je bila uloga neurohirurga Žana Masoa u ovom presudnom istorijskom događaju.
U fokusu istraživanja bile su ‘dve naizgled smrtnonosne Kutuzovljeve rane’. Naime, u borbi protiv Turaka 1774. i 1788. godine, Kutuzov je dvaput pogođen u glavu. Prvi metak najverovatnije je izazvao oštećenje frontalnog dela lobanje, što je za posledicu imalo generalovo nepredvidivo ponašanje, koje je njegov kolega u ono vreme opisao kao ‘oslabljenu mentalnu snagu’.
Nakon dve godine istraživanja, ustanovljeno je da je njegov život najverovatnije oba puta spasio Žan Maso. U kakvom je stanju kasnije bio Kutuzovljev mozak, koji je poslednji put ispitan tokom autopsije u aprilu 1813., najverovatnije će ostati tajna, ali su svakako ostali pisani dokazi o ‘veštoj neurohirurškoj nezi’ koju je pružio pacijentu.
“Želeli smo da otkrijemo šta se zaista dogodilo. Zaključili smo da jedna od tadašnjih najboljih hirurških tehnika dugo nije bila uzimana u obzir kao značajan deo Kutuzovljevog uspeha”, zaključio je vodeći naučnik studije.
Istraživanje je objavljeno u magazinu “Neurosurgical Focus”,
.jpg)
