Izvor: Vostok.rs, 19.Jun.2012, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran: problem treba rešavati korak po korak
19.06.2012. -
U Moskvi je u toku još jedna runda pregovora o regulisanju iranskog nuklearnog problema. Glavni uslov koji zapadne zemlje postavljaju Iranu jeste da obustavi obogaćivanje urana do 20 procenata.
U Moskvi se održava još jedna runda pregovora u vezi s regulisanjem iranskog nuklearnog problema. Glavni uslov koji zapadne zemlje postavljaju Iranu jeste da obustavi obogaćivanje urana do 20 procenata. „Šestorka" međunarodnih posrednika namerava da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pridržava principa pristupa korak po korak, ali zasad nema reči o ukidanju embarga na naftu.
Zajednički jezik se može naći samo postepeno – ustupak za ustupak. Neophodan korak za uspeh daljih pregovora treba da predstavlja odricanje Irana od bogaćenja urana do 20 procenata, rekao je novinarima posle početka sastanka port-parol vrhovnog predstavnika EU za inostrane poslove i politiku bezbednosti Majkl Man.
„Šestorka" posrednika čeka i nada se da će se Iran ozbiljno odazvati na predloge koje je dobio u Bagdadu. Oni se danas nalaze na stolu. Prošlog ponedeljka telefonom su razgovarali Ketrin Ešton i Said Džalili. Džalili je preuzeo na sebe političku obavezu da ozbiljno razmotri date predloge. Nadamo se da će se to dogoditi.
U toku prethodne runde pregovora u Bagdadu formulisano je pet tačaka za uspostavljanje dijaloga. Ovi predlozi se ne objavljuju, ali je poznato da je jedna od osnovnih da Iran ne sme vršiti bogaćenje urana do 20 procenata.
Majkl Man je istakao da su pregovori započeti u konstruktivnoj atmosferi. Po njegovim rečima, dobra radna atmosfera među stranama uspostavljena je još u prvoj rundi u Istambulu u aprilu ove godine. Sad ovo raspoloženje treba pretočiti u političke odluke. Međutim, po njegovim rečima, ne treba očekivati da će rešenje za iranski nuklearni problem biti pronađeno u moskovskoj rundi.
Dvodnevni program moskovskih pregovora otvoren je susretom između vrhovnog predstavnika EU za inostrane poslove i politiku bezbednosti EU Ketrin Ešton i sekretara Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti Saida Džalilija. U njemu takođe učestvuju politički direktori „šestorke" međunarodnih posrednika za iranski nuklearni program.
„Šestorka" (Rusija, Velika Britanija, Kina, SAD, Francuska i Nemačka) od 2003. godine zajedno s IAEA pokušavaju da izdejstvuju od Irana obustavljanje radova na bogaćenju urana, koji mogu predstavljati opasnost po režim neširenja nuklearnog oružja. SAD zajedno s drugim zemljama Zapada, kao i Izrael, smatraju da krijući se iza programa mirnog atoma Teheran radi na proizvodnji nuklearnog oružja. Iran odbacuje ovakve optužbe i insistira na međunarodnom priznanju svog prava na razvoj mirne nuklearne delatnosti.
Posrednici zahtevaju od Irana da sprovede rezoluciju Saveta bezbednosti UN i odluke IAEA, pre svega da obustavi bogućenje urana do 20% i da obezbedi veću otvorenost za inspekcije IAEA.
Mogućnost uspostavljanja poverenja između Irana i zapadnih zemalja se verovatno krije u tome što problem predstavlja bogaćenje urana od strane Irana do 20 procenata, istakao je uoči sastanka u Moskvi zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov.
Tema obogaćivanja urana u dobroj meri je prisutna u idejama koje su izrazili Iranci. Na ovu temu su izneti određeni predlozi „grupe od šest članova". Sad se zadatak sastoji u tome da započnemo konvergenciju ovih ideja iz dva različita paketa predloga, da počnemo da uobličavamo zajedničko rešenje ili makar obrise ovog rešenja. Ukoliko postignemo napredak u ovom pravcu, bez sumnje ćemo moći da konstatujemo da je moskovska runda bila uspešna. Zainteresovani smo za to da posle Moskve uslede susreti u istom formatu na drugim mestima, ali da se pritom pauze između rundi ne otegnu. Međutim, da bi se to desilo treba da postignemo izvestan napredak.
Moskovska runda pregovora „šestorke" s Iranom je već 3. susret u toku poslednjih nekoliko meseci. U aprilu ove godine nakon pauze od 15 meseci u Istambulu su nastavljeni pregovori između Irana i Zapada. Za manje od mesec dana nastavljeni su u Bagdadu. Ovakvu aktivizaciju kontakata na Zapadu su skloni da objasne uticajem sankciji, u Rusiji se ne donose tako nedvosmisleni zaključci, kaže šef katedre za politikologiju VŠE Leonid Poljakov.
Sama strategija koju danas primenjuje Ahmadinežad, i to je očigledno iz različitih intervjua – jeste strategija otvorenosti. Ona pretpostavlja da Iran pokušava da promeni svoje pozicije u očima svetskog javnog mnjenja i da napusti nišu „zemlje-izgnanika" u koju je smešten pre još nekoliko decenija. Zato mi se čini da ova strategija prezentacije Irana u novom svojstvu, u svojstvu normalne zemlje, objašnjava to što se Iran odlučuje na otvorenije i šire kontakte.
U Moskvi su uvereni da umesto sankcija treba činiti korake u susret. I ovde je takođe važna pozicija Rusije u vezi s Iranom i sa Sirijom. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov predložio je da se situacija u ovoj zemlji i dalje aktivnosti međunarodne zajednice, razmotre na specijalnoj međunarodnoj konferenciji. Iran se u Moskvi smatra jakim igračem u regionu, dakle, važnim učesnikom na ovoj konferenciji. U trenutnoj situaciji ovaj predlog takođe može ići na ruku Teheranu u formiranju novog imidža zemlje koji uliva poverenje.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
