Izvor: RTS, 03.Jun.2017, 07:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iza zidina Kremlja...
Rezidencija ruskog predsednika i simbol moći Rusije kroz vekove. Tvrđava u obliku nepravilnog trougla sa 20 kula visokih više desetina metara. Na vrhu pet kula nekada je bio dvoglavi orao, ali su na 20-godišnjicu Oktobarske revolucije oni zamenjeni crvenim zvezdama. Iza zidina se nalazi najveće zvono koje nikada nije zvonilo i najveći top koji nikada nije opalio. Carski statusni simboli –
mačevi, kočije, krune, dijamanti – brižljivo se čuvaju u Oružanoj palati.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ako je moskovski metro krvotok ruske prestonice, onda je Kremlj njeno srce. Pa čak i srce cele Rusije. Sve ono što se u zemlji događa, a i ono što se nikada neće desiti, dolazi iz ovog kompleksa na obali reke Moskve.
Okružen Crvenim trgom i Hramom Vasilija Blaženog sa jedne strane i prelepim Aleksandrovim parkom sa druge strane, zdanje u obliku nepravilnog trougla s razlogom je najpoznatiji i najlepši kremlj (utvrđenje) na svetu. Više puta spaljivan i zidan, kompleks je patio i preživljavao kroz brojne napade i invazije, od Mongola i Tatara, preko Napoleona i Nemaca.
Zidine su u početku bile drvene kada ih je izgradio princ Suzdalja Juri Dolgorugi, a kasnije bele, krečnjačke za vreme Dmitrija Donskog. Ostaci tih belih cigala i sada se mogu videti na pojedinim mestima u 15. veku, sa dolaskom Ivana Velikog na vlast, Kremlj doživljava pravi procvat i dobija izgled kakav danas, uz neke promene, ima. Zasluge za to nose italijanski majstori – "frjazini" – kako su ih tada nazivali.
Glavni ulaz u kompleks nekada se nalazio na Crvenom trgu kod čuvene Spaske kule, na čijem se vrhu nalazi pozlaćeni sat sa kog se čuje zvono na svaka tri sata. U vreme careva tuda su prolazile posete, za vreme Sovjeta državni vrh, a danas niko. Ulaz je zatvoren i premešten na drugi kraj kompleksa, s južne strane kod Aleksandrovskog parka.
Na ulazu, koji se nalazi tik do predsedničkog ulaza, stroga bezbednosna kontrola. Prolazite kroz skener a službenici detaljno pregledaju torbe. Zbog povišene opasnosti od terorizma, takve kontrole su uobičajene na svakom prometnijem mestu u ruskoj prestonici – na ulazu u metro stanice, tržne centre. Vojne i policijske patrole su na svakom koraku i na ulicama.
U Veliku palatu Kremlja, koja je poseban kompleks zgrada unutar tvrđave i gde je rezidencija ruskog predsednika, zabranjen je ulaz turistima, na biletarnici se ne može kupiti karta za obilazak. Ipak, i to nije apsolutna zabrana jer je moguće ući pod uslovom da se prijavite nekoliko meseci ranije i to preko agencije koja samo posebnim danima organizuje ture. Cena je između 150 i 250 (nekad i više) dolara po osobi. Čak i tada ne mora da znači da ćete ući u predivan kompleks - prilikom prijave prolazite detaljnu proceduru provere pasoša i podataka. Takođe, tura se može i otkazati odlukom vlasti.
Oružana palata – od pozlaćenih tanjira do carskih kočija
Prva zgrada na koju nailazite unutar Kremlja je Oružana palata, jedan od najstarijih moskovskih muzeja osnovan 1851. Prvobitno korišćena kao mesto za smeštaj municije, ova zgrada čuva najveća blaga – mačeve, sablje, puške, čuvena Faberžeova jaja, carsku odeću i kočije, tronove. Tokom Oktobarske revolucije mnoga crkvena blaga uzeta su i doneta u Palatu. Tokom Staljinove vlasti tridesetih godina neka od ovih blaga prodata su i verovatno nikad više vraćena.
Ukupno devet prostorija u kojima su smeštena blaga (izuzev Fonda dijamanata koji se nalazi u drugom delu zgrade) organizovano je hronološki. Prvi eksponati ruskog srebra i zlata su iz 12. veka i nekada su krasili dvorce carske porodice. Takođe, među 4.000 eksponata u Oružanoj palati nalaze se i eksponati iz Srbije, kao deo izložbe crkvenih predmeta.
U jednoj od prostorija izloženo je i unikatno oružje, oklopi, mačevi, koje su izradile poznate zanatlije tokom 16. veka. Zaista deluje neverovatno da su ljudi tokom bitke dodatno nosili i trećinu svoje kilaže, u vidu različitih zaštita. Film uživo! Pozlaćeni i posrebreni oklopi nisu se nosili u Rusiji u to vreme, ali su deo kolekcije inostranih komada.
Najjači utisak tokom obilaska Palate ostavlja prostorija u kojoj su carske kočije. Poput onih koje viđamo u filmovima ili zamišljamo dok čitamo bajke, ali – prave. Ova kolekcija broji 17 kočija, među kojima ima i zimskih i letnjih, ruskih i stranih, ali i dečijih. Ova kolekcija je jedna od najvećih na svetu.
Održavanje dobrih diplomatskih odnosa oduvek je jedan od imperativa onog ko je na čelu države. Pravi simbol jesu i najstarije kočije u kolekciji. Napravljene u Engleskoj krajem 16. veka, ove kočije obložene crvenom tkaninom dobio je car Ivan Godunov 1603. od kralja Džejmsa Prvog, odmah po stupanju na presto.
Dok prolazite iz prostorije u prostoriju visokih tavanica i koračate crvno-braon tepisima, shvatate da se mnogo toga promenilo, da je čovečanstvo napredovalo, tehnologija se promenila. Ali je jedna stvar ostala ista – ono što je bogate razdvajalo od siromašnih su statusni simboli. Nekada kočije, danas skupi automobili. Nekada su zlatni tanjiri visili na zidovima palata, danas skupe slike.
Fond dijamanata – neprocenjivo
U sklopu Oružane palate je i Fond dijamanata u koji se, međutim, ulazi posebno – kupuje se posebna karta. Ako nameravate da posetite Moskvu, Fond je nezaobilazno mesto koje mora da se vidi. Na jednom mestu izloženi su neki od najskupljih i najvećih dijamanata na svetu, neobrađeni komadi zlata, carske krune i nakit. Ovo mesto vas ni malo ne ostavlja ravnodušnim.
"Preteču" Fonda kakav je danas je osnovao Petar Veliki 1719, rekavši tada da su državni fondovi neprikosnoveni, ne mogu se menjati, prodati ili pokloniti. Što je najvažnije, naredio je da svaki naredni car ili carica treba da ostave određeni broj dragocenosti stečenih tokom vladavine, za stalni slavu imperije.
Prve komade ostavio je upravo on i to u Zimskoj palati u Sankt Peterburgu. Fond je u carskom gradu bio sve do 1914. kada je zbog straha da će Nemci napasti premešten u Kremlj. Nažalost, posle 1926. skoro dve trećine dotadašnje kolekcije je prodato za potrebe države, odnosno osnaživanje krhke sovjetske ekonomije. Ne zna se gde su ti komadi završili posle aukcije u "Kristiju".
Ono što je ostalo izloženo je u dobro čuvanim prostorijama Oružane palate. Pre ulaska dočekaće vas uniformisana gospoda kako bi vas detaljno prekontrolisala. Fotografisanje je strogo zabranjeno, a o tome brinu čuvari unutar prostorija.
Sobe su tamne, neosvetljene, jedina svetlost dolazi iz vitrina u kojima su izložena blaga, što dodatno očarava posetioce. Blješteći dijamanti zaista ostavljaju bez reči. Jedan od najlepših i najvrednijih je dijamant Orlov od čitavih 189 karata! Dijamant je navodno poreklom iz Indije, a kupio ga je grof Grigori Grigorijevič Orlov. Za ovaj dijamant se vezuje neobična romantična priča.
Orlov i Katarina Velika su, navodno, bili u romantičnoj vezi tokom njene mladosti. Kada je ta njihova veza pucala, Orlov joj je ponudio skupoceni dijamant jer je znao koliko ga je ona želela. Katarina je dijamant uzela i angažovala svog juvelira da izradi skiptar u koji je ugrađen čuveni dijamant.
Najlepši deo impozantne kolekcije je i Imperijalna kruna Rusije, odnosno njena replika. Prava kruna je prvi put korišćena tokom krunisanja Katarine Velike a poslednji put tokom krunisanja Nikolaja Drugog. Njena replika izložena u Fondu je ukrašena sa 11.426 dijamanata (prava je imala 4.936), dva reda belih bisera sa strane i velikim crvenim spinelom, od skoro 400 karata, na vrhu.
Ovu krunu lako je mogla da zadesi sudbina drugog blaga da eksperti nisu insistirali drugačije. Sovjeti su, naime, nameravali da prodaju neke njene delove kako bi ojačali nacionalnu valutu, što se nije desilo. Zanimljivo je da se izgled ove krune koristi u komercijalne svrhe pa se ona može videti na nekim brendovima votke i kavijara.
Car-top i car-zvono – nekorišćeni giganti
Omiljene turističke atrakcije unutar Kremlja su Car-top i Car-zvono, Ginisovi rekorderi u svojim kategorijama. Smešteni nedaleko jedan od drugog na trgu Ivanov, ovi starosedeoci su možda najpoznatiji eksponati u kompleksu.
Izliven od bronze 1586. Car-top je dugačak 5,34 metara, a veličina kalibra je 890 milimetara. Ipak, u ratu nikad nije korišćen. Pojedini istorčari, međutim, tvrde da je upotrebljen 1606. kako bi rasterao pepeo "Lažnog Dmitrija", čoveka koji je uzeo presto dok se pretvarao da je sin Ivana Groznog.
Remek-delo ruske livačke veštine Napoleon Bonaparta je žarko želeo da odnese u Francusku ako osvoji Moskvu. Svako njegovo đule teži gotovo dve tone! Deluje, kada se gleda izbliza, da top i nije pravljen da bi ikada bio korišćen, već da bi simbolizovao carsku moć. Opet ono čuveno rusko što krasi i čitavu Moskvu – da bude što veće i što bogatije.
Tokom vladavine carice Ano Ivanovne napravljen je još jedan gigant – Car-zvono. Sa više od šest metara visine, ono je najveće zvono na svetu. Ipak, ono nikada nije zvonilo jer ga je još dok je bio u kalupu dočekala nesrećna sudbina. Tokom požara 1737. jedan deo je otpao, a navodno su za to krivi čuvari.
Kada je požar zahvatio drvenu kontrukciju ispod zvona, oni su vatru pokušali da ugase bacivši vodu. Hemijska reakcija je učinila svoje, pa se deo od 11 tona odlomio. Danas, taj deo stoji pored drugog, većeg dela Car-zvona. Da je ikada zvonilo, smatra se da bi se zvuk čuo čak i na 50-60 kilometara.
.jpg)
