Izvor: RuskaRec.ru, 28.Maj.2017, 15:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kakav je odnos građana Rusije prema migrantima?

Poslednjih dvadeset godina migranti na privremenom radu su postali neodvojivi deo ruskih gradova. Tokom prošle godine u Rusiju je ušlo 16 miliona ljudi, od toga 12 miliona iz Srednje Azije (to su brojke koje se mogu uporediti sa stanovništvom Moskve). Njihovim rukama se danas podižu zgrade, širi se metro, grade se trgovački centri i putevi. Oni rade na najvećim gradilištima, 80 metara pod zemljom, proširuju lance prodavnica i kliring kompanije.
Muslimani u Moskvi: Predstavljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << li oni opasnost?
Azijati su peti talas radne migracije u Rusiju posle raspada Sovjetskog Saveza. Pre njih su u talasima dolazili Ukrajinci, Azerbejdžanci, Moldavci i Jermeni. Rusija je godinama stabilno na drugom mestu u svetu po broju stranaca u zemlji* (na prvom mestu su SAD). Međutim, skoro svaki drugi građanin Rusije (67%) doživljava migrante na privremenom radu kao najezdu sa siromašnog Istoka koju treba zaustaviti. Takve podatke je objavila nevladina organizacija „Levada centar“ koja je u Rusiji dobila status stranog agenta. Sociolozi ove NVO smatraju da netrpeljivost prema došljacima nije trend nego uvreženo raspoloženje u Rusiji na koje nisu mogli da utiču ni centri za toleranciju, ni migraciona reforma. Često su uzrok tome neki sasvim drugi faktori.
Ilustracija: Aleksej Filipov /RIA Novosti
Migranti kao deo politike Azijati nisu jedini migranti prema kojima Rusi ispoljavaju netrpeljivost. Po tom pitanju su im konkurencija građani Rusije neslovenske nacionalnosti koji su došli sa Severnog Kavkaza. Veći je broj Rusa koji imaju negativan stav prema njima (41%) nego prema došljacima iz Azije (38%). Tokom poslednjih godina izraženiji je netolerantni odnos prema Ukrajincima, i obrnuto, sve je pozitivniji odnos prema migrantima sa Južnog Kavkaza. „Ukrajina ne valja, Gruzija valja“ – to je ono što potpuno ilustruje odnose Rusije prema tim državama, smatra Karina Pipija, sociolog nevladine organizacije „Levada centar“. „Mi vidimo kako su se spoljnopolitički događaji poput konflikta sa Ukrajinom odrazili na odnos prema ukrajinskim migrantima na privremenom radu u Rusiji“, rekla je ona za „Rusku reč“. Što se tiče odnosa prema Gruziji sada je situacija daleko bolja i to već ima efekta.
Ilustracija: AP
Tema migranata ima značaja i u unutrašnjoj politici, i to velikog. „Političari nisu glupi, oni koriste migrantski faktor onako kako njima odgovara i iskorišćavaju raspoloženje ljudi“, ističe Pipija.
Tokom predizborne kampanje 2013. godine vizni režim sa zemljama Srednje Azije bio je jedna od najjačih programskih tačaka opozicionara Alekseja Navaljnog. Ovaj vansistemski političar je zauzeo drugo mesto i nije postao gradonačelnik Moskve, ali je osvojio 27% glasova (dok je Sergej Sobjanjin, koji je postao gradonačelnik, osvojio 51%). Ksenofobično raspoloženje u društvu je tada bilo veoma izraženo, a već nekoliko meseci kasnije se pretočilo u masovne proteste u moskovskom naselju Zapadno Birjuljovo, gde je bilo pogroma i sukoba sa policijom (tamo je bio veliki pijac u kome su radili uglavnom migranti). Proteste su mediji prikazivali pre svega kao etnički konflikt. Iste godine su sociolozi zabeležili najviši pokazatelj neprihvatanja došljaka od 2002. godine, i on je tada iznosio 78%.
Protesti u Birjuljovu. Ilustracija: ReutersU Rusiji će 2018. godine biti održani predsednički izbori. Do tada će negativan stav prema migrantima možda postati još izraženiji. Pipija smatra da ta tema neće biti zaobiđena s obzirom da je popularna. Predsednik Rusije Vladimir Putin dosledno sprovodi liniju prilično lojalnog odnosa prema migrantima. Po njegovom nalogu se, na primer, priprema zakon o adaptaciji migranata. On amnestira migrante kojima je istekao rok da napuste zemlju (i daje im mogućnost da ponovo uđu u Rusiju), ali uvodi dodatne državne takse i poziva da se više vodi računa o tome sa kojim ciljem stranci ulaze u Rusiju i koliko dugo u njoj planiraju da ostanu: „Treba rešiti pitanje sa strancima koji su ušli u zemlju u bezviznom režimu i dugo borave u Rusiji, navodno bez određenog cilja. Oni verovatno imaju neki cilj samo što država o tome ništa ne zna“. Vladimir Žirinovski, poznati ruski parlamentarac, predstavnik stranke LDPR i stalni učesnik svih predsedničkih izbora posle 1991. godine, predlaže da se pitanje migranata reši polovičnim merama. Na primer, da se oni proteraju ali samo iz megapolisa, i da se rasporede po regionima kojima je veoma potrebna radna snaga. Lider ruske nesistemske opozicije Aleksej Navaljni predlaže radikalnije rešavanje ovog pitanja. „Ja sam za Srednju Aziju, jednostavno sam za vizni režim. To je normalna, poštena mera“, napisao je na Tviteru Navaljni, koji je prvi u zemlji počeo nezvaničnu predizbornu kampanju uoči predsedničkih izbora, a „radne vize za migrante“ ponovo su jedna od tačaka njegovog programa. Doduše, i samo učešće Alekseja Navaljnog u izborima je zasada pod velikim znakom pitanja.
Ilustracija: AP
  Create your own infographics Fantomski milioni Svaki upečatljivi incident ili tragedija u kojoj učestvuju migranti izaziva buru negativnih emocija i fobija, bilo da su to protesti u Birjuljovu, ili kriza sa sirijskim izbeglicama u Evropi, ili dadilja iz Uzbekistana koja je odsekla glavu detetu. „’Islamska država’ menja adresu: teroristi-migranti dolaze iz Srednje Azije“ – sa takvim naslovom je federalna televizija NTV objavila vest posle terorističkog napada u peterburškom metrou 3. aprila 2017. godine. „Svi objekti u kojima rade migranti, naročito u autsorsingu, tj. kliring kompanijama, građevinske firme, itd. – svi su u opasnosti. U peterburškom metrou su pre nekoliko godina dobile otkaz čistačice iz Peterburga i zaposlene su migrantkinje. Sve one liče jedna na drugu“, pisali su građani. Zasada se te fobije mogu neutralizovati samo nekom drugom, moćnijom temom (poput sjedinjenja sa Krimom).
Ilustracija: AP
Na javno mnjenje nije uticala migraciona reforma 2014. godine, koja je sve migrante obavezala da dobiju dozvolu za rad (a ona je prilično skupa) sa ciljem da se, između ostalog, legalizuje tržište i podigne nivo tolerancije lokalnog stanovništva prema radnoj snazi iz bezviznih zemalja. Ta reforma je zaista smanjila broj došljaka (prema zvaničnim podacima zavoda za statistiku „Rosstat“ njihov broj je manji za par desetina procenata, a kada je reč o pojedinim nacionalnostima i za preko 40%), ali kako su pokazale ankete, građani Rusije to čak nisu ni primetili.
„Ništavan je procenat onih koji kažu da se broj migranata smanjio. Fokus grupe tvrde da im je poznato da je potrebna dozvola za rad, ali kažu da to nije dovoljno. Pozitivan odnos prema ideji uvođenja strogog viznog režima 2016. godine je imalo 78% ispitanika. Drugim rečima, reforma je sprovedena, a ljudi ne smatraju da je sada manje migranata i ne odnose se bolje prema njima“, konstatuje nevladina organizacija „Levada centar“.
Ilustracija: AP
Veliku ulogu u tome je odigrala ekonomska kriza, jer ona povećava nervozu. U savremenoj Rusiji je Tadžik sinonim za slabo plaćenog nelegalnog radnika koji je spreman da radi u veoma teškim uslovima. Rusi ne pretenduju na takva radna mesta za tako male pare, „ali oni ipak smatraju da im migranti oduzimaju posao, jednostavno zato što je niži nivo socijalne sigurnosti“, smatra Pipija.
Ilustracija: Valerij Meljnikov /RIA Novosti
Međutim, ako se ostavi po strani briga o radnim mestima (gastarbajteri su zaista veoma traženi), onda se može reći da Ruse kod migranata najviše ljuti njihova neobrazovanost i to što su sposobni samo za nekvalifikovani rad (tako misli većina ispitanika, tj. 32%), a takođe kulturna, socijalna i jezička barijera. „Osmehuju se, ali to ništa ne znači“, „gotovo nikad ne pokazuju prava osećanja“, „misle jedno, govore drugo, rade treće i uvek imaju nešto četvrto“, „ne shvataju šta im se govori“, „ne umeju da se ponašaju“, „ponašaju se kao kod kuće“ – to su najčešće primedbe koje se upućuju došljacima, i one kod Rusa više izazivaju neprijateljsko osećanje nego saosećanje i razumevanje.
Ilustracija: Valerij Meljnikov/RIA Novosti
*Prema podacima Međunarodne organizacije za migraciju
Rusija i migracije: Jedni odlaze, drugi dolaze...

Nastavak na RuskaRec.ru...