Izvor: B92, 04.Sep.2013, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istok Rusije: Nafta, gas i kavijar
Sahalin -- Ostrvo Sahalin, na krajnjem istoku Rusije, bogato je naftom i prirodnim gasom.
Ovo ostrvo svojim bogatstvom sa jedne, i opustelim selima s druge strane, odslikava kontraste cele Rusije.
Kada Beograd odlazi na spavanje Sahalin se budi. Devet sati od Beograda i sedam sati vremenske razlike u odnosu na Moskvu ovde se i filmski festival zove "Kraj sveta".
Sa Sahalina se cela Rusija snabdeva kavijarom, mesom kraba, skupom ribom.
Roba sa ostrva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i na ostrvo dolazi kroz luku u Holmsku, gde se trajektima prebacuju celi vagoni hrane, nafte, vojnih vozila.
I u Južnom Sahalinsku i u Holmsku dominira sovjetska arhitektura.
"Dobro je živeti ovde. Naš grad je mlad i sve se gradi. Nas kriza nije dotakla. Ima posla ko hoće da radi. Siušamo kako u drugim mestima ima nezaposlenosti ali kod nas ima puno posla", kaže Viktorija Bondarenko.
"Mislim da je u proseku isto kao svuda u Rusiji. Ovde su cene više, ali su i plate veće, zatim ovde se vadi i nafta, i riba se odavde lovi. Tako da su plate više, pa i cene. U proseku kao i svuda u Rusiji. Hteo bih samo da leto traje makar mesec, dva“, kaže Sergej Morozov.
U Južni Sahalinsk, najveći grad na ostrvu, nekada su Rusi uglavnom dolazili silom – u izgnanstvo. Početkom 20. veka kada je ostrvo pripalo Japanu, te su se naseljavali Japanci - od kojih su ostale pruge, i tek poneka zgrada.
Narod sa kopna sada dolazi ovde dobrovoljno – sa nalazištima od 700 miliona tona nafte i 250 milijardi kubika gasa, velike kompanije ruske i strane, poput "Šela" i "Ekson mobajla", pružaju dobre prilike za zaposlenje.
Sastav stanovnika Južnog Sahalinska nastavio je da se menja kao i ranije u istoriji ovog mesta. Sve je manje Rusa, a sve više državljana Kine i severne Koreje. Međutim, život izgleda potpuno drugačije van ovog grada.
Od Holmska do Nikolajevska voz od '94. saobraća samo turistički - vodi do starog, 46 metara visokog, japanskog mosta – nema dovoljno putnika.
U Jasnomorskom - gradiću na obali Japanskog mora, ostalo je desetak zaposlenih u uzgajalištu riba, vikendaši i penzioneri.
"Živimo jako loše. Rastu cene za električnu energiju, komunalije. A plate ostaju iste. Govore povećaće plate za 18 odsto u zdravstvu, gde mi ćerka radi, ali nikom još nisu dali ništa. Ipak, iako sam iz Moskve, tamo se ne bih vraćala – tamo je sve užurbano. Ovde je spokoj", kaže Julija Mihajlovna.
Na obali Jasnomorska samo je jedna kuća naseljena. I ovde su penzioneri. Valerij Krotkov kaže da ribu mogu da love samo za sebe - ne mogu da dobiju komercijalne dozvole.
"Ranije je ovde živelo 10.000 ljudi. Bila je i škola i sve. A sada ako se skupi 300, u stvari 260 po poslednjem popisu", kaže on i navodi da je narod zbog perestrojke i razgradnje otišao u gradove, te da tu posla više nema.
Ipak, sa ostrva retko ko odlazi i svi sa kojima smo razgovorali osećaju da su deo Rusije, bez obzira na to što je prestonica 10.000 kilometara daleko.
