Izvor: Blic, 18.Avg.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Generalštab Rusije potvrdio povlačenje
Rusija je počela povlačenje vojnog kontingenta iz Gruzije u skladu sa planom Medvedev-Sarkozi, izjavio je zamenik načelnika Generalštaba oružanih snaga Rusije Anatolij Nogovicin. Međutim, ruske trupe ostale su stacionirane u blizini gruzijske prestonice Tbilisija, jer Moskva kaže da ima pravo da zadrži neke trupe kao mirovnjake u tampon zoni oko Južne Osetije, prenosi BBC.
"Saglasno mirovnom planu, počelo je povlačenje mirovnih i pridodatih im snaga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u regione koji su određeni odlukom Mešovite kontrolne komisije 1999. godine", izjavio je Nogovicin na konferenciji za štampu.
"Rusija je dostojanstveno okončala operaciju presecanja agresije protiv Južne Osetije i po naređenju Vrhovnog komandanta mi smo danas dostojanstveno okončali tu misiju", dodao je general-pukovnik, prenose ruski mediji.
BBC prenosi da postoje ratne aktivnosti u okolini autoputa koji vodi u grad Gori i da ruske snage kontrolišu puteve koji vode u i izvan grada.
U Tbilisiju 70.000 raseljenih, dovoljno hrane
EU je saopštila da ima oko 70.000 raseljenih u i oko gruzijske prestonice Tbilisi, ali da ima dovoljno zaliha hrane. EU je dodala i da je talas izbeglica iz Gorija i Južne Osetije opao poslednjih dana. Portparolka kancelarije EU za humanitarnu pomoć Danijela Kavini navela je da EU radi sa privatnim finansijskim grupama kako bi obezbedila sklonište za raseljene u školama, bolnicama, vojnim barakama, kao i u kampu, koji se nalazi nedaleko od aerodroma u Tbilisiju. Ona je dodala da nema nestašica hrane, kao i da su donatori obezbedili postelje i higijensku pomoć za ugrožene. Očekuje se i dolazak 11 kamiona sa brašnom, koje su ranije blokirale ruske snage.
Mediji su ranije danas preneli da se ruske trupe kreću unutar Gruzije iako je ruski predsednik Dmitrij Medvedev najavio da će danas u podne početi sa povlačenjem na pozicije utvrđene odlukom iz 1999. godine. Francuski predsednik Nikola Sarkozi upozorio je Rusiju na "ozbiljne posledice" u odnosima sa EU ukoliko ne postupi u skladu sa mirovnim sporazumom.
Ruska državna agencija RIA Novosti izvestila je, međutim, da se pojedine jedinice ruske vojske kreću ka granici između Gruzije i Južne Osetije.
"Počeli smo da tovarimo materijal i pripremamo se odlazak nakon što smo dobili naređenje da povučemo svoje jedinice iz Južne Osetije", izjavio je jedan ruski vojni oficir, koji je učestvovao u sukobima u Činvaliju, prestonici Južne Osetije.
On je dodao da vojska u tu nepriznatu republiku nije ulazila samo jedan dan, pa prema tome ne može se ni povući u toku određenog vremena, i naglasio da, "naravno, nisu potrebne nedelje i meseci, već dani". Agencija navodi i da su se pojedine jedinice od po deset vojnih vozila već povukle iz ove oblasti i krenule prema južnom ruskom gradu Vladikavkazu.
Zapadni mediji prikazali su manevrisanje ruskih trupa na obodu strateški bitnog grada Gorija, u centralnom delu Gruzije, gde je na kontrolnim punktovima sve manje ljudi i tenkova.
Prema Činvaliju se i dalje kreću kolone sa humanitarnom pomoći, građevinskim materijalom, gorivom i drugim potrepštinama.
Sarkozi: Rusija mora da povuče svoje snage iz Gruzije
Francuski predsednik Nikola Sarkozi upozorio Rusiju na "ozbiljne posledice" u odnosima sa EU ukoliko ne postupi u skladu sa mirovnim sporazumom. Sarkozi je poručio Medvedevu da "u ponedeljak mora doći do potpunog povlačenja ruskih snaga kako je i najavljeno i to bez odlaganja", navodi se u
Sakašvili spreman za dijalog
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili izrazio je danas spremnost za početak dijaloga sa Rusijom, nakon što povuče vojsku iz Gruzije. On je ponovio da je ruska vojska okupaciona, kao i da je "Gruzija otvorena i spremna da sva pitanja rešava putem dijaloga i pregovora", radi traženja "formi odnosa između Gruzije i Rusije, kako dva naroda ne bi prekinula odnose zauvek". Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je ranije da Moskva predsednika Gruzije ne može smatrati partnerom u pregovorima.
saopštenju kancelarije francuskog predsednika. Zvaničnici Jelisejske palate odbili su da daju više informacija o merama koje bi EU mogla da preduzme ukoliko Rusija ne povuče svoje snage.
Međutim, u intervjuu za francuski dnevnik "Figaro", Sarkozi je najavio da će, "ukoliko Rusija ne bude u ponedeljak brzo i potpuno povukla svoje snage, biti primoran da sazove vanrednu sednicu Evropske komisije kako bi se donela odluka o daljim potezima EU". Sarkozi, čija je zemlja predsedavajuća EU, posredovao je u sastavljanju mirovnog plana u šest tačaka koji su potpisali gruzijski predsednik Mihail Sakašvili i ruski predsednik Dimitrij Medevedev. Rusija i Francuska su 12. avgusta, na pregovorima u Kremlju usaglasile šest principa za rešavanje konflikta u Gruziji. Među njima su princip neprimenjivanja sile, definitivnog prekida svih vojnih dejstava i obezbeđenje slobodnog pristupa humanitarnoj pomoći, kao i obaveza da se oružane snage Gruzije vrate na stare položaje, a oružane snage Rusije na liniju koja je prethodila početku vojnih operacija.
"Povlačenje ruskih snaga je nešto o čemu se ne može dalje razgovarati, već se mora sprovesti odmah i bez odugovlačenja", rekao je Sarkozi.
Vanredno stanje u Južnoj Osetiji
Predsednik Južne Osetije Eduard Kakojti raspustio je vladu te nepriznate republike i uveo vanredno stanje. Kakojti je, istovremeno, naložio osnivanje vanredne komisije za obnovu glavnog grada Činvalija, porušenog tokom petodnevnih borbi protiv gruzijske vojske.
Kakojti je juče na sednici vlade kritikovao ministre za neaktivnost i pripretio im krivičnom odgovornošću, a izrazio je i nezadovoljstvo zbog sporog rešavanja pitanja raspoređivanja humanitarne pomoći i neefikasnog izvršavanje naloga. Predsednik Južne Osetije je dodao da sastav nove vlade neće biti "mnogo brzo" utvrđen, i da je je u toku izbor kadrova.
"Vlada treba da bude podmlađena i da radi efikasno", rekao je on, dodajući da želi vladu "bez intriga", koja će raditi za potrebe stanovništva, a ne za ličnu dobrobit.
On je najavio i da će od Moskve tražiti da uspostavi vojnu bazu na teritoriji te gruzijske separatističke oblasti.
Rogozin: Odnosi NATO-Rusija pod znakom pitanja
Rusija je povukla svoj zahtev za održavanje hitnog, vanrednog sastanka Saveta NATO-Rusija o Južnoj Osetiji jer iz Alijanse i posle nedelju dana nije došlo do odgovora o tome kada bi on mogao da se održi, izjavio je u Briselu ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin, istovremeno upozoravajući na pokušaje da se celokupni odnosi Alijanse i Moskve stave pod znak pitanja. On je istakao da se Moskva odlučila da povuče svoj zahtev jer je postalo jasno da Vašington ne želi održavanje vanrednog sastanka, već da hoće da izvrši pritisak na ostale članice Alijanse da se preispitaju odnosi s Rusijom na sutrašnjem sastanku ministara spoljnih poslova i odbrane u Briselu.
"Pratićemo veoma pažljivo sutrašnje razgovore i odluke koje će biti donete. Ukoliko odluke ne budu u skladu s realnošću već budu jednostavno branile (gruzijskog predsednika Mihaila) Sakašvilija, mi nećemo biti u mogućnosti da održimo saradnju s NATO koju smo imali do sada", rekao je ruski ambasador. Rogozin je upozorio da bi time bili ugroženi neki od osnovnih postulata bezbednosti u Evropi.
"Ukoliko se to dogodi, sva krivica će biti na Vašingtonu i na onima koji su advokati Sakašvilija”, rekao je on. Ruski ambasador je rekao da je još od okončanja ratova u bivšoj Jugoslaviji Rusija pokušavala da izgradi dobre, partnerske odnose s Alijansom, ali da je očigledno da postoje određene zemlje, a naročito političari u Vašingtonu, koji se time protive.
"Postoji ozbiljna želja da se sva saradnja dovede u pitanja. To je upravo ono što je i želeo Sakašvili: da uzme kao taoce Evropu i SAD", rekao je Rogozin.
"Mesto Sakašvilija nije da sedi na krilu Džordža Buša, već da sedi u zatvoru", ocenio je on. Ministri spoljnih poslova i odbrane članica NATO-a će sutra u Briselu razmatrati odgovor na situaciju u Gruziji.
Rajs: Rusija će platiti cenu
Američka državna sekretarka krenuće u Evropu, gde će razgovarati sa partnerima u NATO o poruci koju bi Zapad trebalo da pošalje Rusiji zbog njene invazije na Gruziju.
Rusija ne može da koristi „neodgovarajuću silu” protiv Gruzije, a da bude pozdravljena od strane međunarodnih institucija, rekla je Rajsova.
"To neće moći da prođe tako. Rusija će platiti cenu", istakla je ona.
Ni Rajsova ni američki sekretar odbrane Robert Gejts, međutim, nisu bili određeni o tome kakve bi kaznene mere SAD ili međunarodna zajednica mogle da preduzmu protiv Moskve.
"Nema razloga da žurimo. Ne želimo da donosimo nikakve jednostrane mere", rekao je juče Gejts.
Švedska prekida vojne veze sa Rusijom
Švedska je danas saopštila da će prekinuti sve vojne veze sa Rusijom zbog sukoba u Gruziji. Švedski premijer Frederik Rajnfeld je u saopštenju naveo da je "vlada, uzevši u obzir trenutne okolnosti, ocenila da sada nije trenutak da sprovodi vojne vežbe sa Rusijom". Vlada Švedske je saopštila da je "neprihvatljivo da Moskva pošalje svoje vojne snage u Gruziju", ocenivši da je ta vojna akcija bila destabilizujuća i zločin koji krši međunarodno pravo. Švedska ima bliske veze sa NATO, ali ujedno učestvuje i u vojnim vežbama sa Rusijom.
Ukrajinski premijer Timošenko optužena da radi za Rusiju
Sekretarijat ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka optužio je premijera Juliju Timošenko "za sistematičan rad u interesu Rusije". Zamenik šefa ovog sekretarijata, Andrej Kislinski, je pojasnio rekavši da je "Timošenko prešla Rubikon i da joj nema povratka". Kislinski je precizirao da se radi o "njenom stavu u odnosu na rat (Rusije) u Gruzijii i da premijer nema mogućnosti za politički manevar". Kako je prenela ruska novinska agencija Itar-Taš, Kijev navodno poseduje informacije da rusko rukovodstvo "ozbiljno razmatra na koji način da podrži nominaciju Julije Timošenko na predsedničkim izborima nakon što je zauzela pasivni stav u odnosu na sukob u Gruziji". Kislinski je citirao nekoliko ukrajinskih političkih eksperata koji se slažu sa tim političkim projektom" dodavši da je "oko milijardu američkih dolara sakupljeno za podršku Juliji Timošenko". Prema sekretarijatu ukrajinskog predsednika, "štab je počeo sa radom a pridružile su mu se industrijske i finansijske grupe". Kislinski je izjavio da se Timošenko sa svojim okruženjem "nalazi na Sardiniji gde pokušavaju da uključe bivše političke eksperte koji žele da se osvete Viktoru Juščenku za poraz na izborima 2004. godine". Kijev smatra da je saopštenje Kislinskog početak nove spirale u konfrontaciji između predsednika i premijera Ukrajine.
