Izvor: B92, 03.Maj.2012, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvozni adut Rusije sirovine
Moskva -- Status "sirovinskog izvoznika" Rusije za sada odgovara vladi najprostranije zemlje sveta, koja bar naredne 3 godine neće menjati strukturu svog eksporta.
Akcenat, kao i do sada, biće na izvozu nafte, gasa i metala, samo što će tu robu prodavati više Aziji nego zapadnim zemljama.
Ruska vlada, sastavši se poslednji put u sadašnjem sastavu, uspela je da usvoji ne samo "poreski manevar", već carinsko-tarifnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << politiku zemlje u sledeće tri godine koju je pripremilo ministarstvo za ekonomski razvoj.
Cena nafte do 2015. godine biće na nivou od 97-104 dolara za barel, predviđa ruska vlada u usvojenoj carinsko tarifnoj politici za period od 2013. do 2015. godine.
Uporište spoljnotrgovinske politike Rusije i dalje će biti visoke cene sirovina, a izvoz će zadržati "sirovinsku orjentaciju" priznaju zvaničnici u Moskvi. Osnovni zadatak buduće vlade nije modernizacija, već preorjentacija isporuka sirovina sa problematičnih razvijenih na dinamičnija azijska tržišta u usponu.
Priključenje zemlje Svetskoj trgovinskoj organizaciji ne ugrožava Rusiju, a prema usvojenom dokumentu, uvoz će da raste, ali će ga izvoz sirovina po vrednosti nadmašiti.
U krajnjem slučaju, ukoliko uvoz i ugrozi neki sektor ili platni bilans zemlje, može se aktivirati čitav arsenal mera za zaštitu domaćeg tržišta, objavlio je sajt "Finmarket" pozivajući se na upućenost u danas usvojena dokumenta.
Ekonomsku stagnaciju razvijenih zemalja, pre svega Evrope, pratiće rast poslovne i investicione aktivnosti u zemljama u razvoju - BRIKS, istočne i jugoistočne Azije, što će ojačati njihove pozicije na globalnom tržištu i uvećati tražnju za uvozom.
U srednjoročnoj perspektivi Rusija će zadržati sirovinsku orjentaciju u izvozu, što će joj uz povoljne uslove na svetskom tržistu obezbediti značajan trgovinski suficit, s obzirom da će cene sirovina najverovatnije da rastu brže od cena uvozne robe.
Situaciju na svetskom tržištu gasa najverovatnije će definisati prezasićenost evropskog, uz istovremeni rast tražnje gasa u drugim regionima i zemljama.
Nestabilnost u vodećim zemljama proizvođačima nafte, članicama Organizacije izvoznika nafte (OPEK), mogla bi da rezultira padom ponude i otvaranjem novih tržišnih mogućnosti za Rusiju.
Ruski zvaničnici takođe očekuju da će se zadržati umereni deficit bakra što će podsticati ruski izvoz i cene, bez obrzira na ograničenu sirovinsku bazu i nestabilnost tržišta.
Tražnja nikla će tokom celog perioda biti relativno stabilna, a prognozira se rast cena zbog povećane tržnje u Kini i drugim velikim azijskim zemljama.
Povoljnu konjukturu ruska vlada očekuje i na tržištima crne metalurgije, hemijskih proizvoda, mineralnih đubriva i žitarica, uz uslov da se održi pozitivna dinamika rasta globalne ekonomije.
Tražnju uvoznih proizvoda formiraće stabilan rast pootrošnje, koja će godišnje u Rusiji da raste za po 5,9 odsto. Uprkos ukidanju uvoznih ograničenja zbog pristupanja STO, ruska vlada ne očkuje da će uvoz u naredne tri godine da raste više od osam do devet odsto godišnje.
Na usporavanje uvozne dinamike uticaće zamena uvoznih proizvoda unutar zajedničkog ekonomskog prostora Rusije, Belorusije i Kazahstana kao i stabilizacija nacionalne valute na nivou od 29,7-31,5 rublji za dolar.
Prosečne carinske stope u 2014. i 2015. godini u Rusiji će se smanjiti na 6,93 odnosno 5,94 odsto.
U nameri da negativne posledice pristupanja STO svede na mnimum, rusko ministarstvo za ekonomski razvoj predlaže aktiviranje efikasnih instrumenata suprotstavljanja uvozu, kao što su tarifne kvote, koje su već dozvoljene kad su u pitanju meso i mesni proizvodi. Takođe na raspolaganju su i svi drugi dozvoljeni načini zaštite domaćeg tržišta, ukoliko smanjenje uvoznih carina direktno ugrozi konkurentnost industrije i poljoprivrede.
.jpg)
