Izvor: Luftika.rs, 23.Mar.2016, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektronska izložba o Bulgakovu u BMS
Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu posvećenu Mihailu Afanasjeviču Bulgakovu (1891–1940), od čijeg se rođenja navršava 125 godina.
Postavka se može pogledati do 28. aprila u javnom katalogu Biblioteke, a čini je izbor Bulgakovljevih dela i literature o njemu. Autorka postavke je Ivana Grgurić, a urednik Selimir Radulović.
Mihail Afanasjevič Bulgakov, prozaista i dramski pisac, jedno je od najznačajnijih imena svetske književnosti. Rođen je u Kijevu >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << 1891, a od 1921. živeo je u Moskvi. Završio je medicinu i nekoliko godina radio kao seoski lekar. U književnost je ušao kao autor humorističkih i satiričnih feljtona. Među njegovim ranim pripovetkama, pisanim većinom u realističkom ključu, bilo je i onih sa elementima fantastike i groteske. Pisao je romane, pripovetke i drame, baveći se, najčešće, temama stvaralaštva i sukoba umetnika i vlasti. Ne libeći se oštre kritike i satire, i nastavljajući tradiciju Gogoljeve groteske, pisao je dela koja nisu odgovarala režimu, pa je većinu života proveo u nemilosti. Drame su mu zabranjivane i skidane sa repertoara, a romani dugo stajali neobjavljeni (većina njegovih dela objavljena je posthumno). Roman Bela garda, uprizoren kao Dani Turbinovih (1926) u MHAT-u, naišao je na žestok otpor režimske kritike, a satirični komadi Zojkin stan (1826) i Purpurno ostrvo (1927) na pozornici su igrani veoma kratko.
Na odobravanje vlasti nisu naišle ni njegove druge knjige ‒ Život gospodina de Molijera, Đavolijada, Kobna jaja, Pseće srce, Bratstvo licemera, Poslednji dani i dr. Bulgakovljevo remek-delo, filozofsko-poetski roman Majstor i Margarita (1969), predstavlja vrhunac ruske umetnosti XIX veka i „jednu od onih knjiga koje razni ljudi čitaju na razne načine, koju vole na razne načine, i u kojoj svaki čovek nalazi nešto za sebe.“ (M. Čolić).
Mihail Afanasjevič Bulgakov umro je u Moskvi 1940. godine. Svojim „fantastičnim realizmom“, filozofijom života i umetnosti izvršio je snažan uticaj na razvoj sovjetske i svetske literature.
Još izložbi potražite ovde.
021.rs
