Izvor: Blic, 24.Jul.2012, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između čvorova sećanja
Hijerarhija smrti podstiče dodire različitih ravni stvarnosti u prostranstvu sećanja. Onda počnu da se raspetljavaju čvorovi prošlosti. Promiču godine naših nesigurnosti odnoseći znane adrese. U pasijansu zaborava jedino pesma koja može otrpeti kriterijum punog moskovskog stadiona nije uzalud pisana.
Taj dugi solo na orguljama, u kome maestrovi prsti mešaju Baha, Betovena, Hendla sa ”Podmoskovskim večerima” >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vasilija Solovjeva Sedoja oprlji emotivnost konačnog sve do tišine... Dok je moja generacija žalila za odlaskom takvog lorda klavijatura (1931), saznajem da je tiho i nedopustivo prećutano ispraćena gospođa Krinka Vitorović (1919).
Kakve veze ima kralj Hemonda C3, veliki muzičar koji je uveo klasiku, barok i džez u rok, koji je orguljama parirao čarobnjacima električne gitare sa davno penzionisanom urednicom „Politikinog zabavnika“? Veoma! Njihovi primeri i dalje krase moje sne i javu. Neki ljudi utiču na naše živote i čine ih bogatijim u najtežim vremenima.
Kao dvadesetjednogodišnjak dobio sam šansu da pokrenem prvu stalnu muzičku rubriku u najtiražnijem (482.000 primeraka) nedeljniku tog vremena - „Politikinom zabavniku“. Glavni urednik Žika Stojanović uputio me u sobu na osmom spratu tada stvarno velike „Politike“ da razgovaram sa dve iskusne urednice.
Krinka Vitorović i Cica Milivojević, uprkos brojnim obavezama, bile su raspoložene za smotanog momka. Odmah su napomenule: „Zabavnik“ ne trpi gluposti, loš jezik i netačne podatke! I tako je krenula Hit strana. Valjda druge nedelje donosim tekst o grupi „Dip parpl“.
Pažljivo pročitavši napisano, Krinka me upita: Vi ovo ozbiljno mislite? Pa, tako je rekao klavijaturista, muzičar trenutka i pokretač većine stvari koje će otrpeti sud vremena: ”Naša muzika je valjana kao i bilo šta Betovenovo! Gde je dobrodošla, sviraćemo je glasno. Gde nije dobrodošla, sviraćemo je glasnije.”
Živa Vikipedija ne „Zabavnika“ nego cele „Politike“, gospođa koja je govorila četiri svetska i sve jugoslovenske jezike, poželela je da čuje o čemu to zapravo pišem. Doneo sam ploču ”Concerto for Group and Orchestra”, snimljenu u londonskom Rojal Albert holu. Sutradan je rekla: Neka tekst ide!
Bajke su više od istine. Krinka Vitorović celim životom i profesionalnom karijerom bila je jedna od najpoučnijih bajki našeg novinarstva. Kosmopolita i duhovni gorostas, što ovde i nije vrlina, radila je neumorno i uradila više nego bilo koji novinar ili saradnik u „Zabavniku“ od osnivanja tog nedeljnika 1939. godine.
Zahvaljujući poznavanju jezika i znanju - koje se može porediti sa Vinaverovim - valjala je svojoj redakciji, ali i svim redakcijama „Politike“, ostala upamćena kao kuma gotovo celoj porodici Diznijevih likova i podarila imena našim strip junacima Dikanu i Vukoju.
Kad je nedavno umrla, kuća u kojoj je provela radni vek nije našla načina da je spomene. U „Politici“ jedna čitulja, na ispraćaju uz porodicu četiri kolege i dirljiv govor. Novinarska udruženja zemlje koja nije država nego avantura spremna da se o svemu oglase nema pred gubitkom najdragocenije osobe najstarijeg srpskog nedeljnika.
Simbolično, živela i umrla u garsonjeri zgrade „Politike“. Sobom je ponela celu epohu časnog, pouzdanog i nenametljivog u novinarstvu.
Povezane vesti: Orgulje u zoni sumraka Rolingstons: Vreme je na njihovoj strani Bosonoga krvari u ovakvom svetu Xanax Komadić mog srca
