Izvor: RTS, 04.Mar.2014, 09:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad su Moskovljani „pokorili" Ostrvo (drugi deo)
Posle remija na Stamford bridžu gde su igrali nerešeno sa Čelsijem, ekipu moskovskog Dinama na britanskoj turi čekale su ekipe Kardifa, Arsenala i Glazgov Rendžersa. Nakon tih utakmica gde je moskovski tim dominirao, mnogi su za Dinamo rekli da je najbolji tim koji je ikada kročio na Ostrvo. Sami britanci su se pitali: „Kada su u Evropi naučili ovako dobro da igraju fudbal?“.
Nakon debija na britanskom tlu protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ekipa Čelsija fudbaleri Dinama nastavili su svoju ostrvsku turneju. I pored remija sa londonskim klubom od 3:3, gde su igrom zadivili publiku, mediji i dalje nisu bili uvereni u kvalitet moskovske ekipe.
Četiri dana nakon utakmice sa Čelsijem, 17. novembra 1945. godine sovjetska fudbalska ekspedicija je iz Londona otišla u Kardif da odmeri snage sa istoimenom ekipom, ponosom velškog fudbala.
Ekipa Kardifa, koja je u to vreme igrala u trećoj diviziji, takođe je bila uverena da će savladati Dinamo, bez obzira što su bili u nižerazrednom rangu takmičenja. Tim Kardifa bio je sastavljen od poluprofesionalnih igrača, koji su pored fudbala imali i druge poslove.
Interesovanje za meč je takođe bilo ogromno. Od ranog jutra publika je pristizala na stadion Kardifa, programi za utakmicu, koji su u to vreme bili popularni, rasprodati su, a falsifikati su prodavani po duplo većoj ceni.
Sama utakmica predstavljala je šok za 60.000 domaćih navijača na Ninijan parku koji su gledali kako Dinamo rastura njihov tim sa 10:1. I pored činjenice da su ekipa koja se takmiči u nižerazrednom rangu, mediji su takođe bili šokirani visokim porazom Velšana.
O toku same utakmice ostalo je malo podataka, ali zar je zaista potreban neki poseban izveštaj kada je jedna ekipa u proseku na svakih devet minuta davala gol. Prema pojedinim izveštajima Kardif je promašio penal na početku utakmice dok je jedini gol za tu ekipu postigao Mur.
Sa druge strane trojica igrača Dinama postiglo je het-trik. Po tri puta mrežu Kardifa tresli su Bobrov, Beškov i Arhangelski.
Trener Kardifa Siril Spirs posle utakmice je rekao da je Dinamo najbolja fudbalska ekipa koja je ikada došla na Ostrvo.
„Dinamo je najbolji tim koji sam ikada gledao. Oni mogu da se suprotstave bilo kojoj ekipi u Britaniji. Oni nisu običan fudbalski tim, to je mašina".
Novine „Dejli skeč" takođe su proglasile Dinamo najboljim timom koji je kročio u Britaniju, ali dodali su da moskovsku ekipu ne bi pobedile čak ni ostrvske reprezentacije, Engleske, Škotske, Velsa ili Irske.
I pored hvalospeva ekipa Dinama nije pristajala na duele sa nacionalnim selekcijama, tako da je nakon izleta u Velsu usledio povratak u London gde je 21. novembra 1945. godine na programu bio meč sa Arsenalom. „Tobdžije" su se u to vreme smatrale najboljom ekipom na Ostrvu, a samo za duel sa Dinamom bili su pojačani tadašnjim igračem Stouka Stenlijem Metjusom i Stenom Mortensenom iz Blekpula. Treba reći da je i Arsenalu falila nekolicina igrača koji su i dalje bili u službi u britanskoj vojsci, tako da su „tobdžije" bile bez reprezentativca Edija Hapguda i braće Leslija i Denisa Komptona.
Utakmica se nije igrala na Hajberiju koji je i dalje služio kao radrski centar britanske vojske, Dinamu je ponuđeno da se meč igra na Vembliju što je moskovska strana odbila, tako da je kompromis nađen na stadionu Totenhema Vajt hart lejnu.
Duel na Vajt hart lejnu ostaće upamćen kao jedna od najkontroverznijih fudbalaskih predstava. Utakmica je igrana po gustoj magli koja je smanjila vidljivost posrbno u drugom poluvremenu, gde su igrači videli samo nekoliko metara ispred sebe. Moskovljani su insistirali da utakmicu ovoga puta sudi njihov sudija Nikolaj Latičev, u skladu sa ranijim dogovorom, što je prihvaćeno.
Pred više od 54.000 navijača Moskovljani su bolje otvorili meč i već nakon tridesetak sekundi poveli su sa 1:0. Do preokreta na terenu dovode privremeni fudbaleri Arsenala Mortensen i Metjuz, tako da je na semaforu uskoro stajao rezultat 3:1 za domaćina. Do kraja poluvremena golom Beškova Dinamo je smanjio na 3:2.
U drugom poluvremenu magla je bila još gušća, a igrači nisu maltene ni videli jedni druge. Na terenu su se događale komične situacije. Tako su se pored aut linije potukli jedan Dinamov i jedan Arsenalov igrač. Fudbaler londonske ekipe je dobio crveni karton, ali se neopaženo vratio u meč. Navodno su i Dinamovi fudbaleri koristili maglu da kamufliraju mahinacije. Tako su nakon izmene i fudbaler koji je trebalo da napusti igru i onaj što je ušao, ostali na terenu. Tek nakon 20 minuta prevara je otkrivena.
Arsenalovi igrači su posebno bili ogorčeni na sudiju koji je priznao dva gola moskovske ekipe koje su postigli Solovjev i Bobrov jer su smatrali da su dvojica igrača bili u ofsajdu. Tim golovima Dinamo je poveo sa 4:3 i zadržao je prednost do kraja meča.
Nepotvrđena je informacija i da se po gustoj magli povredio golman Arsenala koji je u trku udario u stativu i onesvestio se. Njega je navodno neopaženo zamenio jedan gledalac iz publike.
Tokom utakmice predloženo je predstavniku sovjetske ambasadse da se farsa na terenu prekine i da se utakmica odloži za drugi dan kada ne bude bilo magle, ali taj predlog je ljubazno odbijen.
Imajući u vidu da niko zaista nije video šta se događa na terenu, čak ni sami igrači, svedočenja o ovoj utakmici su kontroverzna i različita. Jedna strana je optuživala drugu za razne opstrukcije za vreme i posle utakmice, ali ostala je upamćena samo pobeda Dinama. Zbog magle čak su i strelci koji su navedeni ostali pod znakom pitanja.
Kakav je uticaj ova utakmica imala na publiku najbolje govori podatak da je okršaj Arsenala i Dinama inspirisao legendarnog pisca Džordža Orvela da napiše svoj esej „Sportski duh" u kojem je pisao o prirodi sporta. Njegov stav da je sport „rat u kojem nema pucanja" dokazaće se istinitim u decenijama koje dolaze.
Na kraju i na trećoj utakmici na Ostrvu Moskovljani su ostali neporaženi.
I pored svih navoda o neregularnosti, uslovi za igru su bili isti za obe strane, a pamti se nova pobeda Dinama.
Poslednju utakmicu ekipa Dinama je igrala na severu Britanije, u Škotskoj gde ih je u Glazgovu dočekao Rendžers. Ajbroks park je bio krcat, na tribinama stadiona okupilo se više od 90.000 gledalaca.
Fudbalski istoričar Bob Krempsi, prisećajući se utakmice kojoj je prisustvovao kao klinac, rekao je da su fudbaleri Dinama izgledali kao vanzemaljci.
„Nosili su tamno-plave dresove i široke šorceve i izgledali su neobično", priseća se Krempsi. On je dodao da ga je posebno impresioniralo zagrevanje moskovskog tima. On je rekao da su fudbaleri Rendžersa izašli minut pre početka utakmice sa jednom loptom i malo šutirali na gol. Za razliku od njih fudbaleri Dinama izašli su sa najmanje 12 lopti, organizovanu se zagrevali i sve je izgledalo rutinski.
Dinamo je odmah na početku poveo golom Karceva, dok je isti igrač udvostručio prednost Moskovljana. Bob Krempsi kaže da je posle prvog gola Dinamo bio toliko superioran da protivniku skoro pola sata nije dao da dotakne loptu. Do poluvremena Rendžers je uspeo da samnji rezultat i da promaši jedan penal.
U nastavku umor sa prethodnih utakmica stigao je fudbalere Dinama koji nisu imali svežinu kao na ranijim mečevima. Rendžers je uspeo da posle sumnjivog penala izjednači rezultat na 2:2. Čini se da su ovim rezultatom obe strane, Dinamo nije poražen, Rendžers nije izgubio na svom terenu.
Na kraju turneja po Velikoj Britaniji bila je diplomatski promašaj, jer nisu učvršćeni odnosi SSSR i Velike Britanije koji su se već hladili. Ipak, Dinamova avantura na Ostrvu bila je velika propagandna pobeda. Fudbaleri su u Moskvi dočekani kao heroji, izdata je posebna monografija u čast uspeha koji je klub ostvario.
U Velikoj Britaniji gde su smatrali da se na Ostrvu igra najbolji fudbal, prvo put su postavili pitanje: „Kada su u Evropi naučili ovako dobro da igraju?".
Odgovor na to pitanje dobiće nekoliko godina kasnije kada su konačno pristali da učestvuju na velikim takmičenjima.
