Izvor: B92, 12.Avg.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gruzijska kriza i pouka za Srbiju
Novi Sad, Beograd, Vašington -- Dok ruski zvaničnici sve češće porede dešavanja u Gruziji sa događajima na Kosovu, reakcije Beograda i Prištine izostaju.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanović tvrdi da reakcija, odnosno poziv svim stranama da se uzdrže od nasilja, postoji. Poslednje sukobe u Gruziji zvanična Moskva sve češće poredi sa dešavanjima na prostoru Srbije '99 godine, kao i sa događanjima na Kosovu.
Tako je bivši ambasador >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio da Rusiju kritikuju danas oni koji su ubijali Srbe 1999. godine. Takvu paralelu, međutim, u Beogradu ne prave, već tvrde da je najbitnije da se tamošnji sukobi prekinu.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanović ukazuje u izjavi za B92 da su dešavanja u Južnoj Osetiji posledica neprincipijelnog stava pojedinih zemalja po pitanju nezavisnosti Kosova.
"Otcepljenje Kosova i Metohije, odnosno samoproglašenje nezavisnosti Kosova, je usledilo kao posledica nasilja nastalog ’99. godine u velikom prisustvu međunarodnih predstavnika", kaže on.
"Mislim da to treba da bude pouka i treba da bude lekcija koju moramo svi da naučimo - da se silom i nasiljem i kršenjem međunarodnog prava ne mogu rešavati međuetnički sukobi", smatra on.
"To je jedino što u ovom trenutku vidimo kao pouku sa kosovskog slučaja, ali čini se da ta lekcija nije naučena u svetu i čini se da će takvih posledica biti još", smatra on.
Logično bi bilo da u svojoj diplomatskoj borbi protiv nezavisnosti Kosova zvanični Beograd koristi situaciju u Gruziji.
Međutim, na taj način ovdašnji zvaničnici bi se našli u pat poziciji: Beograd bi morao da podrži princip teritorijalnog integriteta, a to bi dovelo do sukobljavanja sa zvaničnom Moskvom, na čiju podršku u Savetu bezbednosti se najviše oslanja Beograd.
Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, ocenjuje za B92 da je blokada oko rešavanja pitanja Kosova u Savetu bezbednosti stvorila situaciju u Gruziji koja se sada obija o glavu Zapadu.
"Značaj Gruzije, značaj Crnog mora, pa posebno unutar toga Abhazije i Južne Osetije, strateški daleko nadmašuju značaj Kosova, ali oba su postala predmet regionalne politike i direktnih odnosa NATO-Rusija, Rusija-Vašington", smatra on.
"Neće moći ni konačni status Kosova razrešiti bez Rusije i dogovora Rusija-NATO-Vašington, niti će se moći razrešiti kriza u Zakakvkazju i Crnom moru", kaže on.
Sejdiju: Kosovo je poseban slučaj
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju ne očekuje da će će zbog Južne Osetije stati proces priznavanja Kosova.
On je na konferenciji za novinare u Medija centru u Čaglavici rekao da Kosovo predstavlja poseban slučaj, sa svim svojim kvalitetima, i istorijskim, pravnim, političkim i ustavnim, i da se ne može praviti paralela sa konfliktima u Južnoj Osetiji.
"Apsolutno ne mora biti upoređivanja i paralela Kosova sa drugim prostorima u regionu. To je najbolje objašnjeno u sveobuhvatnom predlogu Martija Ahtisarija i zbog takvog kvaliteta Kosovo je i dobilo međunarodnu podršku", naglasio je Sejdiju.
Sejdiju očekuje da, zbog situacije u Južnoj Osetiji, neće stati proces priznavanja Kosova, ali da postoji mogućnost da će pojedine zemlje duže oklevati oko priznanja.
"Možda će neke zemlje duže studirati svoj pristup kako bi dale potvrdu priznavanja, ali mi ćemo istovremeno razvijati naše aktivnosti i imaćemo jednu značajnu saradnju sa onima koji podržavaju Kosovo", rekao je Sejdiju.
"Bavićemo se svojim građanima i njihovom perspektivom kako bi nas i drugi priznali i kako bismo krenuli ka razvoju", zaključio je Sejdiju.
Proroković: Posle Bondstila, baza i na Crnom moru
Bivši državni sekretar za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković smatra da su dve dodirne tačke Gruzije i Kosova – odnos međunarodne zajednice i uloga NATO-a.
"Da nije došlo do samoproglašenja nezavisnosti Kosova i da nije došlo do podrške zapadnih sila, problem Južne Osetije bi već do sada bio rešen diplomatskim putem", kaže Proroković za B92.
"Kao što je NATO imao interes da napravi vojnu bazu Bondstil kod Uroševca, tako NATO sada ima velike interese da napravi ogromnu vojnu bazu na Crnom moru, u gradu Batumi. Sa pripremama se otpočelo još pre dve godine, i od tog strateškog cilja NATO neće odustati", kaže Proroković.
Bugajski: Podela radi sprečavanja NATO-a
Vojnom intervencijom u Gruziji Rusija je sada prešla prag, izjavio je direktor Odeljenja za istočnoevropske studije u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije Januš Bugajski.
"Do sada je Moskva nastojala da pripoji Južnu Osetiju i Abhaziju, izvuče ih iz Gruzije i postepeno ugradi u rusku sferu uticaja ili čak i u rusku državu", tvrdi Bugajski.
Prema njegovim rečima, Rusija je procenila da je najbolji način da se spreči ulazak Gruzije u NATO da se ona podeli, da se vlada obori ili bar destabilizuje, da se unište gruzijski vojni kapaciteti i da se obnovi ruska regionalna sfera uticaja.
Bugajski smatra da bi Zapad morao da uputi jedinstvenu poruku - da Moskva više ne može da bude garant mira u Gruziji.
On je primetio da je reagovanje bilo mešovito i ocenio da prvo saopštenje predsednika Džordža Buša, koje se odnosilo na nesrazmernu upotebu sile, nije najsrećnije formulisano.
"Jasno je da u ovom momentu treba poraditi na primirju da bi se obustavilo krivopoliće, etničko proterivanje i uništavanje gradova", kaže on.
"Pored toga, važno je da SAD i NATO upute signal Rusiji da Moskva više ne može da bude čuvar mira - naime, zemlja koja je angažovana u ratu, ne može da bude članica mirovnih snaga, pošto to protivreči samom principu čuvanja mira", kaže Bugajski za "Glas Amerike".
On smatra da bi sada Ujedinjene nacije, SAD i Evropska unija trebalo da zahtevaju formiranje mirovnih snaga u čijem sastavu ne bi bilo ruskih jedinica.
Bugajski, takođe, tvrdi da sadašnju akciju Moskve u Gruziji ne treba dovoditi u vezu sa načinom na koji je kosovski problem rešen.
"Mislim da bi Rusija intervenisala u Gruziji bez obzira šta se dogodilo na Kosovu. Čak i da status Kosova nije bio do sada rešen, ne verujem da bi Rusija čekala mnogo duže u svetlu nastojanja Gruzije da preuzme kontrolu nad Južnom Osetijom", rekao je Bugajski.
"Brisel jedini"
Goran Svilanović kaže da srpski političari iz gruzijske krize treba da shvate da je Brisel jedina adresa za razgovor o Kosovu. Bivši šef diplomatije je za novosadski Dnevnik rekao da se ključne odluke vezane za Kosovo donose u Briselu, a ne u Moskvi ili Vašingtonu.
On je ocenio da je spoljna politika koju je vodila Gruzija u poslednjih deset godina bila "neodrživa" jer se ne može biti sused Rusije a ponašati se kao da ona ne postoji, i dodao je da bi i političari u Srbiji iz toga mogli da izvuku pouke.
"Ni Moskva ni Vašinton ubuduće neće moći da promene stanje na Kosovu, već će to moći samo EU", kazao je Svilanović i poručio da je krajnje vreme da domaći političari shvate ko im je partner.
Prema njegovim rečima, sukob oko Južne Osetije je još jedna potvrda da Savet bezbednosti UN nije više mesto za rešavanje konflikata, već su to Moskva, Vašington i Brisel.
Svilanović je ocenio da se ne mogu povući paralele između Kosova i Južne Osetije, pošto su prilike različite.
"A ako stvarno hoćete da pravite paralele, onda bi, za mene, prva bila u tome što je akcija Gruzije isto toliko besmislena koliko je svojevremeno bila i akcija Srbije kada je vojskom i policijom pokušala da stavi Kosovo pod kontrolu", naveo je Svilanović.
On je rekao da se ne može vladati narodom "koji vas ne želi". "Ako na nekoj teritoriji imate homogenu nacionalnu manjinu, ne možete tu teritoriju sačuvati nedemokratskim sredstvima", rekao je Svilanović.
Kad postoji pravo na samoopredeljenje
Samoopredeljenje ne znači pravo na secesiju, već pravo da se traži autonomija i manjinska prava, što može prerasti u pravo na secesiju samo ako smo suočeni sa ubijanjem naroda, samo ukoliko su prekršena osnovna ljudska prava", ocenio je ekspert za međunarodno pravo sa Univerziteta u Kilu Andreas Cimerman.
Cimerman smatra da Južna Osetija nije mogla da se otcepi 1992. godine i dodaje da se sa takvom pozadinom može tvrditi da je Kosovo 1998. godine imalo pravo na otcepljenje, preneo je radio "Dojče Vele".
"Ni u Južnoj Osetiji ni u Abhaziji situacija nije takva. Te regije su, pravno gledano, delovi države Gruzije i ta činjenica dozvoljava Tbilisiju da na svojoj teritoriji sprovodi suverenu vlast", precizirao je Cimerman.
Kada bi Južna Osetija bila država situacija bi bila drugačija, smatra nemački stručnjak, jer bi tada važilo pravo koje reguliše odnose između dveju zemalja i Gruzija ne bi smela da upotrebi silu.
Cimerman tu pravi poređenje sa odnosom Kine i Tajvana objašnjavajući da je Južna Osetija daleko je od toga da pravno ima status države.
"Južnoj Osetiji nedostaje priznanje trećih zemalja, nedostaje joj uspostavljanje sopstvenog državnog aparata u okviru državne teritorije, što je oduvek i bilo predmet spora izmedu Gruzije i Južne Osetije. To je siva zona, ali nije država", zaključio je on.
S druge strane, stručnjak za Zajednicu nezavisnih država Uve Talbah iz berlinske fondacije "Nauka i politika" smatra da mandat Rusije ne podrazumeva vojnu akciju, ali da Gruzija ne sme da sprovodi nasilje nad civilima u pobunjenom regionu i ocenjuje da eksces kao onaj prošle sedmice predstavlja jasan prekršaj ratnog prava, što se odnosi i na Rusiju.
Talbah smatra da Rusiji nijedno pravo ne omogućava i ne dopušta vojni prodor u Gruziju i naglašava da "Rusija ima mandat za očuvanje mira u tom regionu, a da je vojna akcija koju sprovodi protiv Gruzije daleko otišla izvan okvira očuvanja mira, što predstavlja jasnu povredu međunarodnog prava".
.jpg)
