Izvor: RuskaRec.ru, 14.Feb.2017, 21:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li Belorusija okrenuti leđa Rusiji?
Rusko-beloruski odnosi su ponovo u fazi zaoštravanja, i to nije prvi put. „Ratovi“ oko mleka, šećera, nafte i drugih proizvoda u trgovinsko-ekonomskoj sferi između dveju zemalja su redovna pojava. Ali svaki od tih konflikata dosada je uspešno okončan kompromisom.
Reklo bi se da se i ovoga puta Minsk i Moskva kao i uvek cenkaju oko novca koji Belorusija duguje Rusiji za gas, zbog čega je Moskva smanjila isporuku nafte Minsku.
Međutim, bitka oko nafte i gasa neočekivano >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << je nastavljena u vidu dugačkog spiska primedbi koje je izneo beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko. Pojedine njegove primedbe nisu karakteristične za savezničke odnose. Eksperti već govore o tome da se po svemu sudeći jaz između Moskve i Minska samo produbljuje i kako god se dalje razvijali odnosi dveju zemalja, sada će za njih biti karakterističan novi momenat: Kremlj više ne ispoljava nekadašnju dobrodušnost prema Lukašenkovom balansiranju između Rusije i Zapada.
Prvi scenario: Ponovno „pomirenje“
I pored toga što su nove nesuglasice veoma duboke, „pomirljivi“ scenario i dalje je najverovatnija varijanta. Postoji čitav blok pitanja u kojima Minsk želi da ima i dalje najviše koristi, i on radi toga dejstvuje po shemi koju primenjuje već skoro dve decenije. „Lukašenko postavlja veoma visoke zahteve, zatim pravi neznatne ustupke, i na kraju krajeva dobija većinu onoga što je hteo“, kaže u intervjuu za „Rusku reč“ Jurij Korgunjuk, liberalno nastrojeni rukovodilac odeljenja za politikologiju prozapadne nevladine organizacije „Indem“.
Ima ozbiljnih argumenata koji idu u prilog ovom scenariju. Jedan od njih je nafta kojom Rusija faktički donira belorusku ekonomiju. Belorusija je prodavala naftne derivate Zapadu i samim tim zarađivala na izvozu na račun jeftine ruske nafte. Pored toga, beloruska ekonomija je prilično čvrsto vezana za rusko tržište (2015. godine je udeo Rusije u beloruskom prometu robe iznosio 48,3%).
Velika je verovatnoća da će Lukašenko zaista pokušati da se vrati na prethodno stanje, slaže se Vladimir Jevsejev, rukovodilac odeljenja za evroazijsku integraciju i razvoj Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) na Institutu za proučavanje Zajednice nezavisnih država. Rusija je uglavnom uvek pravila ustupke u takvim spornim situacijama i Lukašenko je na to navikao. Međutim, još uvek nije dobro shvatio da se sada situacija promenila. Prošlo je vreme kada je njemu sledovao ’besplatni doručak’“, kaže za „Rusku reč“ Jevsejev, ističući da je ovoga puta Lukašenko očigledno preterao u šurovanju sa Zapadom (na primer, iznenada je, uprkos dogovoru, odbio da razmesti rusku vazduhoplovnu bazu na teritoriji Belorusije).
Moskva, doduše, takođe nema mnogo izbora. Princip „nafta u zamenu za poljubac“ više ne može da važi, tako da će cena gasa za Belorusiju verovatno biti podignuta. „Međutim, Kremlj dobro zna da Lukašenkov režim bez tih dotacija ne može da funkcioniše. Njega treba pothranjivati da Belorusija ne bi postala druga Ukrajina“, smatra Korgunjuk.
Drugi scenario: Belorusija bira Zapad
Ovaj scenario podrazumeva da se Lukašenko neće predomisliti nego će se okrenuti Zapadu, a to znači da će se konfrontacija sa Rusijom nastaviti.
U poslednje vreme je stav Zapada prema Belorusiji primetno omekšao, ističe u razgovoru sa dopisnikom „Ruske reči“ Andrej Kortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodna pitanja. Zapad je privremeno prestao da prikazuje Lukašenka kao „poslednjeg diktatora Evrope“. Sada evropska politička elita tretira beloruskog predsednika kao mirotvorca.
Međutim, taj alternativni put je dosta skup, a nije mnogo prohodan. Politička podrška je sve što Belorusiji može ponuditi Evropa, umorna od geopolitičkih konflikata u uslovima ograničenih resursa. „Ali ta podrška Belorusiji nije potrebna. Njoj su potrebni krediti koje ona neće dobiti i potrebna joj je jeftina nafta“, smatra Jevsejev.
Kuda vodi konflikt između Rusije i Belorusije?
Osim toga, Lukašenku ipak nije ukinut status „diktatora“. Taj status se sada ne ističe u prvi plan, ali će svakako ponovo doći na dnevni red. Sa druge strane, Lukašenku ne leži uloga „enfant terrible“. On je ipak autokrata, a Evropa ne igra po tim pravilima.
Bilans ovog scenarija je u celini veoma loš po Minsk, smatraju eksperti. U suštini, to će biti Lukašenkovo političko samoubistvo. Pomoć Evrope će biti ništavna i Belorusija će se naći u nezgodnoj poziciji. Naravno, bez ruske pomoći.
Treći scenario: Smena vlasti i novi odnosi sa Rusijom
To je najneverovatniji ishod. On je moguć samo ukoliko Belorusija najpre pokuša da se integriše u Evropsku uniju, i ako joj budu postavljeni neprihvatljivi uslovi. Tada će se rukovodstvo naći u „neobranom grožđu“ i biće prinuđeno da ode, a zameniće ga onaj ko prihvati ruske uslove.
Što se tiče varijante sa prisilnim svrgavanjem Lukašenka sa vlasti, ta varijanta zasada ne deluje kao nešto realno: „Majdan se ne pojavljuje sam od sebe bez spoljnog mešanja. Ako se umešaju SAD, onda neće biti poboljšanja rusko-američkih odnosa. Evropskoj uniji posle Ukrajine to takođe nije potrebno“, smatra Jevsejev i dodaje da se i narod u Belorusiji neće latiti oružja, jer i to oružje neko mora da mu da. „Političko polje je tamo potpuno ugaženo. Uopšte ne postoji opozicija. Lukašenka nema ko da zameni. Prema tome, ili će Belorusija biti sa Lukašenkom, ili neće biti ni sa kim“, rezimira Kargunjan.
Pogledaj vesti o: Moskva
