Izvor: Vostok.rs, 26.Nov.2010, 17:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Haiti: pomoć kasni

26.11.2010. -

Broj žrtava epidemije kolere na Haitiju premašio je 1600 ljudi. Lokalne vlasti i međunarodni eksperti smatraju da vrhunac epidemije još nije prevladan. Ukupan broj zaraženih kolerom može da dostigne 2011. godine 400 hiljada ljudi.

Epidemija kolere započela je na severoistoku Haitija krajem oktobra. Po verziji lokalnih stanovnika, uzrok epidemije bio je otpad iz baze nepalskih mirotvoraca. Sitauciju je pogoršao uragan Tomas, koji je faktički razorio sistem >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << vodovoda u zemlji. Ipak postoje i drugi razlozi, istakao je u invervjuu za Glas Rusije vodeći epidemiolog moskovskog ofisa Svetske oranizacije zdravstva Oleg Storoženko:

Osim neupućenosti stanovništva postoji i masa uzroka koji doprinose brzom rasprostiranju kolere. Između ostalog, nepovoljna epidemiološka situacija. Ne tako davno na Haitiju se desio zemljotres, u kojem je bila uništena praktično sva infrastruktura, između ostalog medicinska.

Da podsetimo da je januarski zemljotres odneo oko 250 hiljada života. Do danas 1,3 miliona građana zemlje živi pod šatorima bez elementarnih uslova. I to bez obzira na to što su u početku sve svetske sile izjavile spremnost da pomognu novcem. Mnogi lideri su čak lično posetili Haiti. Ostvo su posetili državni sekretara SAD Hilar Klinton, supruga predsednika Mišel Obama, bivši predsednici Bil Klinton i Džordž Buš mlađi, premijer Kanade Stiven Harper, predsednik Brazila Lula da Silva, predsednik Francuske Nikola Sarkozi i Vrhovni predstavnik EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton. Svi su govorili o pomoći. Obećanja su bila teška 10 milijardi dolara ili po 30 hiljda dolara za svaku postradalu haićansku porodicu. Ipak realni novac zemlja nije videla. Uz takav nivo korupcije to ne čudi, uveren je zamenik direktora Instituta za Latinsku Ameriku RAN Vadim Taperman:

Haiti je najkorumpiranija zemlja u Latinskoj Americi. Iskusvo je pokazalo da veliki deo pooći ne dolazi i krade se. Ako se uveća pomoć dva ili tri puta, neće toliko stanovništvo rešiti svoje probleme koliko činovnici.

Konačno veliki deo pomoći se ulio u otpisivanje dugova Haitija na osnovu kredita MMF, drugi deo je otišao na kupovinu robe i namirnica koje su kasnije upućene na ostrvo. Ipak ova pomoć je očigledno bila nedovoljna, a epidemija kolere je samo pogoršala situaciju.

U tom kontekstu zemlja se priprema za izbore: u nedelju građani treba da izaberu predsednika, 99 članova parlamenta i 11 senatora. EU je izdvojila za održavanje izbora 5 miliona evra. Nije isključeno da će posle izbora zemlja videti i novčanu pomoć, pretpostavio je ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja u vladi Rusije Adžar Kurtov:

Trenutno se na Haitiju održavaju izbori, tačnije faktički nema vlasti koja treba da se pozabavi raspodelom pomoći. Priordno, međunarodne organizacije treba bar da dočekaju rezultate izbora, formiranje date vlasti, kako bi znale jasno sa kim imaju odnose. Ako ova vlast pokaže da ona može da kontroliše sitauciju, verovatno novac može da krene u većem obimu nego sada.

Po svemu sudeći, međunarodna zajednica postepeno spoznaje: kolera je posledica. Rešiti probleme najsiromašnije zemlje Zapadne polulopte mogu samo realne socijalno-ekonomske promene. Jer Hatiti ima prirodna bogatstva – zlato, ugalj, mermer, boksite, bakar, kao i plodnu zemlju – tamo odlično raste šećerna trska, kukuruz, pamuk, a kafa sa Haitija za znalce je najbolja na svetu. Ali za sada razvijeni i bogati susedi više vole da ne primećuju to i da ne troše novac na stvaranje privrede Haitija, već se ograničavaju jednokratnim isporukama hrane. Očigledno nekome odgovara stanje u kome je Haiti crna rupa i zavičaj narkotrgovaca. Znači ovakvoj zemlji treba pomagati minimalno, samo da razjareni emigranti sa Haitija ne naruše mir bogatih suseda.

Izvor: Golos Rossii, foto: EPA

Nastavak na Vostok.rs...