Izvor: Večernje novosti, 04.Avg.2015, 10:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Huškaju" krimske Tatare

MOSKVAOD STALNOG DOPISNIKAODNOSI između Ankare i Moskve, izgleda, ulaze u novu, hladnu fazu. Rukovodstva Turske i Ukrajine hrabre deo krimskih Tatara koji se protive rezultatima referenduma kojim je to poluostrvo vraćeno Rusiji. Predsednici Redžep Tajip Erdogan i Petar Porošenko su jednoglasni u porukama učesnicima Drugog kongresa krimskih Tatara koji je održan u Ankari da ne priznaju i neće priznati "rusku aneksiju Krima" i obećavaju pomoć onima koji su neposlušni ruskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << vlastima. Predsednika Turske Erdogan koji je poslao poruku Tatarima obećava da će "učiniti sve da ih zaštiti" i pozvao ih na jedinstvo i istrajnost. U Turskoj živi velik broj Tatara sa Krima, a Erdogan voli da pokazuje solidarnost sa muslimanima koji podršku traže u Ankari. Podržavajući Tatare, on se revanšira Putinu za nedavnu solidarnost sa Jerevanom, koji je obeležio 100. godišnjicu turskog genocida nad Jermenima. Sa druge strane Crnog mora podršku Tatarima je poslao i predsednik Porošenko, koji nudi nacionalnu autonomiju kad se Krim ponovo vrati u Ukrajinu: - Ukrajina će učiniti sve da se naša vlast vrati na krimsko poluostrvo - poručio je Porošenko.RASEJANI PO SVETU KRIMSKI Tatari iz celog sveta ponovo su u Ankari izabrali za vođu Refata Čubarova, koji je do sukoba u Ukrajini bio lider tatarskog medžlisa (skupštine) na Krimu. Na Kongresu je bilo 430 delegata iz oko 200 udruženja krimskih Tatara koji žive u Ukrajini, Kirgiziji, Kazahstanu, Kanadi, Litvaniji, Poljskoj, Rusiji, SAD, Rumuniji, Turskoj, Francuskoj... Porošenko je obećao da će lideri krimskih Tatara Mustafa Džemilev i Refat Čubarov imati dostojna mesta u vlasti Ukrajine. Oni su sada poslanici u Radi. Sadašnje vlasti Krima izjavu Porošenka ocenjuju kao provokaciju. Onaj deo Tatara sa Krima koji je ostao lojalan Moskvi poručuje rukovodstvu Turske da ne podržava bivše lidere Tatarskog narodnog medžlisa (skupštine) Mustafu Džemilova i Refata Čubarova. Ruski mediji ocenjuju da Porošenko želi da suprotstavi Rusima Tatare koji žive na Krimu, a neki komentatori podsećaju da je Hitler govorio da je zadatak Nemaca da raspiruju raskol među narodima u Rusiji. Tim metodom su se kasnije služili i ukrajinski nacionalisti. U Rusiji je još 1991. donet zakon o rehabilitaciji naroda koji su bili pod represijom. Posle povratka Krima Rusiji Putin je potpisao 21. aprila 2014. ukaz o rehabilitaciji krimskih Tatara i drugih naroda koji su tamo živeli u vreme Staljinovih deportacija. Radi se o Grcima, Bugarima, Jermenima i Nemcima. Po novom ustavu Krima, tatarski jezik je postao treći službeni jezik, posle ruskog i ukrajinskog. Analitičari u Moskvi su jedinstveni u oceni da su vlasti u Kijevu imale pune 23 godine da reše probleme krimskih Tatara, a sada su se "probudile" i obećavaju sve i svašta Tatarima. Posebno nezadovoljstvo u Moskvi izazvala je izjava Mustafe Džemiljeva koji je u Ankari kazao da će Vrhovna rada doneti zakon po kome će oni koji pristupe "muslimanskom bataljonu", pod komandom Ministarstva odbrane Ukrajine, dobiti ukrajinsko državljanstvo.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na Večernje novosti...