Izvor: Vostok.rs, 25.Nov.2010, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekspanzija kulture
25.11.2010. -
25. novembra navršilo se 80 godina Moskovskom državnom univerzitetu kulture i umetnosti – univerzitetu jedinstvnom ne samo u okviru Rusije, već i na evropskom obrazovnom prostoru. Njegova stretegija može se preneti rečima istaknutog ruskog filozova Nikolaja Berđajeva: Ne u politici, niti u ekonomiji, već u kulturi realizuju se ciljevi društva.
Univerzitet kulture je plod sovjetskog doba, novi tip školske ustanove koja je priremala stručnjake >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << za realizaciju tadašnje parole: Kulturu u mase! Naravno, sa tačke gledišta akademskog obrazovanja postojanje takvog univerziteta činilo se nečim neozbiljnim. On je čak dobio nadimak dipodašavanja – „kulturče". Međutim, iz njegovih klupa u sovjetsko vreme izašlo je mnogo upečatljivih persona – od javnih poslenika do zvezda estrade.
Krajem 90-ih godina, u periodu raspada SSSR i negiranja prethodnih vrednosti univerzitet ne samo da je preživeo, već i i pokazao da sovjetski model višestrane obrazovne ustanove iz oblasti kulture može da bude tražen u promenjenom društvu, tvrdi u intervjuu za Glas Rusije rekotr Univerziteta Ramzan Abdulatipov. Ali radi toga treba da sami shvatimo nove kulturne realije.
I radi toga, kaže rektor, univerzitet je u julu organizovao Moskovski forum kluture uz učešće preko 400 predstavnika naše zemlje i drugih zemalja. Glavna tema ove naučne konferencije je Kultura kao strateški resurs Rusije u 21. veku. Tačnije, šta nasleđujemo, šta razvijamo? Kakvi kulturni procesi se odvijaju u savremenoj rusiji? Kako se slaže tradicionalna kultura sa masovnom? Ako govorimo o modernizaciji u zemlji, o inovacionoj politici, kakva kulturna srednina treba da postoji radi toga? Naš zaključak i naš prilaz: u 21. veku kulturni projekat treba da bude glavni za zemlju.
Danas na Univerzitetu kulture na njegovih 6 fakulteta nalazi se praktično čitav kulturni presek Rusije: narodno stvaralaštvo i savremeni dizajn, bibliotekarstvo i mediji, režija masovnih predstava i koreografija. Ukupno 50 struka, uključujući najsavremenije, kao što je naprimer fakultet menadžmenta i ifnormacionih tehnologija. Ništa manje važan nije sam prilaz školovanju. Evo prostog primera: studenti imaju mogućnost, recimo, da naprave predstavu od početka do kraja, tačnije od sastavljanja drame, njene postavke, proizvodnje kostima i dekora do pisanja kritike i reklamne podrške. Univerzitet ima sopstveni pres-centar i reklamnu agenciju. Između ostalog, sam Univerzitet se nalazi na neobično lepom mestu – u borovoj šumi na periferiji, na obali reke.
2006. godine na međunarodnoj konferenciji Evropsko obrazovanje: integracija i razmena iskustva, koja je održana u Oksfordu, ruski univerzitet dobio je nagradu Evropski kvalitet. Ove godine Univerzitet je prvi put realizovao neviđeni projekat: Međunarodni simpozijum Univerziteti kulture i umetnosti u svetskom obrazovnom prostoru.
Rusija ima zaista jedinstveno iskustvo, mnoge zemlje ovakvo iskustvo ne poseduju, kaže Ramzan Abdulatipov. I njima je zanimljivo rusko iskustvo. Već smo održavali ovakve simpozijume u Vijentamu, Južnoj Koreji, u Francuskoj, a naredne godine ćemo održati u Tadžikistanu. Mislim da će biti reči o tome kako da se prevlada kulturna, duhovna, moralna kriza, koja obuhvata naša društva. Kako pomoći mladom čoveku da stupi u sferu kulture, kako bi to uticalo na poboljšanje standarda, između ostalog na kvalitet duhovnog života.
Bolonjski proces kao intergraciju obrazovnih sistema obavezno treba podržavati, nastavlja Ramzan Abudaltipov. Treba da uđemo u evropski obrazovni prostor. Ali pri tome treba jasno shvatati da je reč i o očuvanju našeg kulturnog identiteta. I to je bazični problem. Važno je adaptirati se na međunaordni sistem obrazovanja, i uporedo sa tim ne uništavati ona dostignuća koja postoje u ruskom obrazovnom sistemu.
Strane zemlje, koje visoko cene ruski sistem pripreme stručnjaka u oblasti kulture, sklapaju sporazume sa moskovskim Univerzitetom, razrađuju zajedničke programe, govori rektor Ramzan Abdulatipov.
Napravili smo katedru za međudržavnu kulturnu saradnju i uspostavljamo radove katedre, kaže rektor. Vrlo aktivno radimo sa Kinom na zajedničkim programima, na povećanju kvalifikacije radnika kulture. Nedavno sam uručio 32 potvrde o povećanju kvalifikacije radnicima kulture iz Vijetnama. Postoje veze, sporazumi sa nekim univerzitetima iz Francuske, Holandije, kod nas sada sturidaju holanski studenti. Ali to je poseban slučaj, sistema za sada nema.
Ipak, ako je Univerzitet postavio sebi neki zadatak, on će ga obavezno ispuniti. Nije uzalud u telegramu čestitci povodom jubileja premijer RF Vladimir Putin nazvao univerzitet priznatim liderom domaćeg visokog obrazovanja u sferi kulutre. I izrazio uverenje da će i nadalje Univerzitet čuvati svoje najbolje tradicije i stalno usavršavati školske programe, osvajati napredne metodike nastave.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Cody Molica/flickr.com
