Izvor: Politika, 16.Avg.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Etou najveći ugovor u istoriji fudbala
Igrač Intera danas na lekarskim pregledima, a u petak će za 80.000.000 evra preći u Anži iz Mahačkale čiji je vlasnik Sulejman Kerimov. – Život u Moskvi, a „mečevi kod kuće” 1.700 kilometara dalje
Još se nije slegla prašina posle dolaska Jurija Žirkova iz Čelsija za 15.000.000 evra, a Sulejman Kerimov, vlasnik Anžija iz Mahačkale ponovo je uzburkao svetsku sportsku javnost. Ruski milijarder ponudio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Samjuelu Etou, igraču Intera, najveći ugovor u istoriji fudbala: on bi za četvorogodišnju vernost dobio čistih 80.000.000, a italijanski prvoligaš najmanje 35.000.000 evra (možda i svih 42.000.000)!
Mediji na Apeninskom poluostrvu posao smatraju završenim. Masimo Morati, predsednik kluba našeg Dejana Stankovića potvrdio je da su pregovori stigli skoro do samog kraja, a prema pisanju lista „Gazete delo sport” Eto će danas u jednoj rimskoj klinici obaviti lekarske preglede, dok će paraf staviti u petak.
Odakle pare malom klubu
Odakle jednom malom klubu (osnovan 1991.) , tek po drugi put (prvi period bio je od 2000. do 2002.) članu Prve lige Rusije (od 2010.), toliko para? Odgovor je jednostavan: Anži je 18. januara 2011. kupio Kerimov. Priča o njemu je slična kao i razvojni putevi ostalih kasnijih oligarha iz devedesetih godina prošlog veka. Završio je računovodstvo i ekonomiju na državnom Univerzitetu Dagestan (rođen 12. marta 1966.), 1993. osnovao je banku, onda krenuo u posao sa naftom i eto prve milijarde evra. Od 1997. do 2007. bio je potpredsednik Dume, a potom je prešao u gornji dom ruskog parlamenta, Savet federacije, gde se i danas nalazi.
Posle nafte okrenuo se rudnicima i to onim zlatnim. Kao i Mihail Prohorov (pored ostalog vlasnik NBA ligaša Nju Džersija) 2008. se, uoči nailaska ekonomske krize, oslobodio vlasništva u većini svojih kompanija, pobegavši u „keš”. I dok se npr. finansijska imperija Olega Deripaske urušavala, Kerimov i Prohorov su pazarili 80 odsto akcija najvećeg ruskog proizvođača zlata. Lično bogatstvo Kerimova američki list „Forbs” procenio je na 5.430.000.000 evra, rangiravši ga na 118. poziciju u konkurenciji globalnih milijardera (18. je u otadžbini).
Kao i svi bogataši nije mu stran život prepun luksuza: jahta „Led” duga je 90 metara, sa bazenom, đakuzijem heliodromom i 30. je najveća u svetu, voli Ferarije i Bugatije, na proslavi 40. rođendana pevala mu je i američka zvezda Kristina Agilera...
Ali Kerimov je (kao i Prohorov) veliki zaljubljenik u sport: bio je dugi niz godina zamenik ministra Rusije za sport i od 2006. je predsednik upravnog odbora rvačkog saveza svoje zemlje. Poznat je i po osnivanju raznih dobrotvornih fondacija za čiji je rad do sada izdvojio više od 220.000.000 evra.
Sa San Sira i Kamp Noua u nedođiju
Nešto više od mesec dana bilo mu je potrebno da majušni i neprimetni Anži dovede u globalnu žižu interesovanja: 16. februara ove godine član kluba je postao 37. godišnji legendarni brazilski fudbaler Roberto Karlos, onda sunarodnik Tardeli, pa Marokanac Busafa...
Ulaskom u svet fudbala sa otvorenom čekovnom knjižicom Kerimova i Anži su vrlo brzo nazvali „istočni Mančester siti.”
U startnoj sezoni najavio je da će budžet kluba biti veći od 50.000.000 evra i da će u izgradnju novog stadiona (50.000 mesta po standardima UEFA) sa svom pratećom infrastrukturom uložiti još 140.000.000 evra.
Zbog nestabilne političke situacije u ruskoj republici Dagestan, fudbaleri Anžija žive i treniraju u Moskvi, a na utakmice kada su domaćini putuju avionom 1.700 kilometara iz ruske prestonice u Mahačkalu.
S druge strane Eto je u fudbalu osvojio gotovo sve: dva puta sa Barselonom i jednom sa Interom bio je najbolji u Ligi šampiona, četiri puta je hitronogi Kamerunac proglašavan za najboljeg afričkog igrača, dva puta je sa nacionalnom selekcijom bio prvak „Crnog kontinenta...” Plus bezbroj golova koji se vrte i na špicama najuticajnijih sportskih medija i na „Jutjubu.”
Jedini razlog za odlazak u fudbalsku zabit je novac. U Interu je nedeljno zarađivao 209.000, a u Anžiju će 338.000 evra. Ili, da je ostao u nekoj od najjačih evropskih liga, da bi dobio istu količinu para, morao bi da potpiše ugovor „težak” između 35.000.000 i 40.000.000 evra (sve do 20.000.000, koliko mu sleduje, „pojeo” bi porez).
A u 31. godini ovakva prilika se ne propušta, makar posle San Sira i Kamp Noua, igrao i na stadionu sa 20.000 duša, tamo negde jako, jako, daleko. Naravno, dok se ne izgradi, onaj veći, lepši i bolji...
Ratko Pavlović
objavljeno: 17.08.2011
