Izvor: RuskaRec.ru, 27.Avg.2017, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz dubine vekova: Četiri najstarija objekta u Rusiji?
1. Ruski „Stounhendž“
Objekti od ogromnih kamenih ploča sa tajanstvenim otvorima sa strane mogu se naći na Kubanju, Kavkazu, u Sibiru i blizu Soloveckog manastira (koji je nekada služio kao zatvor, 1.500 km severno od Moskve). Te stene se zovu dolmen i liče na čuveni Stounhendž u Velikoj Britaniji.
Ima mnogo teorija o tome kako su se ti objekti pojavili i čemu služe čudni otvori. Jedino u čemu se naučnici slažu >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << je njihova starost: podignuti su po celoj Rusiji u 3. i 2. veku pre naše ere. Samo na Severnom Kavkazu (Gelendžik, Novorosijski rejon, 1.500 km od Moskve) ima oko 2.300 ovih neobičnih stena.
Izvor: Oleg Krasnov
Jedna verzija je da su ti objekti služili kao grobnice za potrebe drevnih kultova. Mnogi dolmeni su istraženi i u njima su pronađene ljudske kosti i predmeti iz raznih perioda (ljudi su verovali da se predmeti mogu koristiti u zagrobnom životu). U jednom dolmenu na teritoriji Krasnodarska (1.273 km od Moskve) pronađena su 72 skeleta i kameni disk sa astralnom simbolikom. Danas je taj sarkofag, težak 5 tona, izložen u Istrijskom muzeju u Moskvi.
Prema jednoj ovdašnjoj legendi, u dolmenima su živeli patuljci. Oni su, navodno, bili toliko mali da su jahali zečeve kao što mi jašemo konje! Danas posetioci istražuju ovo kamenje i pokušavaju da se popnu kroz okrugle otvore.
2. Hram tevtonskog reda
Ovaj luteranski hram je sagrađen u 13. veku na pustinjskom terenu kao utočište vitezova Tevtonskog reda. Danas je to najstariji objekat u Kalinjingradskoj oblasti. On je napravljen da izdrži svaku opsadu i zato više podseća na tvrđavu ili manji zamak.
Neosvojivi bedemi su ga sačuvali od zuba vremena i konflikata. Ovaj objekat je video kako Prusko kraljevstvo nastaje i nestaje, preživeo je Drugi svetski rat, ali nije preživeo sovjetsku epohu. U 20. veku je Hram tevtonskog reda prošao kao i mnoge druge verske građevine u Sovjetskom Savezu – srušen je do temelja.
Izvor: Legion Media
Objekat je 1985. godine postao vlasništvo Ruske pravoslavne crkve, potpuno je rekonstruisan i sada se koristi kao hram.
3. Vizantijski hram „pronađen u moru“
Hram svetog Jovana Krstitelja pronađen u Kerču na Lenjinovom trgu, podignut je još pre Velike šizme (kada je hrišćanstvo podeljeno na pravoslavlje i katolicizam). Ako se može verovati znaku koji se vidi na jednom stubu, hram je podignut 757. godine pre naše ere.
Postoje dve priče o nastanku ove svetinje. Jedna je romantičnija i kaže da je hram pronađen u moru. Nju potvrđuje činjenica da je hram ranije stajao na obali mora i u njegovim zidovima i svodovima je mnogo tragova školjki.
Crkva svetog Jovana Krstitelja u Kerču. Izvor: Sergej Malgavko / RIA Novosti
Prema drugoj priči hram je podignut na mestu ranijeg drevnog hrama koji je osveštao sveti Andrej Prvozvani, jedan od Dvanaestorice apostola koji je propovedao u oblasti Crnog mora. U porti postoji kamena ploča i trag koji, kako vernici smatraju, pripada ili Andreju Prvozvanom ili svetom Jovanu Krstitelju.
4. Crkva sa bibliotekom koja je iščezla
Šoaninski hram u Karačajevo-Čerkesiji prilično je skroman u poređenju sa drugim drevnim zdanjima u Rusiji. Dugačak je samo 13 metara i u njemu nema nikakvih slika niti raskošnih ukrasa.
Ispod sloja starog maltera (koji je otkriven kada je parče maltera otpalo) nalazi se sloj sa natpisima na grčkom, arapskom, gruzijskom, jermenskom i ruskom jeziku iz različitih vekova, kao i severnokavkaski astrološki znaci (hram je sagrađen u 10. veku na teritoriji drevne Alanije – današnji Severni Kavkaz).
Turisti u Šoaninskom hramu. Izvor: Denis Abramov / RIA Novosti
Do 18. veka ovaj hram je imao staru biblioteku koja je na tajanstven način iščezla. Kasnije je hram pretvoren u muški manastir. Oko crkve ima dosta nekropola, zbog čega je ova svetinja verovatno ovde i podignuta.
